KAKO DA ZNAM DA LI SAM ZARAŽEN OMIKRON SOJEM KORONE? Sve više MUTACIJA se širi SVETOM!

Prvi slučajevi nove omikron soja korona virusa otkriveni su širom sveta, pošto su ga naučnici u Južnoj Africi istakli kao potencijalno zabrinjavaju varijantu.

Od tada se proširio na više od deset zemalja, od kojih su mnoge uvele ograničenja putovanja kako bi sprečile širenje virusa.

• Šta do sada znamo o novom soju korona virusa omikron
• Sojevi korona virusa: Da li su nam potrebne nove vakcine
• Kako sojevi korona virusa dobijaju imena i kako se stiglo do omikrona

Koji testovi se koriste za otkrivanje omikrona?

Brisevi nosa i grla iz testova lančane reakcije polimeraze (PCR), koji se šalju u laboratoriju na analizu, otkrivaju da li su ljudi zaraženi korona virusom.

U zavisnosti od toga u koju laboratoriju se brisevi šalju, neki takođe mogu pomoći u identifikaciji određenih varijanti, kao što su delta ili omikron.

Samo neke laboratorije imaju potrebnu tehnologiju da to urade.

Sjedinjene Države vode u svetu u PCR testiranju, a slede Velika Britanija, Rusija, Nemačka, Italija i Južna Koreja.

U Indiji, međutim, samo jedan procenat svih uzoraka poslatih u laboratorije može se testirati da bi se pronašli sojevi kao što su delta ili omikron.

Kako znamo da se omikron proširio širom sveta?

Brisevi iz PCR testova koji su dali pozitivan rezultat za ono što liči na omikron šalju su u laboratoriju na genetsku analizu, gde se koristi tehnika poznata kao genomsko sekvenciranje.

Ovo je potvrdilo da su neki ljudi zaista zaraženi najnovijim sojem.

Ova laboratorijska analiza genetskog materijala virusa je ključna za otkrivanje sojeva i kako oni deluju.

Mnogi slučajevi infekcije omikronom su neotkriveni jer može potrajati nekoliko nedelja da se ovaj proces završi.

Bilo je 77 potpuno potvrđenih slučajeva omikron soja u provinciji Gauteng u Južnoj Africi, što može da znači 90 odsto svih novih slučajeva u toj oblasti.

Čini se da se prvenstveno proširio na Evropu.

Portugal i Holandija su prijavili po 13 potvrđenih slučajeva, a Velika Britanija 14.

Međutim, ove brojke možda ne odražavaju koje zemlje imaju najviše infekcija sojem omikron, već koje su ih zemlje otkrile najranije.

• Korona virus: Kakvi su simptomi i šta radi telu
• Najveći rizik od prenošenja korona virusa je u prvim danima bolesti

Da li brzi testovi otkrivaju omikron?

Testovi brzog ili bočnog protoka, koji se mogu koristiti kod kuće, ne mogu vam reći kojim sojem ste zaraženi - ali se i dalje smatra da mogu da vam kažu da li ste negativni ili pozitivni.

Koji su simpotomi omikron soja virusa?

Svetska zdravstvena organizacija kaže da nema informacija koje bi sugerisale da se simptomi omikrona razlikuju od onih kod drugih varijanti - tako da na kašalj, groznica i gubitak ukusa ili mirisa i dalje treba obratiti pažnju.

Potpuno vakcinisani ljudi u Južnoj Africi su zaraženi omikronom, ali su njihovi simptomi blagi.

Bolnice u Južnoj Africi primaju sve više mladih ljudi sa ozbiljnijim simptomima - ali mnogi su nevakcinisani ili su primili samo jednu dozu.

Ovo sugeriše da dobijanje dve doze, kao i treće predstavljaju dobar način zaštite od novog, ali i starih sojeva, kažu stručnjaci.

• Koliko su zabrinjavajući novi sojevi Kovida-19
• Delta soj korona virusa - koji su simptom
• Šta znamo o novoj varijanti virusa - Delta Plus

Koje su razlike omikrona i drugih sojeva?

Omikron soj ima mnogo različitih mutacija koje ranije nisu viđene, ali i mnoge koje jesu.

U standardnim testovima, omikron ima ono što je poznato kao „ispadanje S-gena" što olakšava praćenje pozitivnih slučajeva koji liče na ovaj soj.

Ali neće svi slučajevi „ispadalja S-gena" nužno biti omikron - potrebno je potpuno genomsko sekvenciranje da bismo bili sigurni.

Kakvu ulogu igra genomsko sekvenciranje?

Analiza genetskog sastava virusa je ključni deo rada na tome kako je koji soj uključen.

Pažljivo posmatrajući dobijeni genetski materijal, naučnici mogu da potvrde da li je neko zaražen omikronom ili deltom koja je već široko rasprostranjena.

Ovaj proces pruža samo informacije o brisevima koji se analiziraju - ali koristeći te rezultate, naučnici su u mogućnosti da procene koliki bi procenat novih slučajeva mogao biti novi soj.

Naučnici u Velikoj Britaniji i Južnoj Africi prednjače u ovoj tehnologiji, zbog čega je većina novih sojeva otkrivena u ovim zemljama.

Ali to ne znači da su tamo nastali.

• Kako izgleda život sa dugotrajnim kovidom u Srbiji
• Koliko je efikasna treća doza vakcine protiv korona virusa
• Preporuke za buster dozu vakcine protiv kovida u Srbiji

Šta znamo o omikronu?

Vrlo malo se zna o tome kako ovaj soj deluje ili kolika bi mogla biti pretnja.

Na primer, nije jasno da li se lakše širi, da li je ljudima lošije nego ako su zaraženi drugim sojevima ili će zaštita od vakcina biti manja nego što se ranije mislilo.

Ali na papiru to izgleda zabrinjavajuće i zato vlade reaguju brzo, u slučaju da se pokaže kao zaista opasniji soj.

Bonus video:

(Espreso/BBC)