LUKAŠENKOVE PRETNJE PREŠLE CRVENU LINIJU MOSKVE: Beloruski lider testira Putinovo strpljenje!

Beloruski lider decenijama je podilazio i frustrirao Kremlj čija je podrška proizilazila iz straha od protesta kakvi su zahvatili Ukrajinu. Međutim, pretnje Aleksandra Lukašenka da će obustaviti transport ruskog gasa u Evropu prešle su crvenu liniju Moskve, piše Rojters.

Lukašenko se oslanjao na Rusiju kako bi se održao na vlasti 27 godina, naizgled malo dajući zauzvrata. Sada, sa krizom na granici Belorusije i Poljske koja preti da još više eskalira, suočen sa kritikama međunarodne zajednice i u senci novih sankcija, Lukašenko je više nego ikad zavistan od podrške ruskog predsednika Vladimira Putina. Ali, Moskva je razjasnila da postoje granice koje ne može da pređe.

Lukašenko je u četvrtak poručio Evropskoj uniji da pre uvođenja novih sankcija razmisli o tranzitu gasa i robe kroz Belorusiju, međutim Putin je nakon toga rekao da “prvi put čuje” za tu pretnju.

- Iskreno rečeno, prvi put čujem za to - rekao je Putin, dodajući da će o tome razgovarati sa beloruskim kolegom.

Navodeći da je nedavno dvaput razgovarao sa Lukašenkom i da mu ovaj nije ni nagovestio tako nešto, Putin je ocenio da “to ne bi doprinelo razvoju odnosa Rusije sa Belorusijom”.

Kad je EU prošle nedelje optužila Belorusiju za “hibridni napad”, zbog navodnih pokušaja da progura hiljade bliskoistočnih migranata preko poljske granice u evropski blok, a odlazeća kancelarka Nemačke Angela Merkel se obratila Putinu za pomoć, Rusija je brzo poslala nuklearne bombardere da patroliraju beloruskim nebom i održavaju zajedničke vežbe.

Ali, kad je Lukašenko zapretio da će blokirati ruski gas koji preko Belorusije dolazi do Poljske i Nemačke, odgovor Kremlja je bio jasan: “šamar, sedi dole”. I portparol Kremlja Dmitrij Peskov je potvrdio da Lukašenko nije razgovarao sa Moskvom i da njegove reči i potezi “nisu ni na koji način bili koordinisani” sa Rusijom.

Franak Vjačorka, savetnik liderke beloruske opozicije Svetlane Tihanovske, rekao je da je “energetski gambit” tipično impulsivni pokušaj Lukašenka da odigra rusku kartu protiv Zapada, a da prvo ne pita Moskvu.

- To je kao kad se mali dečak krije iza starijeg brata. Lukašenko pokušava da iskoristi Kremlj i zapreti njime Zapadu, ali često ga ne konsultuje oko svojih izjava – rekao je Vjačorka Rojtersu preko telefona.

Ovo nije prvi put da Lukašenko testira Putinovo strpljenje.

Decenijama je vešto izvlačio ustupke iz Moskve, posebno u formi jeftinih zaliha energenata i državnih zajmova. U isto vreme je davao prazna obećanja u vezi ideje “unije” sa Rusijom, držeći je na dovoljnoj udaljenosti da izbegne predaju beloruskog suvereniteta ili eroziju sopstvene moći.

Odbio je ruski zahtev iz 2015. za smeštanje vojne vazduhoplovne baze u Belorusiju, što je Moskva označila kao “neprijatnu epizodu”. Takođe je uskratio zvanično priznavanje Krima, teritorije koju je Rusija anektirala od Ukrajine 2014, čak se šalio sa Putinom na njihovom poslednjem sastanku ovog meseca da se raduje pozivnici da ide sa njim na poluostrvo.

Nil Melvin, direktor studija međunarodne bezbednosti tink-tanka RUSI u Londonu, ocenio je da je Lukašenko “prilično dobro igrao na lošu kartu” u odnosima s Rusijom poslednje dve decenije. On smatra da je razlog za stalnu Putinovu podršku, uključujući tokom prošlogodišnjih masovnih protesta koji su pretili da svrgnu Lukašenka, strah od revolucije koji bi mogao da dovede do postavljanja nove prozapadne vlade u komšiluku.

- On ne želi da Lukašenka svrgne narodni pokret koji bi pomerio Belorusiju ka Zapadu, kako smo videli u takozvanim obojenim revolucijama, posebno u Ukrajini. Putin time mora da se time bavi veoma pažljivo – istakao je Melvin.

Čak i trenutna kriza na granici Poljske i Belorusije nosi izvesne koristi Putinu. Kako navodi Rojters, daje mu priliku da pokaže ruske mišiće blizu granice s NATO blokom, u vreme kad su tenzije sa paktom visoke a Moskva želi da pokaže kako snažno brani sebe i svoje saveznike od “agresivnih manevara alijanse” u Crnom moru.

Putin je rekao da su vežbe NATO u Crnom Moru “ozbiljan izazov za Rusiju”.

- Oni koriste stratešku avijaciju sa bojevim oružjem, to je ozbiljan izazov za Rusiju - istakao je on, dodajući da se ruske oružane snage zasad ograničavaju na praćenje NATO brodova i aviona.

Rojters ukazuje da potencijal da migrantska kriza poseje nered u Evropi ide linijom Putinove strategije izazivanja i podrivanja EU. Ruski predsednik je, u skladu s tim, izjavio da su evropske zemlje same krive za migrantsku krizu.

- Oni su sami stvorili uslove da hiljade i stotine hiljada ljudi krenu. I sada traže krivce da bi skinuli sa sebe odgovornost za događaje koji se dešavaju“- rekao je Putin.

Olga Onuč, stručnjak za Istočnu Evropu Univerziteta Mančester, istakla je da su “destabilizacjia, konflikti u različitim susednim državama u EU, mesta poput Ujedinjenog kraljevstva, samo deo Kremljovog priručnika poslednjih godina”.

Ona je dodala da bi se Lukašenko mogao pokazati kao “labav na obaraču” dok i dalje deluje uz prećutno odobrenje Moskve I u skladu sa njenim ciljevima.

U međuvremenu, dok kriza na belorusko-poljskoj granici sa hiljadama gladnih, smrznutih migranata zarobljenih između dve strane i dalje traje, Lukašenko (67) igra hokej i savetuje svoje građane da ne jedu uvezenu hranu.

Takođe je poručio da mu je potreban mobilni balistički raketni sistem ''Iskander'' kojeg želi da postavi na jugu i zapadu zemlje. Lukašenko je u intervjuu za ruski časopis “Nacionalna odbrana” poručio da je odbrambena saradnja sa Rusijom za Belorusiju “uvek bila svetinja uprkos nesuglasicama oko isporuka energenata”.

Bonus video:

(Espreso/Blic)