PREGOVORI STOJE: Koja pitanja ometaju formiranje nove vlade u Nemačkoj?

Tri nemačke stranke koje su ušle u koalicione pregovore za formiranje nove vlade za sada su se složile samo u tome da treba da usklade svoje ciljeve. Dok je u javnom nastupu predstavnika partija sve naizgled glatko, postoji nekoliko spornih tačaka oko kojih će biti malo teže da se usaglase.

Skoro 300 pregovarača iz Socijaldemokratske partije (SPD), Zelenih i Stranke slobodnih demokrata (FDP) počeli su da sastanče prošle nedelje kako bi utvrdili detalje potencijalnog koalicionog sporazuma. Zvaničnici svake od stranaka podelili su se u 22 radne grupe zasnovane na temama, koje pokrivaju sve, od mobilnosti preko demokratije do klimatskih pitanja.

Očekuje se da će ove radne grupe izneti svoje predloge do 10. novembra, kada će lideri partija preuzeti pregovore i nastojati da reše sva pokrenuta pitanja, sa ciljem da sklope dogovor do kraja meseca. Nakon toga trebalo bi da se formira nova vlada i da se 6. decembra glasa da Olaf Šolc postane novi kancelar.

Pred SPD, FDP i Zelenima i dalje je težak zadatak do zvaničnog formiranja Semafor koalicije, koja je nazvana po bojama stranaka, crvenoj, žutoj i zelenoj, pošto se njihove politike značajno razlikuju, pa je potrebno da nađu zajedničko rešenje za brojna pitanja.

Kada su prošlog meseca saopštile da su spremne da pređu na zvanične razgovore, tri stranke su objavile dokument od 12 strana u kom su iznele široki okvir nove vlade, koji je pokazao da su već razgovarale i postigle preliminarni kompromis o nekim od najizazovnijih pitanja.

U tom dokumentu vidi se da se svakoj od stranaka donekle izašlo u susret: dogovoreno je da se minimalna plata podigne na 12 evra po satu, za šta su se zalagali SPD i Zeleni, dok se za neuvođenje ograničenja brzine na nemačkim auto-putevima borio FDP, čemu se Zeleni oštro protive.

Ipak, nekih pitanja se samo ovlaš dotiču sa ciljem da se ostavi prostora za pregovore.

Klimatske promene

Bilo koji koalicioni dogovor podrazumevaće značajnu akciju na polju klimatskih promena. Ulaganje u čistu energiju, težnja da se vozila na fosilna goriva izbace iz upotrebe i da se okonča korišćenje uglja biće samo neke od politika koje će se sprovoditi sa ciljem da Nemačka doprinese dostizanju cilja od 1,5 stepena Celizujsa.

U preliminarnim papirima objavljenim prošlog meseca partije su se složile da taj cilj vide kao svoj "centralni zajednički zadatak". Ali se postavlja pitanje koliko daleko će ići u tome i u kojoj meri će ambiciozni plan Zelenih biti implementiran.

Tri stranke su se složile da bi bilo "idealno" da izbace ugalj iz upotrebe u Nemačkoj do 2030. godine, osam godina pre nego što je planirano. Ipak, "idealno" ostavlja prostora za pomeranje datuma ukoliko to bude potrebno.

Drugo klimatsko pitanje koje izaziva kontroverzu jeste plan Zelenih da smanje ili eliminišu subvencije koje doprinose klimatskim promenama, kao što je poreska olakšica za one koji putuju na posao. Zeleni su se u kampanji zalagali za ovo, ali bi FDP mogao da se suprotstavi ovoj ideji.

Zeleni su pod pritiskom pokreta Petkom za budućnost, koji očekuje značajnije reforme, a omladinska organizacija Zelenih rekla je prošle nedelje da će svoj glas za koalicioni sporazum ili protiv njega zasnivati na tome da li će biti preduzete dovoljno hrabre akcije po pitanju klimatskih pitanja.

Fiskalna i monetarna politika

Oporezivanje i javni dug oduvek su bili neka od najspornijih pitanja u razgovorima između dve levo orijentisane stranke i FDP, i to ne samo zbog borbe za ministarstvo finansija.

Kako su stranke napisale prošlog meseca, plan je da se sprovede "dužnička kočnica", koja ograničava javni dug na godišnji budžetski deficit ispod 0,35 odsto BDP-a. To je bila važna pobeda za FDP, čija je politika fiskalna uzdržanost i nisko oporezivanje.

U prvobitnom koalicionom dokumentu navodi se i da koalicija neće uvesti nikakve nove poreze na imovinu i da neće povećavati poreze kao što su porez na dohodak, porez na dobit preduzeća ili porez na dodatu vrednost“.

Ali pitanje oporezivanja i dalje izaziva određene tenzije između FDP i njena dva potencijalna koaliciona partnera. Za Zelene i SPD posvećenost nepodizanju poreza već je značajan ustupak, dok za FDP to nije dovoljno.

- Nema mnogo pomeranja u oblasti fiskalne politike, koja uključuje poreze, moram da budem iskren - rekao je prošle nedelje Robert Habek iz Zelenih, koji se u tome složio sa Šolcom.

I jedan i drugi su rekli da insistiranje FDP na nepovećavanju poreza, uključujući i porez za bogataše, znači da neće biti prostora za poreske olakšice za one sa nižim primanjima. To je izazvalo oštar odgovor Volkera Visinga, generalnog sekretara FDP.

- Nigde nećemo dospeti ako svaki pregovarač bude pričao šta bi uradio da može da vlada sam. Iako poreske olakšice nisu pomenute u prvobitnom dokumentu, to ne znači da se o njima više ne govori - rekao je on za nemačke medije.

I lider FDP, Kristijan Lindner, takođe je izrazio frustraciju zbog načina na koji se druge dve stranke ophode prema ovom pitanju, rekavši da želi da mogućnost smanjenja poreza ostane na stolu.

- Iz izjava lidera SPD i Zelenih shvatio sam da ni jedan ni drugi više ne razmatraju olakšice za osobe sa niskim i normalnim zaradama. Želim da nastavimo interne diskusije o tome - izjavio je on.

Na dnevnom redu su i fiskalna pravila i monetarna politika Evropske centralne banke. FDP promoviše nemačku štedljivost širom Evropske unije, dok su SPD i Zeleni otvoreni za koncept zajedničkog duga.

Spoljna i bezbednosna politika

Spoljna i bezbednosna politika uglavnom nije pominjana u kampanjama, ali će sada morati da se poradi na zajedničkom stavu koji će jasnije definisati njihove reči iz preliminiarnog dokumenta - da je "Nemačka odgovorna za Evropu i svet".

Stranke kažu da su posvećene ozbiljnijoj kooperaciji između evropskih armija, restriktivnijoj politici izvoza oruža u skladu sa odgovarajućom regulativom EU, legalnim migracionim rutama i uspostavljanju parlamentarnog istražnog odbora o nemačkoj misiji evakuacije u Avganistanu.

Međutim, u medijima su izostale neke od složenijih tema, uključujući politiku nove vlade prema Kini i Rusiji i ciljnu potrošnju od 2 procenta za NATO.

- NATO je neizostavni deo naše bezbednosti - napisale su stranke, ali nisu spomenule cilj potrošnje.

U širem smislu, poslednjih dana se pokazalo da SPD i Zeleni žele da smanje troškove za odbranu, prema izveštajima medija.

Odlazeći ministar odbrane Hrišćansko-demokratske unije planirao je da doda 20.000 dodatnih vojnika u Bundesver u narednim godinama, ali SPD i Zeleni očigledno žele da ponovo razmisle o tome, dok je FDP rekao da se neće protiviti promeni pravca ako Bundesver dokaže da je dorastao svojim zadacima sa manje osoblja.

Podeljenost postoji i kada je odnos prema Rusiji u pitanju. Analena Berbok iz Zelenih proglasila je Severni tok 2 nezakonitim prema evropskom zakonu, dok je SPD - koji upravlja Meklenburg - Zapadnom Pomeranijom, državom u kojoj se gasovod završava - snažan branilac nemačko-ruskog projekta.

(Espreso/24sedam)