INICIJATIVA BILION MOGLA BI DA SAČUVA PLANETU OD UNIŠTENJA: Morate pročitati o čemu je reč, ideja je SJAJNA!

Situacija na planeti Zemlji je alarmantna! Strašni toplotni talasi i požari besne širom Severne Amerike, Turske i Rusije. Snažne poplave uništavaju sve pred sobom i izazivaju smrt u Evropi, Africi i Aziji. Temperatura okeana i količina ugljendioksida u atmosferi dostigle su rekorne brojke. Jul 2021. godine je bio najtopliji mesec u istoriji od kada se vrše merenja.

Ne postoji univerzalno rešenje za krizu ovakvih razmera. Nacije moraju da ispune obaveze na koje su pristale kroz Pariski sporazum. Industrija mora da se dekarbonizuje, a proizvođači da dostignu nultu emisiju štetnih gasova,

Moramo da osnažimo nove generacije preduzetnika koji će biti fokusirani na zaštitu životne sredine i kreirati inovativna rešenja u borbi protiv klimatskih promena. Moramo prilagoditi svoj životni stil i promeniti svoje konzumerističke navike.

Nijedno od ovih rešenja ne isključuje ostala. Sva su nam potrebna! Ukoliko želimo da sačuvamo planetu, i nas same, od nepovratnih klimatskih promena, moramo se svi aktivirati. Postoji jedan način koji može imati veoma snažan uticaj, a svi možemo da učestvujemo u procesu - sadnja drveća.

Drveće je prirodni prečišćivač vazduha i najefikasnija metoda koju imamo za izbacivanje ugljendioksida iz atmosfere. Nažalost, upravo u trenutku kada nam je drveće najpotrebnije, mi ga gubimo neverovatnom brzinom.

Na svakih šest sekundi sa Zemlje nestane deo tropske kišne šume veličine fudbalskog terena zbog ilegalne seče. Šume u hladnijim predelima gube milione hektara godišnje zbog poplava, bolesti i šumskih požara. Svetske metropole ubrzano rastu, ali još brže gube prirodnu regulaciju toplote koju drveće obezbeđuje.

Tokom 2020. godine stvorena je inicijativa 1t.org, globalno partnerstvo sa ambicioznim ciljem na polju klimatskih promena - očuvanje, obnova i sadnja jednog biliona stabala do 2030. godine.

Zbog čega bilion? Naučne studije su potvrdile da na planeti postoji dovoljno ekološki pogodnog zemljišta za sadnju, a jedan bilion (1.000.000.000.000) stabala bi mogao da apsorbuje 200 gigatona ugljendioksida tokom svog životnog veka, što je jednako godišnjoj emisiji od strane 43 milijarde automobila.

Već tokom prethodne godine je primećen napredak. Važan deo inicijative čine partnerstva sa indijanskim zajednicama koja teže očuvanju biodiverziteta basena Amazona i Sahela. Druga najveća svetska kišna šuma, Nacionalni park Salonga u Demokratskoj Republici Kongo, više se ne nalazi na listi ugroženih predela, što mnogo govori o mogućnostima i važnosti ove inicijative.

Sadnja jednog biliona stabala neće biti lak zadatak. Uspeh inicijative zavisi od svih nas, od pojedinačnih akcija u svakoj državi, komapniji, zajednici. Iako je danas veoma lako da potpadnemo pod negativan uticaj loših vesti o klimatskim promenama, ipak imamo moć da nešto promenimo i to upravo ovog trenutka.

Bonus video:

(Espreso/Time)