PUTIN: Kriza u Evropi utiče i na Rusiju

Ono što se događa na globalnom energetskom tržištu utiče i na našu zemlju, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin na sastanku sa članovima vlade ističući da Moskva nije zainteresovana za beskrajan rast cena energetskih resursa, uključujući i gas, ali da se to dešava protiv njene volje.

Kako kaže, ruske vlasti su zabrinute zbog mogućih posledica krize na energetskom tržištu u Evropi.

„Ono što me brine i, kako razumem, ono što brine vladu Rusije su moguće posledice krize na energetskom tržištu, uključujući i mere za podršku stanovništvu koje su predložile neke od naših kolega u Evropi“, rekao je Putin putem video-konferencije, dodajući da bi te mere mogle da dovedu do mnogih problema u različitim oblastima.

Ako dođe do smanjenja potrošnje, a takva situacija na kraju vodi do smanjenja potrošnje, to će uticati i na naše proizvodne kompanije i na „Gasprom“, objasnio je Putin.

Govoreći o Severnom toku 2, rekao je da će linija gasovoda biti spremna u decembru. Međutim, istakao je, pre toga je potrebno da Rusija dobije dozvolu nemačkog regulatora.

- Prva cev Severnog toka 2 već je napunjena gasom. Ako sutra nemački regulator da dozvolu za snabdevanje, sutra može da počne i isporuka, 17,5 milijardi kubnih metara - naveo je on.

Ukupno će gasovod isporučivati ​​55 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje, rekao je Putin.

„S obzirom da će nestašica gasa na evropskom tržištu, prema našim proračunima, iznositi 70 milijardi kubnih metara, 55 milijardi kubnih metara je dobar obim“, rekao je on.

Rusija očekuje 2021. godine značajno povećanje potražnje za gasom u zemljama azijsko-pacifičkog regiona, a posebno u Kini - za 17 odsto, u Južnoj Koreji - za 18 odsto, ocenio je Novak, dodajući da se predviđa da će u azijsko-pacifičkim zemljama generalno potražnja za gasom porasti za sedam do osam odsto.

Cene gasa u Evropi naglo su skočile poslednjih meseci. Od početka avgusta do kraja septembra cena se više nego udvostručila, a 6. oktobra dostigla je istorijski maksimum od 1.937 dolara za hiljadu kubnih metara, nakon čega je na tržištu započeo pad, ali cene i dalje premašuju granicu od hiljadu dolara.

Stručnjaci povećanje cene gasa pripisuju niskom nivou popunjenosti skladišta gasa, ograničenoj ponudi glavnih dobavljača i velikoj potražnji prirodnog tečnog gasa u Aziji.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf Biznis)