BALKANSKE RUTE SMRTI! 1 zemlja u regionu ima NAJSMRTONOSNIJE PUTEVE u Evropi!

Nesreća u Bugarskoj, u kojoj je 45 ljudi izgubilo živote u zapaljenom autobusu, nažalost je samo jedna u nizu teških tragedija koje su pogodile Balkan.

Loši putevi u kombinaciji sa nepredvidljivim vremenom i ljudskim faktorima odneli su brojne žrtve.

U Evropskoj uniji su najlošiji putevi u Bugarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj, a za puteve u Bosni i Hercegovini se dugo priča da su među najgorima na celom kontinentu.

Opasna „Struma“ u Bugarskoj

Upravo je deonica autoputa Sofija-Blagojevgrad nazvanog „Struma“, gde su izginuli putnici u severnomakedonskom autobusu, jedan od opasnijih puteva u Bugarskoj.

Gradonačelnik Pernika Stanislav Vladimirov je rekao da se na ovoj deonici često dešavaju nesreće.

Na ovom delu autoputa dogodila se, između ostalog i teška saobraćajna nesreća 1996. godine u kojoj je poginulo 16 ljudi.

- Sedam institucija zaduženih za kvalitet i organizaciju puteva u našoj zemlji upoznato je sa stanjem na magistralnom putu Struma kod sela Bosnek - ovo je za Actualno.com izjavila Diana Rusinova iz Evropskog centra za transportnu politiku.

Rusinova je rekla da tu nedostaju brojni saobraćajni znaci i putokazi.

- Ova deonica je kao pustinja. Vozač ne može da zna gde se nalazi po kiši i magli - rekla je ona.

Kako pišu bugarski mediji, makedonska kompanija Mavrovo je gradila ovaj autoput.

Još pre 15 godina su vozači upozoravali tadašnjeg ministra saobraćaja da je put opasan.

Osvetljenje je loše, takozvane mačje oči ne odražavaju svetlost farova, a kada padne kiša ostaju velike lokve vode.

Crne tačke u Srbiji

Autoputeva gde se ponavljaju nesreće ima svuda na Balkanu.

U Srbiji na više mesta se nalaze takozvane “crne tačke” – deonice gde je posebno opasno voziti.

U saobraćajnoj policiji su više puta upozoravali da je Ibarska magistrala i dalje najveća crna tačka srpskih puteva.

Na autoputu Beograd-Niš, od Bubanj potoka do Umčara takođe su česte smrtonosne nesreće.

Zimi je posebno kritičan put do Zlatibora prema Crnoj Gori, dok za puteve Beograd-Zrenjanin i Šabac – Loznica kažu da su najopasniji u jesen.

Iz Auto-moto saveza Srbije slažu se da je u većini saobraćajnih nesreća uzrok ljudski faktor, odnosno želja vozača i njegovih saputnika da što pre stignu do odredišta. Neprilagođena brzina, rizična preticanja i, pre svega, umor vozača u 80 odsto slučajeva su uzrok saobraćajnih nezgoda na pristupnim putevima Beogradu. Zbog toga savetuju da na put uvek krećete odmorni jer je tada "rizik manji, a bezbednost veća".

- Vrlo je važno da se vozači dobro odmore pre polaska na put, a ako osete prve znake umora bitno je da odmah stanu i naprave pauzu od 15 minuta do pola sata, odnosno na svakih 150 do 200 kilometara, što su otprilike neka dva sata vožnje, ako dugo putuju – savetuju iz AMSS-a.

A3 – deonica smrti u Hrvatskoj

Vozači, ali i stručnjaci za saobraćaj, za autoput A3 u Hrvatskoj kažu da je monoton, na njemu nema problematičnih krivina ni tunela, ali se ipak redovno dešavaju teške saobraćajne nesreće, od koji je poslednja ona kod Slavonskog broda u julu ove godine kada je život je izgubilo čak deset ljudi sa Kosova.

Ta deonica već je dobila naziv "deonica smrti", piše hrvatski "24 sata",

Nešto ranije, u martu ove godine, takođe u ranim jutarnjim satima, kod raskrsnice Okučani poginulo je četvoro ljudi u prevrtanju kamiona srpskih registracija, a svi poginuli bili su migranti.

Verovatno najpoznatija nesreća koja se na istom autoputu, nedaleko Nove Gradiške, dogodila 2007. godine je ona u kojoj je smrtno stradao makedonski pevač Toše Proeski.

Poznati muzičar je sa svojom menadžerkom Ljiljanom Petrović i vozačem Georgijem Georgijevskim krenuo noću iz Skoplja za Zagreb. Georgijevski je kod Nove Gradiške, zbog nepridržavanja razmaka, prednjim desnim delom putničkog automobila VW tuareg udario u zadnji levi deo automobila kojim je upravljao Beograđanin Slaviša Kuzmanović.

Od siline udarca automobil, u kojem se na mestu suvozača nalazio Toše Proeski, zaokrenuo se i udario u zaštitnu ogradu. Poginulog pevača iz automobila su izvukli tek uz pomoć vatrogasaca.

U Hrvatskoj je i Jadranska magistrala jedan od najopasnijih puteva, a pre nekoliko godina se čak nalazila na listi Biznis Insajdera kao jedan od 15 najopasnijih na svetu.

Jadranska magistrala našla se na listi jer je poznata po uskim putevima s dve trake kojima nedostaju bezbednosne barijere/bankine, ali i zato jer je puna slepih uglova i oštrih zavoja uz litice.

BiH ima najsmrtonosnije puteve u Evropi

Putevi u Bosni i Hercegovini godinama su među najsmrtonosnijim u Evropi i to prema istraživanjima međunarodnih organizacija, ali i prema istraživanju Bosanskohercegovačkog auto-moto kluba (BIHAMK).

Prema rečima zvaničnika Udruženja za unapređenje bezbednosti saobraćaja najrizičniji putevi u BiH su magistralni put M17 koji povezuje granični prelaz Bosanski Šamac i granični prelaz Doljani, zatim deonice od Zenice do Maglaja, Doboj - Lukavac, Jablanica - Mostar, Bugojno - Gornji Vakuf, Krupa - Otoka i deionica puta Banjaluka - Jajce, takozvano Tijesno.

Prema podacima zvaničnika, na pvim putevima je značajan nedostatak u samom održavanju putne mreže, ne postoje zaštitne ograde, razna signalizacija.

Kanjon Morače

U Crnoj Gori je put preko kanjona Morače odneo brojne živote.

Jedan od težih udesa u kojima je učestvovao autobus rumunskih tablica desio se pre devet godina u kanjonu Morače u Crnoj Gori. Tada je poginulo 19 ljudi, a više od 30 je povređeno.

Uzrok je bilo nepoštovanje propisa - neposredno pre nesreće, autobus se kretao dvostruko brže nego što je bilo dozvoljeno, preneo je tada novosadski portal 021.

Deo kanjona u kome se reka Mrtvica uliva u Moraču, kod Platija se smatra crnom tačkom, jer se tu najviše nesreća dešava.

Razlozi za to bi mogli da budu neprilagođena vožnja, ali i opasnost samog puta zbog prirodnih karakteristika.

Bonus video:

(Espreso/Blic)