KAD ĆE DA PROĐE KORONA VIRUS I KAKO ĆE TO IZGLEDATI? Najvažnije ORUŽJE već imamo

Malo je verovatno da ćemo uspeti da iskorenimo kovid, ali društva su i ranije učila kako da žive sa bolestima. Sa nepredvidljivim izbijanjima epidemije koja se i dalje dešavaju širom sveta i pojavama varijanti poput omikrona, svet je i dalje dobrano u pandemiji.

Ali, dobra vest je da se većina naučnika slaže da će pandemija jednom okončati – iako je teško predvideti tačan period – te da će virus postati endemski, piše “Gardijan”.

To znači da ga nikad nećemo potpuno iskoreniti, ali kako je sve više vakcinisanih i oporavljenih infekcije će do kraja imati stalno nisku stopu a manje ljudi će teško obolevati od kovida. Područja u kojima su stope vakcinisanja visoke, verovatno će dočekati endemičnost pre nego regioni sa niskim stopama.

Kad će konačno da prođe pandemija?

Pandemija kovida neće trajati zauvek. Verovatno će nastaviti da bledi kako ulazi u svoju treću godinu, oživljavajući sa novim sojevima i povlačeći se pred vakcinama, restrikcijama i drugim merama. Ali, čak i ako se korona virus nikad ne iskoreni, imunitet ljudi će se poboljšati i svet će biti u stanju da živi sa kovidom, u čemu se stručnjaci generalno slažu.

- Velika većina stručnjaka za infektivne bolesti misli da je SARS-CoV-2 (virus koji izaziva kovid) tu da ostane. Unuci naših unuka će i dalje hvatati virus, ali kovid, bolest, će postati deo naše isterije kako infekcija prelazi u samo još jedan uzrok obične prehlade – rekao je CNN-u Pol Hanter, profesor medicine britanskog Univerziteta Istočna Anglija.

Međutim, tu postoji jedno značajnije pitanje – koliko će nam trebati da stignemo dotle?

Odgovor je dobrim delom u našim rukama. Pandemije iščezavaju kao posledica ljudskih napora, poput razvoja vakcine, praćenja kontakta, analize genoma, mera zadržavanja i međunarodne saradnje. Svet, dakle, ima alatke da okonča pandemiju što je brže moguće, međutim, problem je u tome što se tea latke ne koriste na najbolji način, čak ni nakon 20 meseci pandemije.

- Ovo je veliko pitanje. Nikad nije bio plan, a i dalje ga nema na globalnom nivou. Nismo dobri u rešavanju globalnih kriza kao svet. Nemamo infrastrukturu, rukovodstvo ili odgovornost – rekla je CNN-u Andrea Tejlor, pomoćnica direktora programa Globalnog zdravstvenog instituta Djuk.

Najvažnije oružje

Najvažnije oružje u “arsenalu” sveta u borbi protiv pandemije je najočiglednije.

- Prva alatka koju imamo su vakcine – kaže Roberto Burioni, profesor mikrobiologije i virusologije Univerziteta San Rafaele u Milanu.

Brzi razvoj više vakcina, efikasnih u zaustavljanju teških simptoma bolesti, bio je prvi u svetu. Prethodni rekord dolaska vakcine na tržište bio je četiri godine, ali je pandemija kovida izmenila standarde u toj oblasti. Međutim nije dovoljno samo imati vakcinu, potrebno je imunizovati što je više ljudi moguće, koliko god puta je potrebno.

Čak i u bogatim zemljama u kojima dostupnost vakcina nije pitanje, imunitet koji slabi vremenom, prenosivost novih sojeva i skepticizmi prema vakcinama jasno govore da su potrebne ekstremno visoke stope pokrivenosti da bi se sprečili talasi infekcija.

- Ono što treba da postignemo je naširoka imunizacija. Jedan mogući scenario je da, ako budemo u stanju da vakcinišemo veliku većinu ljudi, virus će cirkulisati ali da neće nanositi veliku štetu – istakao je Burioni.

On je ocenio da bi vakcinacija dece mogla da ima veliki uticaj na budućnost.

Vakcinacija dece se već uvelike odvija u nekim delovima sveta. U SAD su regulatorne vlasti nedavno odobrile “Fajzerovu” vakcinu za decu od 5-11 godina, a Britanija je objavila u četvrtak ugovor o kupovini 114 miliona ekstra doza “Fajzera” za svojih 67 miliona građana za 2022. i 2023. CNN ukazuje da je ovo potez koji će verovatno povući mnoge razvijene nacije kako se pripremaju za budućnost u kojoj se vakcine daju na poluredovnoj osnovi.

- Ne znamo koliko ćemo buster doza trebati, ali ovo je problem logističke i ekonomske prirode – ukazuje Burioni.

Međutim, to važi za razvijene delove sveta. Kovid će ostati pretnja dok se ne svede svuda pod kontrolu, a stručnjaci upozoravaju da je potrebna dramatična akcija da postignemo taj cilj.

Nejednakost i pandemija

Pojava soja omikron u subsaharskoj Africi, gde je niska stopa vakcinacije, ukazala je još jednom na važnost strategije vakcinisanja siromašnih nacija.

- To nisu samo “džepovi”, veliki delovi sveta imaju neprihvatljivo nisku pokrivenost vakcinama – kaže Tejlor.

Svetska zdravstvena organizacija navodi da je manje od osam odsto ljudi u zemljama sa niskim prihodima primilo najmanje jednu dozu vakcine, dok je ta brojka u zemljama sa visokim primanjima skoro 64%. U Evropskoj uniji i SAD bar jednu dozu je primilo oko 70 odsto stanovnika.

- Nejednakost u vakcinama će produžiti pandemiju – rekao je CNN-u Majkl Hed, istraživač Univerziteta Sauthempton.

Da bi se taj problem rešio, zalihe vakcina treba da se povećaju i stabilizuju, a onda treba i da se upare sa finansijskom podrškom kako bi se osiguralo da su došle do ljudi. Bogate zemlje takođe bi trebalo da finansiraju istraživanja i pruže terensku pomoć u zemljama u kojima se distribucija vakcina odvija sporije. Ali, potrebno je i pravo rukovodstvo.

- Ovo je veoma slično onome s čime smo suočeni kod klimatskih promena – imamo lidere koji predvode svoje nacije, ali nemamo zaista globalne lidere. Nemamo globalnu odgovornosti – ističe Tejlor.

Nacionalne mere i dalje su ključna stvar kako se pandemija približava završnoj fazi. Talasi će nastaviti da pogađaju različite zemlje u različito vreme a zemlje će, kako ukazuje Tejlor, morati da sarađuju u okviru svojih iskustava i mogućnosti.

Promena stavova i ponašanja

Ljudi generalno reaguju na epidemije sa strahom i panikom, i na individualnom i na nivou društva. Takve reakcije uzimaju ublik u nekim, sada prepoznatljivim metodama – zatvaranje granica, izolacija bolesnih, povlačenje iz društva.

Pre napretka moderne medicine ljudi su samo mogli da se nadaju da će epidemije minuti same od sebe. Kad bi postalo jasno da je bolest neizbežna – ili endemska – društva bi je često preoblikovala u regularni deo života. To se može pokazati kao istina i u slučaju kovida.

Tako su se u japanskim gradovima u 17. veku stavovi o velikim boginjama promenili kad je bolest postala endemska – do tada je većina ljudi već bila izložena kao deca i vremenom su se oporavili.

- Jednom kad su ljudi prihvatili da će svi dobiti velike boginje, normalizovali su to kao prekretnicu iz detinjstva, čineći od toga deo priče o odrastanju – rekao je “Gardijanu” Čarl Keni, direktor Centra za globalni razvoj i autor knjige “Ciklus kuge”.

Prerano je sada reći kako bi se taj proces normalizacije odvijao sa kovidom. Ipak, ako se ispostavi da infekcije postaju normalan deo života tokom zimskim meseci, one se jednostavno mogu apsorbovati u ono što nam je poznato kao sezona gripa ili prehlade. Kao sa velikim boginjama u starom Japanu, ta promena će se odraziti i na jezik ljudi i svakodnevna iščekivanja. Neki su već počeli da rabe termin “kovid sezona”, ukazuje “Gardijan”.

Moji roditelji su se plašili dečje paralize. Prestali smo da brinemo o tome nakon primanja vakcine – ističe Nensi Toms, istoričarka Univerziteta Stoni Bruk i autor “Jevanđelja o bacilima”.

Iako je kovid i dalje preovlađujuć, pojava efikasnih vakcina brzo je promenila obim te pretnje.

Kako će izgledati tranzicija u endemičnost?

U praktičnom smislu, kako navodi “Gardijan”, doći će do objave. Svetska zdravstvena organizacija i lokalne zdravstvene agencije će zvanično proglasiti kraj globalne pandemije. Ova oznaka zasnovana je na određenim biološkim i statističkim merilima, između ostalog zaraznosti virusa, stopi mortaliteta i sposobnosti virusa da preplavi bolnice.

Na nekim mestima, poput Sjedinjenih Američkih Država i drugih bogatih nacija sa spremnim pristupom vakcinama i antivirusnim tretmanima, endemičnost bi mogla da izgleda kao sadašnjost – ljudi koji izlaze iz očaja, krcati restorani i sve manje rigorozno proveravanje kovid potvrda.

Ali, moglo bi doći i do drugih, dubljih društvenih promena, a istorija nam pruža uvid u razumevanje kako će se dnevni život promeniti ako kovid postane endemski.

Neujednačena normala

Ono što je važno je da se povratak u normalno stanje neće dogoditi jednako širom globusa. Nakon što se ljudi u bogatim nacijama opuste u endemičnosti, oni na jugu globusa možda će se i dalje mučiti sa korona virusom još dugo vremena, kao što je bio slučaj sa nizom tropskih bolesti koje su skoro zaboravljene u mestima poput SAD.

Kao i sve infektivne bolest koje su pre pogađale svet, nada je da će i SARS-CoV-2 na kraju završiti u dalekom sećanju čovečanstva. Taj zaborav može doneti olakšanje, rast i oporavk, ali mogao bi i da nas ostavi nespremne za potencijalnu sledeću pandemiju.

Španski grip iz 1918. naučio nas je da se nošenjem maski i držanjem distance može smanjiti broj umrlih, a to je lekcija koju smo 2020. prekasno obnovili, zaključuje “Gardijan”.

Bonus video:

(Espreso/Blic)