POKOJNI KOLIN PAUEL I MEDLIN OLBRAJT SU SE SUKOBILI: I to oko BOSNE

Bivši američki državnik i general Kolin Pauel, koji je umro u 84. godini od korona virusa, sukobio se sa tadašnjom ambasadorkom SAD u UN Medlin Olbrajt oko krize u Bosni i Hercegovini, jer se protivio američkim intervencijama koje nisu uključivale američke interese.

Kao vojni strateg, Pauel je zagovarao pristup vojnim sukobima koji maksimizuje potencijal za uspeh a minimizuje žrtve. Komponenta ovog pristupa je upotreba velike sile, što je primenio u operaciji Pustinjska oluja 1991, a ovaj pristup je nazvan “Pauelovom doktrinom”.

Nastavio je kao predsedavajući Združenog generalštaba pod administracijom Bila Klintonom, ali je kao posvećeni “realista” smatrao da se loše uklapa u administraciju sačinjenu uglavnom od liberala.

Dokumenti objavljeni 2013. pokazali su da Klinton nije lako došao do podrške za intervenciju radi zaustavljanja rata u Bosni i Hercegovini.

Klinton za napade iz vazduha na ciljeve u BiH nije imao podršku Ujedinjenih nacija zbog pretnji Rusije vetom u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, ali je imao široku podršku saveznika u NATO za akciju radi zaustavljanja etničkog čišćenja. Dokumenti iz 2013. pokazali su da za vojnu intervenciju Klintonu nije bilo lako da privoli ni sopstvene saradnike.

Sukob na sastanku

Na sastanku u Beloj kući februara 1993. savetnik za nacionalnu bezbednost Toni Lejk upozorio je da bi SAD, ako pokrenu napade iz vazduha, na kraju mogle biti pod velikim pritiskom da doprinesu okončavanju sukoba slanjem kopnenih trupa. Medlin Olbrajt, tada ambasadorka SAD u UN, rekla je na sastanku da bi "odluka o upotrebi američkih snaga u Bosni bio prelazak preko Rubikona".

Kolin Pauel na sastanku sa Medlin Olbrajt i Bilom Klintonom u Vašingtonu 1. maja 1993.

- Ali treba razmisliti da li guranje tog problema pod tepih, stvara više problema - rekla je Olbrajt, prema beleškama sa sastanka u Beloj kući.

Na pitanje tadašnjeg načelnika Združenog generalštaba Oružanih snaga SAD, generala Pauela šta bi SAD trebalo da urade, Olbrajt je odgovorila: "Akcija NATO". Pauel je bio donekle uzdržan i rekao je da će američka vojska uraditi šta se odluči, ali da mora znati šta se od nje traži.

- Možemo upotrebiti vazduhoplovstvo, ali na kraju moramo tamo ući i razdvojiti strane - rekao je Pauel.

Klinton je potom tražio savet Pauela, koji mu je rekao da bi akcija u BiH mogla biti skupa, a završetak neizvestan.

-Ali, ako se angažujemo diplomatski, moramo biti spremni da pomognemo sprovođenje rešenja - dodao je general.

Godinu dana kasnije, 23. aprila 1994, kada se na sastanku u Beloj kući razmatralo nastavljanje napada srpskih snaga uprkos ultimatum NATO o prekidu neprijateljstava, Klinton i njegovi saradnici su razgovarili o sve većim razlikama između NATO i UN o ratu u BiH.

Odmeravali su mogućnost noćnih napada iz vazduha. Po izlasku sa sastanka, Klinton je pitao šta da kaže novinarima, a potpredsednik Al Gor je "preporučio da izbegava da komentariše", dok je savetnik za nacionalnu bezbednost Lejk rekao da će on obavestiti medije.

"Bila sam u pravu, Pauel je pogrešio"

Kad se Medlin Olbrajt, koja je na mestu državnog sekretara bila od 1997-2001, pripremala da prepusti svoju kancelariju penzionisanom general Pauelu u januaru 2001, poručila je da su dešavanja na Balkanu pokazala da je ona bila u pravu, a da je Pauel pogrešio u vezi upotrebe američkih mirotvornih trupa. Olbrajtova je na oproštajnoj konferenciji u Stejt departmentu razjasnila da želi da se američka posvećenost Kosovu i BiH nastavi.

- Verujem da priča na Balkanu nije gotova i da sledeća administracija treba da ima na umu da je naše prisustvo tamo veoma važno – istakla je tada Olbrajtova, preneo je “Čikago tribjun”.

List je naveo da ova izjava otkriva “rane” koje su nastale opisom njenog sukoba sa Pauelom oko ograničene upotrebe vojne sile u njegovim memoarima 1995. Jer, Pauel je smatrao da, ako se uopšte primeni vojna sila, to ne treba uraditi u ograničenom maniru već sa velikom snagom kako ishod nikad ne bi bio doveden u sumnju.

- Znate, general Pauel je napisao knjigu i jedan od problema sa pisanjem knjige je što treba neko vreme dok se ne objavi. Mislim da je verovatno ironično to što je upravo u vreme kad je ova knjiga izašla, zapravo, funkcionisala ograničena primena sile u Bosni – rekla je Olbrajtova u oproštajnom govoru.

Olbrajt, koja je rođena u centralnoj Evropi i bila posvećena integrisanju bivših komunističkih država Zapadu, zagovarala je američku intervenciju, dok je Pauel smatrao da je region BiH od marginalnog interesa za SAD i da njihove trupe nemaju jasnu ulogu tamo.

“Moja stalna, nedobrodošla poruka na svim sastancima o Bosni bila je jednostavno da mi ne možemo angažovati vojne snage dok nemamo jasan politički cilj. Olbrajtova me je pitala: ‘Koja je poenta imati vrhunsku vojsku o kojoj uvek govorite ako je ne možemo upotrebiti?’ Mislio sam da ću dobiti aneurizmu”, napisao je Pauel, dodajući da je Olbrajtova tretirala američke vojnike kao “igračke”.

Buš doveo u pitanje trupe u BiH

U godinama nakon sukoba, Klintonova administracija je razmestila desetine hiljada mirotvoraca u BiH i povela vazdušne udare na Kosovo i Srbiju. U vreme kad je Olbrajtova odlazila sa funkcije državne sekretarke bilo je oko 11.000 američkih mirotvoraca u BiH i na Kosovu, što je bila oko petina ukupnih NATO kopnenih snaga.

Sa demokratskim promenama režima u Beogradu i uspostavljenom miru u Bosni, Olbrajtova je tada istakla da je stav Klintonove administracije “potvrđen”. Dok je Pauel imenovan za državnog sekretara a ona napuštala kancelariju, novoizabrani predsednik Džordž Buš je tada doveo u pitanje “preopterećenost” američkih trupa, posebno u Bosni.

- Naš plan je da izvršimo reviziju odmah nakon inauguracije predsednika (Buša) i pogledamo ne samo naše raspoređivanje u Bosni, već i na Kosovu i mnogim drugim mestima u svetu i pobrinemo se da su ta razmeštanja ispravna – rekao je Pauel u decembru 2000.

Uvidevši da je jedan od njenih glavnih prioriteta politike ugrožen, Olbrajtova se u poslednjim nedeljama na vlasti trudila da odbrani američku posvećenost Balkanu. Kako je naveo “Čikago tribjun”, Olbrajtova je tada artikulisala stav naširoko prihvaćen u Klintonovoj administraciji da su poslednjih osam godina diskreditovale “Pauelovu doktrinu”.

Rat u BiH trajao je od 1. marta 1992-14. decembra 1995, a okončan je potpisivanjem Dejtonskog sporazuma. Procenjuje se da je tokom rata stradalo oko 100.000 ljudi, dok je raseljeno više od 2,2 miliona. Međunarodne snage angažovane na teritoriji BiH - UNPROFOR, NATO, Evropska unija, UN, SAD i drugo - takođe su pretrpele gubitke u životima. Poginulo je 320 vojnika UNPROFOR-a a mnogi su ranjeni, prema javno dostupnim podacima.

(Espreso / Blic)