ONAJ KOJI JE BIO IZNAD SVIH: Najsuroviji mafijaški ŠEF je prvi put ubio kao TINEJDŽER!

Salvatore Toto Rina, bos " Koza nostre", bio je jedan od najozloglašenijih sicilijanskih mafijaša. Zajedno sa bosovima Lučanom Leđom i Bernardom Provencanom, odgovoran je za hiljade ubistava, a zbog surovosti nosio je nadimak Zver.

"Šef nad šefovima mafije", kako je još bio poznat, preminuo je u zatvorskoj bolnici u Parmi u novembru 2017. godine. Rina je bolovao od raka, bolesti srca i Parkinsonove bolesti. Hteo je da ga puste iz zatvora da "umre sa dostojanstvom", ali je njegov zahtev odbijen. Smrt je dočekao služeći 26 doživotnih robija.

Prvo ubistvo sa 19 godina

Svoje prve mafijaške korake napravio je jako mlad, pre punolestva. Bio je sin siromašnog seljaka, rođen 16. novembra 1930. godine u ozloglašenom selu Korleone, nedaleko od Palerma. Korleone je svetsku slavu steklo zahvaljujući triologiji "Kum", a njegov život u mnogočemu ličio je na mafijaške bosove iz filma.

Rina je oca i brata izgubio jako mlad. Stradali su u eksploziji dok su pokušavali da izvuku barut iz neeksplodiranih američkih bombi iz 1943. godine. Rina je ostao sam, i vrlo brzo se okrenuo kriminalu. Do svoje 19. godine, kao član lokalne bande u Korleoneu počinio je ubistvo u obračunu, zbog čega je proveo šest godina u zatvoru. Tokom 1950-ih godina u Korleoneu glavni bos je bio Mikele Navara.

Prvi ljudi "Koza Nostre"

Toto je sa svojom bandom isplanirao ubistvo Navare, za kojeg su radili. Posle njegovog ubistva, Toto Rina, Bernardo Provencano, Lučijano Legio i Antonio Kalderone, odlaze u Palermo, sa namerom da zavladaju gradom. Po mestu iz kojeg dolaze dobili su nadimak Korleonezi. Upravo ta grupa postaće prvi ljudi "Koza nostre".

Osamdesetih godina prošlog veka Rina se popeo na sam vrh "Koza nostre". Posle velikih ratova mafije (1981 -1983.) iz kojih je izašao kao pobednik (veliki bosovi su bili pohapšeni i osuđeni) sklapao je najveće poslove sa drogom, a smatra se da je lično naredio više od 150 ubistava. Iako nije napuštao Siciliju, više o četvrt veka uspevao je da pobegne policiji i vodi najpoznatiju mafijašku oragnizaciju na svetu.

Ubistva sudija

Među njegovim napoznatijim zločinima su ubistva sudija Đovanija Falkonea i Paola Borselinija 1992. godine, beskomprominsnih boraca protiv mafija koji su 1987. godine pred lice pravde izveli više od 300 članova "Koza nostre". Na auto-putu za Palermo, na jednom kanalu preko kojeg je prelazio auto-put, Rinine plaćene ubice postavile su pola tone dinamita. U trenutku kada je auto prelazio preko tog mesta, bomba je aktivirana. Poginuli su Falkone, njegova žena i tri telohranitelja. U julu iste godine u Palermu postavljena je bomba u kola Paola Borselina, pri čemu je poginuo on i još pet policajaca.

Likvidirao i decu

Takođe, ozloglašeni bos nije prezao ni da naredi ubistva dece. Jedan od najpoznatijih slučajeva je ubistvo 13-godišnjeg dečaka, koji je kidnapovan u pokušaju da Rina zaustavi njegovog oca od oda policiji tajne mafije. Ubistvo je bilo posebno brutalno - dečak je zadavljen i njegovo telo rastvoreno u kiselini. Nakon što je više od dve decenije gvozdenom pesnicom predvodio sicilijansku "Koza nostru", Rina je uhapšen u januaru 1993. godine u kući Via Bernini u Palermu, koja je služila kao njegovo skrovište. Objavljen je i snimak prisluškivanja Rina, na kojem se čuje kako kaže da "ne žali ni za čim" i da ga neće "slomiti ni da mu daju 3.000 godina zatvora".

Mafijaška tradicija

Rinova supruga je Nineta Bagarela. I ona je više puta optuživana za različita krivična dela, a potiče iz porodice koja već ima dug "staž" u "Koza nostri". Venčali su se 1974. godine, nakon čega su dobili četvoro dece - ćerke Konsetu i Luciju i sinove Đovanija i Đuzepea.

Rinini sinovi nastavili su porodičnu tradiciju i ostali u mafijaškim vodama. Đovani je osuđen 2001. godine na doživotni zatvor zbog četiri ubistva, a Đuzepe je osuđen na 14 godina zatvora 2004. godine. Nije tačno poznato koliko novca je Rina zaradio baveći se kriminalom, ali se procenjuje da je reč o 125 miliona dolara. Ogromnu vilu koji je sagradio vlasti su oduzele 1997. godine i pretvorile u školu.

Bonus video:

(Espreso/Blic)