AVGANISTAN BI MOGAO DA POSTANE VEOMA BOGATA ZEMLJA: Leže na ogromnim rezervama LITIJUMA!

Pad Avganistana pred talibanskim borcima dve decenije nakon što su Sjedinjene Države napale zemlju izazvao je političku i humanitarnu krizu. Takođe je podstakao stručnjake da se pitaju: što će se dogoditi s ogromnim neiskorišćenim rudnim bogatstvom zemlje? Avganistan je jedna od najsiromašnijih država u svetu. Ali 2010. godine, američki vojni funkcioneri i geolozi otkrili su da se zemlja, koja se nalazi na raskršću srednje i južne Azije, nalazi na nalazištima minerala vrednim gotovo bilion dolara, što bi moglo dramatično promijeniti njezine ekonomske izglede, piše CNN. Zalihe minerala poput gvožđa, bakra i zlata raštrkane su po provincijama. Tu su i retki minerali i, možda najvažnije, ono što bi moglo biti jedno od najvećih svetskih nalazišta litijuma - bitne, ali oskudne komponente punjivih baterija i drugih tehnologija vitalnih za rešavanje klimatske krize. "Avganistan je zasigurno jedna od regija najbogatijih tradicionalnim plemenitim metalima, ali i metalima potrebnim za nastajuću ekonomiju 21. veka", rekao je Rod Skunover, naučnik i bezbednostni stručnjak koji je osnovao grupu Ecological Futures Group. Bezbednosni izazovi, nedostatak infrastrukture i ozbiljne suše sprečili su vađenje najvrednijih minerala u prošlosti. To se verovatno neće uskoro promeniti pod kontrolom talibana. Ipak, postoji interes zemalja uključujući Kinu, Pakistan i Indiju, koje bi se mogle pokušati angažovati uprkos haosu. "To je veliki upitnik", rekao je Skunover.

Čak i pee nego što je predsednik SAD Džo Bajden najavio da će povući američke trupe iz Avganistana ranije ove godine, postavljajući pozornicu za povratak talibanske kontrole, ekonomski izgledi zemlje bili su slabi. U svom poslednjem profilu zemlje, Svetska banka je rekla da ekonomija ostaje "oblikovana zbog krhkosti i zavisnosti od pomoći". "Razvoj i diverzifikacija privatnog sektora ograničeni su nesigurnošću, političkom nestabilnošću, slabim institucijama, neodgovarajućom infrastrukturom, široko rasprostranjenom korupcijom i teškim poslovnim okruženjem", navelo se u martu. Mnoge zemlje sa slabim vladama pate od onoga što je poznato kao "prokletstvo resursa", u kojem pokušaji iskorišćavanja prirodnih bogatstava ne donose koristi lokalnom stanovništvu i domaćoj ekonomiji gospodarstvu. Čak i u tom slučaju, otkrića o avganistanskom mineralnom bogatstvu, koja su nastala na temelju ranijih istraživanja koje je sproveo Sovjetski Savez, nudila su velika obećanja. Potražnja za metalima poput litijuma i kobalta, kao i elementima retkih zemalja poput neodima, sve je veća jer se zemlje pokušavaju prebaciti na električne automobile i druge čiste tehnologije kako bi smanjile emisije ugljenika. Međunarodna agencija za energiju je u maju soapštila da se globalne zalihe litijuma, bakra, nikla, kobalta i retkih zemljanih elemenata trebaju naglo povećati ili svet neće uspeti u pokušaju rešavanja klimatske krize. Kina, Demokratska Republika Kongo i Australija - trenutno čine 75% globalne proizvodnje litijuma, kobalta i sličnih retkih minerala. Prosečni električni automobil zahteva šest puta više minerala od konvencionalnog automobila. Litijum, nikl i kobalt ključni su za baterije. Električne mreže takođe zahtevaju velike količine bakra i aluminijuma, dok se retki elementi koriste u magnetima potrebnim za rad vetroturbina. Američka vlada je navodno procenila da bi se nalazišta litijuma u Avganistanu mogla meriti s onima u Boliviji, gde se nalaze najveće svetske rezerve.

Većina rudnog bogatstva Afganistana ostala je u zemlji, rekao je Mosin Kan, nerezidentni stariji saradnik u Atlantskom veću i bivši direktor za Bliski istok i središnju Aziju u Međunarodnom monetarnom fondu. Iako je došlo do izvlačenja zlata, bakra i gvožđa, iskorišćavanje minerala poput litijuma zahteva mnogo veća ulaganja i tehničko znanje, kao i vreme. IEA procenjuje da je u proseku potrebno 16 godina od otkrića ležišta za početak proizvodnje rudnika. Prema Kanu, minerali u Avganistanu godišnje generišu samo milijardu dolara godišnje. On procenjuje da je 30% do 40% istisnuto korupcijom. Ipak, postoji šansa da talibani iskoriste svoju novu moć za razvoj rudarskog sektora, rekao je Skunover. "Možete zamisliti da je jedna putanja možda neka konsolidacija, a deo ovog rudarstva više neće morati biti neregulisan", rekao je. No, nastavio je on, "izgledi su protiv toga", s obzirom na to da će talibani morati posvetiti svoju neposrednu pažnju širokom spektru sigurnosnih i humanitarnih pitanja. "Talibani su preuzeli vlast, ali prelaz iz pobunjeničke grupe u nacionalnu vladu neće biti jednostavan", rekao je Džozef Parkes, azijski sigurnosni analitičar u kompaniji za obaveštavanje o riziku Verisk Maplecroft. "Funkcionalno upravljanje nastalim mineralnim sektorom verovatno je udaljeno mnogo godina." Privlačenje privatnog kapitala sada će biti još teže, osobito s obzirom na to da se mnoga globalna preduzeća i ulagači pridržavaju sve viših ekoloških i društvenih standarda upravljanja.

Projekti koje podržava država delimično motivisani geopolitikom mogli bi biti druga priča. Kina, svetski lider u rudarstvu retkih minerala, izjavila je u ponedeljak da je "održala kontakt i komunikaciju s afganistanskim talibanima". "Kina, sused iz prve ruke, započinje vrlo značajan program razvoja zelene energije", rekao je Skunover. "Litijum i ostali retki elementi za sada su nezamenjivi zbog svoje gustoće i fizičkih svojstava. Ti minerali utiču na njihove dugoročne planove." Skunover je rekao da, ako Kina uđe, doći će do zabrinutost oko održivosti rudarskih projekata s obzirom na dosadašnje rezultate Kine. "Kad se rudarstvo ne obavlja pažljivo, to može biti ekološki pogubno, što šteti određenim segmentima stanovništva bez puno glasa", rekao je. Peking bi mogao biti skeptičan prema partnerstvu u poduhvatima s talibanima s obzirom na stalnu nestabilnost, a mogao bi se usredsrediti i na druge regije.

Bonus video:

(Espreso/Jutarnji list)