ŽENE U AVGANISTANU ODUZETE OD STRAHA: Talibani idu od vrata do vrata, svi su im okrenuli leđa, postaju nevidljive

Većina žena u Avganistanu je u strahu naročito one koje su radile za strance. One su na vrhu liste talibana a većina njih je rekla za Skaj njuz da talibani idu od vrata do vrata da pronađu one koji su radili za ''neprijatelje''.

Zvanično, postoji amnestija. Nezvanično, zastrašivanje ljudi je rasprostranjeno.

Jedna žena i njena sestra su doputovale sa svojim ujakom do mesta gde su odseli novinari Skaj njuza. Bile su previše uplašene da otvoreno razgovaraju sa njima, ali su na kraju ipak, skupile hrabrost.

Videli su ih kako snimaju prilog na pijaci u glavnom gradu, a mlađa sestra (koju će zbog njene bezbednosti zvati "Tabasum") kaže da ih je gledala dva sata pre nego što je skupila hrabrost da povuče producenta Skaj -a Kris Kaningama sa strane.

-Molim vas, želim da me intervjuišete, ne smem ovde da pričam jer su naši životi u opasnosti, rekla mu je ona.

Njoj je bila potrebna ogromna hrabrost da uopšte progovori. Samo su nekoliko metara bili udaljeni od naoružanog talibanskog punkta.

Borci koji patroliraju tržnicom, s oružjem preko ramena, govore svima kako vide drugu, bolju stranu Kabula.

-Pre nekoliko nedelja zbog sigurnosti niste uopšte mogli da dođete ovde, rekli su talibani novinarima, činilo se da nema ironije u njegovom glasu.

Na pijaci je mnogo više ljudi nego što je moglo da se vidi pre nekoliko dana. A primetan je i porast broja žena u javnosti.

Talibani su rekli da bi žene trebalo da ostanu kod kuće zbog njihove sigurnosti.

Kako prenosi Skaj njuz, one sve nose duge haljine ili mantile i hidžabe, a neke od njih nose i burke. Čini se da mnoge imaju muškog pratioca (mahrama) koji čuva grupe žena oko sebe.

Pitamo talibanskog komandanta koji radi na kontrolnom punktu šta radi kako bi primenio bilo koji kodeks oblačenja. On odgovara da sve dok se žene pridržavaju šerijatskog zakona, nema problema.

U sobi gde su se novinari tajno sastali sa mladim ženama one su raširile svoje papire koji pokazuju opsežne veze sa USAID -om i drugim stranim grupama za pomoć, poput CARE -a, koji imaju bazu u Britaniji.

Njihova šira porodica ima 25 članova, od kojih je osmoro dece. Skoro svi odrasli su radili za strane grupe za pomoć, ili su učiteljice, a sada su u opasnosti.

Majka mladih žena je direktorka ženske gimnazije.

-Pogledajte ovu pretnju smrću koju je primila od talibana, pokazuje Muro. Prelistava telefon kako bi pronašla pismo talibana

U pismu se kaže: "Naš glavni cilj i rad je da ubijemo sve učenike, nastavnike i direktora."

Pričaju o tome kako im je majka otvorila vrata svoje kuće nekoliko dana nakon što je Kabul pao a ispred je bila gomila naoružanih talibana.

-Samo su zahtevali hranu i ušli, kaže Tabasum.

-Stajala sam u spavaćoj sobi i tresla sam se. Nisam mogla da verujem, rekla je ona.

Oni su, kada su ušli u kuću, tražili hranu ili čaj i propitivali su za koga radimo.

-Da li ste radili za staru vladu? Postoje glasine da ste radili za strance..., rekao im je jedan od talibana koji su ušli u kuću, ispričale su one.

-Odlučili smo da moramo da se preselimo, ispričala je Tabasum.

Ispričale su i kako su im prijatelji i partneri sa kojima su godinama radili okrenuli leđa. Kako im niko ne odgovara na mejlove niti na aplikacije za azil.

WhatsApp poruke su ostale nepročitane, a na pozive nije odgovoreno.

Tabasu je bila na korak do završetka poslovnih studija, trebalo je da završi studiranje na jednom od najboljih univerziteta u Kabulu u ponedeljak, a napad bombaša samoubica na aerodrom u Kabulu se dogodio u nedelju.

-U jednom danu moj život se promenio, svi predavači napustili su državu. Univerzitet je sada prazan. Sve četiri godine mog studiranja su uzalud potrošene, rekla je ona.

Imala je posao, ali su je nadređeni pozvali i rekli joj da nije bezbedno da dolazi jer je žena i da treba da ostane kod kuće. Skoro polovinu osoblja činile su žene, a sada sve sede kod kuće.

-Ne žele me jer sam devojka, kaže Tabasum.

-Nemam pravo da sada izlazim iz svoje kuće bez muškarca. Zašto? Zato što je ovo nejednakost. Nemam ista prava kao muškarac. Nisam ništa za njih, rekla je ona.

-Postala sam nevidljiva. Nekada sam imala posao. Obrazovana sam. Ne treba mi nijedan muškarac. Ali sada sam samo ništa, zaključuje ona.

(Espreso/Agencije)