DA LI ZNATE KO JE NAJBOGATIJI ČOVEK U ISTORIJI? Dolazi iz Afrike!

Kako je Manse Musa stekao bogatstvo, koje istoričari nazivaju „neopisivim“, stvorio veliko carstvo i zašto je sve nestalo nakon njegove smrti?

Sve priče o Musinom čudesnom bogatstvu oduzimaju dah. Danas je gotovo nemoguće shvatiti koliko je zaista bio bogat i moćan. Svi istoričari slažu se u tome da je Manse Musa bio bogatiji nego što bi iko mogao opisati.

Godine 2012. američka internet-stranica „Celebriti Net Vorth“ pokušala je da izračuna koliko je bilo njegovo bogatstvo. Došlo se do iznosa od 400 milijardi dolara. Stručnjaci, međutim, tvrde da se veličina Musinog konta jednostavno ne može ograničiti na bilo koji okvir i opisati određenim brojem.

Bio je mudar vladar. Pod njegovom vlašću granice države su se znatno proširile. Musa je osvojio više od dvadeset gradova, uključujući i Timbuktu. Granice velikog carstva Malija protezale su se u to vreme od atlantske obale do savremenog Nigra. Te teritorije su uključivale značajne delove današnjeg Senegala, Malija, Burkine Faso, Gambije, Ngera, Gvineje Bisau, Obale Slonovače...

Uz tako veliku teritoriju, došle su i velike količine zlata i soli. Tokom vladavine Mansa Muse, carstvo Mali držalo je gotovo polovinu zlata starog sveta, prema podacima Britanskog muzeja.

I sve to je pripadalo kralju.

- Kao vladar, Mansa Musa je imao gotovo neograničen pristup najcenjenijem izvoru bogatstva u srednjovekovnom svetu - rekla je za BBC istoričarka umetnosti Ketlin Bikford Berzok.

Uprkos svem neverovatnom bogatstvu Malija, samo carstvo ostalo je malo poznato ostatku sveta. Sve se promenilo zahvaljujući jednom značajnom istorijskom događaju. Mansa Musa je bio veoma pobožan musliman. Jednog dana je odlučio da ode na hodočašće u Meku. Da bi to učinio, bilo je potrebno savladati kilometre peska Sahare i Egipta.

Kralj je navodno napustio Mali sa karavanom od 60.000 ljudi. Sa sobom je poveo kompletnu kraljevsku svitu i zvaničnike, vojnike, zabavljače, trgovce, 12.000 robova, kamile, kao i mnogobrojne koze i ovce. Bio je to grad koji se kretao kroz pustinju.

Grad čiji su stanovnici, sa sve robovima, bili obučeni u zlatni brokat i najfiniju persijsku svilu. Za njima je išlo stotine kamila noseći stotine kila čistog zlata.

Bio je to prizor za pamćenje.

A prizor je postao još raskošniji kad je karavan stigao u Kairo, gde su Musa i njegovi saradnici mogli da se razmeću bogatstvom.

Mansa Musa je ostavio toliko jak utisak na Kairo, da je Al Umari, koji je grad posetio 12 godina posle kralja Malija, ispričao sa koliko su oduševljenja stanovnici Kaira i dalje govorili o njemu.

Delio je zlato šakom i kapom svima po Kairu, u toj meri da je njegov tromesečni boravak izazvao pad cene zlata u regionu. Pad vrednosti zalata trajao je deset godina i potpuno je uništio ekonomiju.

Američka tehnološka kompanija SmartAsset.com procenjuje da je zbog obezvređivanja zlata hadžiluk Mansa Muse doveo do ekonomskih gubitaka u vrednosti od milijardu i po dolara, i to širom Bliskog istoka.

Musa se vratio iz Meke sa nekoliko islamskih učitelja, uključujući direktne potomke proroka Muhameda.

Pored toga što je podsticao umetnost i arhitekturu, finansirao je književnost i gradio škole, biblioteke i džamije. Timbuktu je uskoro postao centar obrazovanja i ljudi su putovali iz svih krajeva sveta kako bi studirali na mestu koje će postati Univerzitet Sankore.

Za bogatog kralja često se kaže da je pokrenuo obrazovanje u Zapadnoj Africi, iako je priča o njegovom carstvu i dalje relativno nepoznata izvan Zapadne Afrike.

Nakon što je Mansa Musa umro 1337. u 57 godini, carstvo su nasledili njegovi sinovi, ali nisu uspeli da ga očuvaju. Manje države su se otcepile i carstvo se srušilo.

Bonus video:

(Espreso / 24sedam)