AVGANISTAN IM JE BUKVALNO POKLONJEN NA TACNI: Kako su Talibani tako brzo osvojili CELU ZEMLJU?

Još prošle nedelje obaveštajni analitičari predviđali su da će talibanima trebati nekoliko nedelja da osvoje Avganistan i zbace vladu u Kabulu, a zapravo im je trebalo svega nekoliko dana.

U nedelju su militanti preuzeli kontrolu nad prestonicom iz koje su ih pre skoro dve decenije izbacile američke trupe.

Iako su avganistanske snage bile dobro opremljene i plaćene, nisu se mnogo opirale kada su talibani počeli da nadiru nakon što je američka vojska startovala sa povlačenjem početkom jula.

Istog dana kad su militanti upali u glavni grad, predsednik Ašraf Gani napustio je zemlju, ostavivši predsedničku palatu talibanima.

Sada se postavlja pitanje kako je pobunjenička grupa uspela da preuzme kontrolu nad Avganistanom tako brzo nakon početka povlačenja SAD i šta talibani žele posle skoro 20 godina sukoba u najdužem američkom ratu.

Ko su talibani?

Talibanski pokret formiran je 1994. godine, a inicijalno su ga činili bivši avganistanski pripadnici pokreta otpora, poznati kao mudžahedini, koji su se borili protiv osvajačkih sovjetskih snaga 1980-ih. Njihov cilj je bio da nametnu svoju interpretaciju islamskog zakona zemlji i da eliminištu svaki strani uticaj iz nje.

Kada su 1996. osvojili Kabul, sunitska organizacija postavila je stroga pravila. Žene su morale da se pokrivaju od glave do pete, nije im bilo dozvoljeno da se školuju i rade, a nisu smele ni da putuju same. Televizija, muzika i neislamski praznici bili su zabranjeni.

To se promenilo nakon 11. septembra 2001, kada je 19 muškaraca otelo četiri američka aviona, od kojih su se dva zakucala u kule Svetskog trgovinskog centra, a jedan u Pentagon, dok je četvrti, namenjen Vašingtonu, pao u polje u Pensilvaniji. Oko 3.000 ljudi stradalo je u napadima.

Napad je organizovao vođa Al Kaide Osama bin Laden, koji je delovao iz unutrašnjosti Avganistana dok je bio pod kontrolom talibana. Posle manje od mesec dana američke snage i snage njihovih saveznika izvršile su invaziju na Avganistan, s ciljem da spreče talibane da obezbede sigurno utočište Al Kaidi i da je onemoguće da koristi Avganistan kao bazu za operacije vezane za terorističke aktivnosti.

Dve decenije tokom kojih nisu bili na vlasti talibani su vodili pobunu protiv savezničkih snaga i vlade koju su podržavale Sjedinjene Američke Države.

Ko su njihovi lideri?

Talibane predvodi Mavlavi Hajbatula Akundzada, visoki verski sveštenik i jedan od osnivača pokreta.

On je imenovan za njihovog lidera 2016, nakon što je prethodni vođa, mula Aktar Muhamed Mansur ubijen u vazdušnom napadu SAD na Pakistan.

Drugi ključni igrač u pokretu je mula Abdul Gani Baradar, suosnivač talibana, koji je 2013. pušten iz zatvora nakon što je 2010. zarobljen u Karačiju, najvećem gradu Pakistana. Baradar je na čelu političkog komiteta pokreta i nedavno se sastao sa kineskim ministrom spoljnih poslova Vangom Jiom.

Šta su se talibani dogovorili s Trampom?

Talibani su 2017. poslali otvoreno pismo novoizabranom predsedniku SAD Donaldu Trampu, pozivajući ga da povuče američke trupe iz Avganistana. Nakon nekoliko godina pregovora, militanti i Trampova administracija dogovorili su se 2020. i potpisali sporazum o primirju. SAD su pristale da povuku trupe i oslobode 5.000 talibanskih zatvorenika, dok su talibani obećali da će preduzeti neophodne korake da spreče bilo koju grupu ili pojedinca, uključujući Al Kaidu, da koristi Avganistan kao sredstvo za ugrožavanje bezbednosti Amerike i njenih saveznika.

Međutim, to nije donelo mir u ovu zemlju.

Nasilje u Avganistanu dostiglo je najviši nivo u poslednje dve decenija, a talibani su počeli da zauzimaju teritoriju po teritoriju – već u junu se procenjivalo da pod kontrolom imaju između 50 i 70 odsto teritorije države van urbanih centara.

Šta talibani žele?

Talibani su ovog puta pokušali da se predstave drugačije nego u prošlosti – tvrdili su da će biti posvećeni mirovnom procesu, da će biti za inkuzivnu vladu i da su voljni da očuvaju neka prava žena.

Portparol talibana Sohail Šahin rekao je da će ženama biti dozvoljeno da nastave da se školuju, što odstupa od pravila koja su bila uspostavljena tokom njihove vladavine od 1996. do 2001. Šahin je istakao i da će diplomate, novinari i neprofitne organizacije nastaviti da operišu u zemlji.

– Naša obaveza je da obezbedimo bezbedno okruženje i da oni mogu da sprovode svoje aktivnosti kojima će pomoći narodu Avganistana – rekao je on.

Ipak, mnogi posmatrači se brinu da će povratak talibana na vlast značiti oživljavanje pravila od pre dve decenije, kada su prava žena bila ozbiljno ograničena.

Zašto su talibani nadmoćni u odnosu na vojsku Avganistana?

U protekle dve decenije SAD su potrošile više od tri biliona dolara u Avganistanu. Obučavale su avganistanske vojnike i policiju i snabdele ih modernom opremom.

U februaru ove godine avganistanske snage imale su 308.000 ljudi, prema izveštaju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija objavljenom u junu, što je mnogo više od procenjenog broja talibanskih boraca, koji imaju između 58.000 i 100.000 ratnika.

Ipak, ispostavilo se da se avganistanske snage ne mogu meriti sa Talibanima.

Karter Malkasijan, bivši viši savetnik predsednika Združenog štaba Sjedinjenih Država, koji je i autor knjige “Američki rat u Avganistanu: Istorija”, rekao je da avganistanskim snagama ponekad nedostaju koordinacija i srčanost. Što su imali veći broj poraza, to su bili demotivisaniji, a talibani su bili sve hrabriji.

– Avganistanske snage već dugo imaju problem sa motivacijom i spremnošću da se bore protiv talibana. Talibani mogu da se predstave kao ljudi koji se opiru okupaciji i bore se protiv nje, što je blisko shvatanjima Avganistanaca. To se ne bi moglo reći i za vladu i vojsku koja se bori za nju – rekao je on.

Portparol talibana Šahin istakao je da nije iznenađen uspešnom vojnom ofanzivom.

– To se dogodilo zato što imamo podršku naroda, zato što je to bio narodni ustanak, jer smo o tome govorili poslednjih 20 godina. Niko nam nije verovao i sad, kada su videli šta smo postigli, bili su zatečeni jer nisu verovali u to – rekao je on.

Da li su SAD mogle da znaju da će se talibani vratiti?

Prošlog meseca visoki zvaničnici u Bajdenovoj administraciji verovali su da će do pada civilne vlade u Kabulu proći nekoliko meseci. Sada zakonodavci pritiskaju Bajdena da da odgovore i zahtevaju informacije o tome kako su američke obaveštajne službe mogle tako loše da procene situaciju na terenu.

Republikac iz Odbora za spoljne poslove predstavničkog doma nazvao je situaciju u Avganistanu “katastrofom epskih razmera”, dok je senator Mič Mekonel rekao da su “svi znali da će do toga doći” osim predsednika, koji je “javno i samouvereno odbacio ove pretnje pre samo nekoliko nedelja”.

Američki zvaničnici izrazili su zaprepašćenje zbog nemogućnosti avganistanske vlade koju podržavaju SAD da zaštiti ključne gradove i regione od talibana, uprkos tome što je tokom komunikacije sa Bajdenom i drugim visokim američkim liderima razvijala strategiju za to.

Ministar odbrane Lojd Ostin rekao je da je “nedostatak otpora s kojim su se talibani suočili od avganistanskih snaga izuzetno uznemirujuć”.

– Imali su sve prednosti, imali su 20 godina obuke naših koalicionih snaga, moderno vazduhoplovstvo, dobru opremu i naoružanje. Ali ne možete kupiti volju i ne možete kupiti vođstvo. I to je zaista ono što je nedostajalo u ovoj situaciji – rekao je on.

(Espreso / 24sata)