"AMERIKA VIŠE NEĆE BITI SVETSKI POLICAJAC": Šta se krije iza Bajdenove istorijske odluke?

Svetsku geopolitičku scenu preksinoć je oko ponoći zatresla izjava američkog predsednika Džoa Bajdena - "Amerika više neće biti svetski policajac". Prvi put od 2. svetskog rata najveća svetska sila menja kurs, a Bajden je naglasio da su "SAD stavile tačku na eru intervencija u drugim državama". Šta je pravi razlog za tako nešto?

Ako pitate Bajdena, on će reći isto što i tokom istorijskog govora:

- Terorizam se menja, širi na druge zemlje, zbog čega naša strategija takođe mora da se menja. Možemo da vršimo udare na teroriste i bez američkih vojnika na terenu.

To u suštini nije netačno, ali nije glavni razlog drastičnog zaokreta u američkoj spoljnoj politici. Pravi odgovor krije se iza druge izjave, odnosno pitanja koje je Bajden postavio novinarima, kao i kritičarima njegove odluke:

- Šta je za vas vitalni nacionalni interes?

Preformulisano: Birajte, hoćete li da spasite SAD ili Avganistan?

Amerika jednostavno više nema novca da finansira beskonačne ratove širom sveta i da pokušava da preoblikuje diktature u naizgled demokratska društva.

Pogotovo jer opasnosti više nema, svi odgovorni za napad 2001. su odavno među pokojnima, Avganistan je očigledno nemoguće pretvoriti u demokratiju, a Irak je igralište u kome se nasiljem zabavlja na desetine plemensko/terorističkih frakcija. Nema više potrebe a ni mogućnosti za sipanje triliona dolara u nešto što je desetinama hiljada kilometara daleko.

Najveći problem nalazi se kod kuće.

SAD su samo za suzbijanje posledica korona virusa potrošile 1,9 biliona dolara. To je snažno uticalo na budžet najveće svetske sile. Pored toga, Ameriku očekuje enormni trošak za obnovu infrastrukture širom države, u koju se nije ulagalo u poslednjih 20-ak godina (putevi, aerodromi, železnica...). Trošak za infrastrukturu procenjen je na 3,5 biliona američkih dolara.

Čak i najratoborniji američki predsednici bi, kada se pred njih stavi izbor između obnove zemlje i spasavanja ekonomije sa jedne, i uspeha u nekoj zemlji na jugozapadu Azije koju 99% Amerikanaca ne može da pronađe na mapi sa druge strane, odabralo ovu prvu opciju.

Treće, borba sa posledicama klimatskih promena rapidno raste na listi ne samo američkih, već i svetskih prioriteta. Uragan "Ida" je najnoviji podsetnik na to da priroda, ukoliko je ne čuvamo i zanemarimo, ume da bude najopasniji neprijatelj. Pitajte recimo stanovnike opustošene Luizijane u kojoj je 1,1 milion ljudi ostalo bez struje nakon oluje.

Četvrta, ali podjednako bitna stvar koja snažno opterećuje fiskalni sistem SAD je činjenica da svake godine na stotine hiljada pripadnika generacije "bejbi bumera" stiče pravo na penziju.

Amerika je, jednostavno rečeno, politiku vojnog intervencionizma u inostranstvu zamenila politikom domaćeg intervencionizma u cilju obnove srednje klase, spasavanja ekonomije i čuvenog "američkog načina života". Ne iz ideala, već iz razumne želje za opstankom ekonomije.

Silne milijarde za vojnu zaštitu, ali od koga?

Amerika je samo u 2019. godini potrošila nestvarnih 717 milijardi dolara samo na održavanje enormne armije, armade razarača i nosača aviona, kao i silnih bombardera i lovaca kod kuće i u svetu. Ništa od tog novca nije utrošeno na zaštitu američke teritorije, jer za to nema potrebe. Amerika je strateški verovatno najbezbednija zemlja sveta, okružena sa dva okeana koji je čuvaju od bilo kakvih potencijalnih pretnji. Jedina zemlja koja vojno može da naudi Americi sa velike udaljenosti je Rusija, koju takva akcija ni najmanje ne zanima, jer bi time potpisala sopstveno samoubistvo.

Sva je prilika da će se ogroman novac za američku vojsku postepeno preusmeravati na druge, kudikamo vitalnije sektore i zapušavanje velikih rupa na domaćem terenu, jer je to jedini način za opstanak.

Ured za budžet Kongresa (CBO) izračunao je da će američki deficit 2020. godine premašiti bilion dolara, ne računajući na pandemiju korona virusa. Jasno je da je kovid-19 dodatno otežao ionako tešku situaciju.

U godinama koje dolaze, na naplatu dolazi i rastuća kamata za ogromnu finansijsku injekciju nastalu nakon finansijske krize 2008. godine, pa tako CBO predviđa da će samo kamata narasti na 819 milijardi dolara 2028. godine, ili neverovatnh 3,1% američkog BDP-a! Tada će plaćanje kamate biti treća najveća finansijska obaveza Vašingtona, posle socijalne službe i zdravstvene nege.

Naravno, sila poput SAD može da umanji ove troškove, ali samo ukoliko poveća proizvodnju i ubrza ekonomski rast, što se može učiniti isključivo fokusom na unutrašnji razvoj zemlje, umesto bezuspešnog ratovanja širom sveta od kojeg profitira isključivo vojno-industrijski kompleks.

Besmisao rasipanja silnog novca na spoljne ratove pokazaće i činjenica da nijedna od postojećih velikih sila neće ni pokušati da zauzme mesto Amerike kao "svetskog policajca". Ne zato što to ne žele, već iz razloga što bi ih to ekonomski sahranilo.

Bonus video:

(Espreso/Blic)