BORBA ZA RESURSE NA MESECU: Ko planira "pohod" i dikrita pravila?

Rusija, Kina, SAD i Evropska unija nameravaju da u narednih 15-20 godina izgrade stalne baze na Mesecu kako bi ga detaljno proučile i izvukle minerale. Uprkos deklarativno zajedničkim ciljevima, praktično nema doslednosti akcija.

Skoro pola veka pošto je ljudska noga stupila na Mesec, čini se da je svet zapljusnuo novi talas svemirske groznice: ovog puta planirano je ozbiljno i dugoročno naseljavanje zemljinog satelita. Rusija, SAD, Kina, Japan i druge zemlje (među kojima i članice Evropske unije) obećavaju da će već u narednih 15-20 godina izgraditi stalnu infrastrukturu na Mesecu, koja je neophodna za njegovo detaljno proučavanje i iskopavanje ruda. Šta će se tačno iskopavati, nije baš jasno: do sada su od svih teoretski svemirskih resursa koji su za nas interesantni, naučnici uspeli da potvrde prisustvo samo zamrznute vode na Mesecu. Međutim, to posebno ne uzbuđuje one koji rade na razradi ambicioznih kosmičkih programa: sigurno će se pronaći nešto korisno.

Može li bilo ko 'posedovati' Mesec

Tajne Marsa - ima li tamo velike količine vode

Kako je Kina izvela istorijski pohod na Mesec

Uzimajući u obzir da međunarodno zakonodavstvo zabranjuje državama da dele Mesec na delove i proglašavaju neku teritoriju za svoje vlasništvo, kolonizatori satelita će verovatno morati međusobno da se takmiče za resurse. Kako će se to tačno raditi, nije jasno. Očigledno je potrebno uspostaviti neka pravila ponašanja u svemiru, koja bi važila za sve. Sjedinjene Američke Države su prve preuzele ovu inicijativu i u oktobru prošle godine osam zemalja (Australija, Velika Britanija, Italija, Kanada, Luksemburg, Ujedinjeni Arapski Emirati, Sjedinjene Američke Države i Japan) potpisale su "Artemidin sporazum" (Artemis Accords) koji je razvila NASA, koji je već nezvanično ovenčan "Kosmičkim ustavom". Nešto kasnije učesnicima Sporazuma su se pridružile Brazil i Ukrajina. Dokument definiše najopštije principe i savetodavnog je karaktera, ipak Rusija, glavni partner SAD na MSS, glatko je odbila da potpiše Sporazume i generalno da učestvuje u lunarnom programu NASA "u sporednoj ulozi". Moskva je najavila da će paralelno boraviti na Mesecu, zajedno sa Kinom.

Svetski konsenzus nije uspeo.

Da li će Rusija osnovati sopstvenu svemirsku stanicu

Zašto nema Rusije u trci na Mars

Amerikanci prave gigantski radar - da prate šta se dešava u dubokom svemiru

Ko lovi ribu u mutnoj vodi

Dokument koji je NASA izradila bio je kritikovan još pre nego što je objavljen, kada je postalo jasno da američke vlasti nameravaju ovladaju Mesecom u formatu bilateralnih državnih sporazuma (na primer, sa Japanom). Realizacija misije će praktično biti data u otkup privatnim kompanijama. Prvobitno su bili najavljeni privatni izvođači za slanje misije sa posadom na Mesec, zatim da razrade lunarnu stanicu "Gejtvej", i tako dalje, sve do sklapanja četiri ugovora za kupovinu tla na Mesecu. U oktobru prošle godine časopis "Sajens" objavio je otvoreno pismo kanadskih naučnika sa alarmantnim naslovom "Politika SAD ugrožava bezbedno istraživanje svemira". Napisala su ga dva profesora sa univerziteta iz Britanske Kolumbije: astronom Aron Bouling i politikolog Majkl Bajers. "NASA kupuje zemljište na Mesecu od komercijalnog isporučioca!", uzbuđeno piše šef NASA, Džim Brajdstajn.

Došlo je vreme da se definišu pravila vađenja i prodaje kosmičkih resursa." Naučnici su izrazili zabrinutost da bi širenje Amerikanaca u svemiru, preko privatnih kompanija, moglo da prati ne samo naučne interese, koliko poslovne interese, što bi moglo da dovede do katastrofe. Postavljanje velike industrijske pogona na Mesecu moglo bi da stavi tačku na svemirsku arheologiju uništavanjem jedinstvenih uzoraka lunarnih stena, upozorili su autori, a vađenje čega god u uslovima slabe Mesečeve gravitacije rizikuje da se orbita napuni svemirskim đubretom. A da ne spominjemo činjenicu da su ugovori s privatnicima sklopljeni na američkom tlu i prema američkim zakonima, a Mesec nije vlasništvo Sjedinjenih Američkih Država ili njihovih partnera. "Ako SAD ne nameravaju da izvode operacije na Mesecu u okviru nacionalnog zakona, zašto bi onda NASA kupovala lunarni regolit koji je iskopao privatni izvođač?", pita profesor Bouli. Iskljičivo radi stvaranja presedana, pre nego što se po tom pitanju postigne međunarodni sporazum. Naučnici insistiraju na razvoju mesečevih (ili bilo kojih drugih ne zemaljskih) resursa samo nakon široke i sveobuhvatne rasprave. Principi ponašanja u svemiru moraju biti prihvaćeni na najvišem međunarodnom nivou i moraju se uzeti u obzir interese svih zemalja. A neprihvatljivo je jednostrano nametanje bilo kakvih pravila, bez obzira kojim dobrim razlozima se rukovode njihovi autori. "Mi ne zauzimamo ničiju stranu, ističe profesor Bajers, mi samo pozivamo na dogovor. [Administrator NASA koji je ostavio post pre dva meseca Džim] Brajdenštajn, uporedio je osvajanje svemira sa ribolovom. "Zato vas podsećamo da nekontrolisani ribolov često dovodi do prekomernog ribolova i iscrpljivanja resursa." Alis Gorman, savetnica udruženja za svemirsku industriju Australije i profesorka Univerziteta Flinders u Adelejdu, takođe upozorava na opasnost od američkog pristupa. Prema njenim rečima, postoji velika razlika između istraživanja svemira celog sveta, posredstvom UN-a i drugih međunarodnih organizacija, i putem odvojenih međusobnih sporazuma pojedinih zemalja. "SAD sada aktivno promoviše drugi pristup, dok ga Rusija ništa manje aktivno kritikuje", objašnjava ona. "A i svetska zajednica je u celini prilično oprezna prema ideji istraživanja svemira putem bilateralnih sporazuma. "U svakom slučaju, mnogi stručnjaci sa kojima sam razgovarala na ovu temu, duboko su zabrinuti da je pristup koji uzima u obzir interese svih zemalja stvar prošlosti."

Kako izgleda šetnja po Mesecu

Srbin koji je poslao čoveka na Mesec

Upoznajte malobrojne "žene na Mesecu"

(Espreso/BBC News na srpskom)