PROCURELO: U poslednjim danima Trampove vladavine pretio je NUKLEARNI RAT, američki general je nazvao PEKING!

Tokom zadnjih mjeseci Trampove administracije, najviše rangirani američki general toliko se bojao da bi bivši predsednik mogao pokrenuti rat s Kinom da je nazvao visokopozicioniranog kineskog generala kako bi ga uverio da Amerika ne namerava napasti Kinu, piše Washington Post.

Konkretno, radi se o dva tajna telefonska poziva koja je general Mark A. Milley, komandant američkog Združenog stožera uputio svojem kineskom pandanu, generalu Li Zuochengu iz Narodnooslobodilačke armije Kine. U njima je Milley uveravao Lija da SAD neće napasti Kinu, tvrdi se u novoj knjizi "Peril" (u slobodnom prevodu "Ugroza") čiji su autori proslavljeni novinar Washington Posta Bob Woodward i takođe poznati politički reporter Washington Posta Robert Costa.

Prvi poziv odvio se 30. oktobra 2020., četiri dana pre američkih predsedničkih izbora na kojima je Džo Bajden pobedio Donalda Trumpa, a drugi se dogodio 8. januara 2021., tokom posljednjih dana Trumpovog mandata i samo dva dana nakon što su pristaše bivšeg predsednika SAD-a provalile u zgradu Kongresa na Kapitolu.

Kinezi u strahu

Povod za prvi poziv bile su obavještajne informacije na temelju kojih je Milley zaključio da kineske vlasti veruju kako SAD sprema napad na njihovu zemlju. Woodward i Costa pišu da su Kinezi počeli verovati u tu mogućnost nakon dizanja tenzija zbog vojnih vežbi u Južnom kineskom moru. Dodatno ih je njihovo uverenje ojačala Trumpova tradicionalno agresivna retorika prema Pekingu.

- Generale Li, uveravam vas da je Vlada SAD-a stabilna i da će sve biti u redu. Nećemo vas napasti, niti planiramo bilo kakve kinetičke operacije protiv vas, poručio je Milley. No, američki je general napravio i korak više, navodi se u knjizi, i obvezao se upozoriti kineskog generala ako bi do američkog napada zaista moglo doći.

- Generale Li, znamo se već pet godina. Ako ćemo napasti, ja ću vas nazvati pre toga. To neće biti iznenadni napad, rekao je Milley, a Li mu je poručio da će ga držati za reč, tvrdi se u knjizi.

No, u drugom pozovu Lija više nije bilo lako uveriti u američke namere, piše Washington Post. Milley mu je tog 8. januara, u izrazito napetoj atmosferi u SAD-u, ali i svetu koji je sa zaprepaštenjem dva dana ranije posmatrao događaje na Kapitolu, poručio:

- Mi smo 100 posto stabilni. Sve je u redu. No, demokratija ponekad može biti malo "šlampava", rekao je američki general svojem uznemirenom kolegi. Predsedniku Trampu nije otkrio da se razgovor uopšte održao.

Trampu nije rekao ništa

Naime, Milley, kojeg je Trump sam izabrao na funkciju 2018., nije imao poverenja u predsednika. Štaviše, smatrao je da je Trump "duševno klonuo" nakon izbora održanih u novembru 2020., što je iskomunicirao i s čelnicom Zastupničkog doma u Kongresu, iskusnom demokratskom političarkom Nancy Pelosi. Istog dana kada je drugi put nazvao Lija, Milley se pre toga čuo i s Pelosi te se složio s njenom ocenom da je Trump psihički nestabilan, tvrde autori knjige koji su imali uvid u transkript poziva.

Budući da je bio zabrinut zbog moguće kineske reakcije u slučaju da se Peking oseti ugroženim od nepredvidljivog i osvetoljubivog Trumpa, Milley je odlučio delovati. Tog 8. novembra je nazvao i američkog admirala na čelu Indo-pacifičkog zapovedništva, koje je zaduženo za područje Azije i Pacifika, te im preporučio da odgode vojne vežbe. Admiral se složio s tim stavom, navodi se u knjizi.

'On je lud'

Kad je pak u pitanju njegova motivacija za poziv kineskom generalu koji je uputio 8. novembra, Milleyja je potaknuo poziv Nancy Pelosi koja je želela znati "kakve su nam mere na raspolaganju da sprečimo nestabilnog predsjednika da pokrene rat i lansira nuklearno oružje".

- On je lud. Znaš da je lud. Lud je i ono što je učinio juče je dokaz da je lud, rekla je Pelosi, dok je Milley odvratio:

- Slažem se s tobom o svemu.

Milley je sumnje o Trumpovoj mentalnoj stabilnosti i njegovi motivima imao još mesecima pre ovih događaja, navodi knjiga, a posebno ga je brinulo to što je predsednik uporno odbacivao isključiti napad na Iran kao jednu od opcija rešavanja "situacije" s Teheranom. Ista je stvar mučila i direktorku CIA-e Ginu Haspel koja je Milleyju rekla da ne može verovati da bi zemlja napala nekog zbog ega predsednika.

Nadalje, Milley je okupio visokopozicionirane časnike kako bi zajedno prošli kroz proceduru lansiranja nuklearnog oružja. Šef Združenog stožera jasno je rekao da samo predsednik SAD-a može dati naredbu za korištenje nuklearnog oružja, ali da je ključno da u proces uključe i njega (Milleyja, op.a.). Gledajući svakog od časnika u oči Milley je zahtevao da mu kažu da su ga razumeli i da će se držati te "zakletve".

Pritom je komandant Združenog stožera bio svestan da izvodi "Schlesingerov potez". Naime, poduzeo je mere koje su slične onima koje je početkom avgusta 1974. poduzeo tadašnji ministar obrane James R. Schlesinger, navodi Washington Post. Schlesinger je visokim vojnim dužnosnicima poručio da eventualne naredbe tadašnjeg predsednika Richarda Nixona (koji je bio pred opozivom zbog afere Watergate, a potom je sam sišao s funkcije) provere s njim i sa komandantom Združenog stožera.

'Na putu smo prema puču'

Milley pritom nije bio jedini visoki dužnosnik u američkoj administraciji koji se bojao potencijalne nacionalne krize koju bi Tramp mogao izazvati. Tako je direktorka CIA-e Gina Haspel Milleyu rekla da "je zemlja na putu prema puču desnih ekstremista", pišu autori knjige "Ugroza".

Osim što se bavi mukama najviših dužnosnika nacionalne sigurnosti u vreme Trampove administracije, knjiga piše i o prvim danima Bajdenove administracije, a naročito o "dugu" koji Bajden ima prema demokratskom kongresmenu Jamesu E. Clyburnu iz Južne Karoline, čija je podrška Bidenu tokom kampanje bila ključna u tome da on preokrene Sandersovo vodstvo i potom osvoji nominaciju Demokratske strane. Clyburn je kao izrazito uticajni predstavnik afroameričke zajednice zatražio od Bajdena da, ako postane predsednik i ako mu se pruži prilika, na Vrhovni sud SAD-a imenuje crnu ženu. Biden je to obećao u narednoj debati, a Clyburn mu je potom dao podršku koja se kasnije pokazala kao prekretnica u kampanji.

Što se tiče Afganistana, autori knjige tvrde da su Bidenovi savjetnici razmatrali nekoliko alternativa za Afganistan, ali su se na kraju ipak odlučili na puno povlačenje. Također napominju i kako je Bidena oblikovalo njegovo iskustvo kao potpredsjednika Baracka Obame, za kojeg je smatrao da je bio izmanipuliran od strane vojnih zapovjednika.

- Vojska se neće zaje****ti sa mnom, navodno se još 2009. zavetovao današnji predsednik SAD-a.

Što se Milleyja tiče, on je prema Bajdenu zauzeo značajno drugačiji stav nego prema Taumpu, koji autori knjige opisuju kao "pokoran". Tako je svojim generalima u Združenom stožeru poručio da "predsednika SAD-a nikada ne treba sterati u ugao nego mu uvek treba ostaviti mesta za odluku" i potom dodao da je "Bajden prekaljeni političar koji je u Washingtonu već 50 godina".

Penceova 'izdaja'

Knjiga se u jednom delu bavi i Trampovim potpredsaednikom Mikeom Penceom koji je navodno vrlo ozbiljno razmišljao o tome da prihvati Trampov zahtev i odbije ratifikovati rezultate američkih izbora u Kongresu 6. januara. Pence je čak zvao i bivšeg potpredsednika SAD-a koji je služio pod Bušom starijim, Dana Quaylea.

- Mike, nemaš nikakve fleksibilnosti po tom pitanju. Nikakve. Nula. Zaboravi na to. Zaboravi, rekao je Quayle, ali se Pence nije dao te ga je ispitivao postoji li barem opcija da "pauzira" ratifikaciju rezultata zbog niza tužbi koje je Trumpov tim podneo širom SAD-a osporavajući izborne rezultate (već tada je većina njih odbačena, op. a.). No, Quayle nije odstupao od svog stava te se i Pence konačno složio s njim.

Kad je Pence svoju odluku priopćio Trampu 5. januara, dakle dan pre ratifikacije koja se pretvorila u napad Trampovih pristaša na Kongres, tadašnji je predsednik poludeo na njega:

- Ne želim više biti tvoj prijatelj ako to nećeš učiniti. Izdao si nas, a ja sam te stvorio. Bio si niko i ništa, rekao je Tramp Penceu.

No, čak i kad je Tramp sišao s vlasti, general Milley nije bio potpuno uveren da je ludilo završilo. Povukao je paralelu s Ruskom revolucijom 1905. godine - usprkos tome što je propala, stvorila je uslove za Oktobarsku revoluciju iz 1917. u kojoj su boljševici došli na vlast. Milley je smatrao da se ista logika može primeniti na događaje 6. januara.

- Ono što smo videli je možda tek uvod za nešto mnogo gore što će se dogoditi kasnije, zaključio je Milley.

Inače, Woodward i Costa knjigu su napisali nakon intervjua s više od 200 osoba, koji su zatražili da ih se ne imenuje kao izvore za knjigu. Citati su izvučeni ili od strane ljudi koji su svedočili nekim događajima, ili od njihovih kolega koji su im direktno svedočilii ili na temelju dokumenata, kažu autori.

Tramp i Bajden nisu želeli dati intervju za knjigu.

(Espreso/ Jutarnji)