niste znali
IZRAEL SE ZA DECENIJU POPEO NA SVETSKI VRH: Glavni tehnološki grad povezan je sa jednim srpskim!
I ne samo da se na toj listi nalazi, već se u sam njen vrh popeo za maltene jednu deceniju, a tamošnji "nou hau" (know how) postao je jedan od vodećih izvoznih "proizvoda"
Ni po ekonomskoj, ni po vojnoj moći, niti po energentima, ali ako je reč o industriji sajber bezbednosti, Izrael se svrstao na listu supersila i to rame uz rame sa najrazvijenijim i najbogatijim zemljama sveta.
I ne samo da se na toj listi nalazi, već se u sam njen vrh popeo za maltene jednu deceniju, a tamošnji "nou hau" (know how) postao je jedan od vodećih izvoznih "proizvoda". Da je tako, svedoče i podaci koji kažu da su ulaganja u sajber tehnologiju prošle godine bila gotovo tri milijarde dolara, što je bio rekordan iznos.
Međutim, 2021. godina tek obećava jer su investicije za samo šest meseci premašile prošlogodišnje (3,3 milijarde dolara), i potpuno je jasno da se na tome neće stati.
Sve ovo nije samo "izraelska stvar", jer su tamošnji proizvodi na polju sajber bezbednosti, starapovi koji se bave ovom oblašću (ima ih više 1.000) i stručnjaci koji se prave od maltene malih nogu, postali globalni igrači koji čuvaju svetske firme, infrastrukturu raznih zemalja, banke, finansijske insitucije, transport, zdravstvene sisteme, energetske sektore...
U prevodu, granice više ne postoje, njih ne poznaju ni oni koji su čuvani ni oni koji napadaju, a sve se dešava maltene iz fotelje, i to je nešto što danas gotovo svi prepoznaju kao potencijalnu opasnost za sopstvene poslove, kompanije, podatke, i uopšte svakodnevni život.
Sajber štit kao vakcina
Otuda ovih dana stiže i jedan globalni predlog, i to od izraelskog premijera Naftalija Beneta, koji je pozvao sve one koji razmišljaju na sličan način kao i Izraelci, koji ne samo da su svesni ovakvih pretnji, već ih i sa velikim uspehom sprečavaju i to veoma uspešno.
On je tokom "Sajber nedelje" koja je održana u Tel Avivu pozvao partnerske vlade da se pridruže mreži za otkrivanje, upozoravanja i reagovanja na sajber napade i to u realnom vremenu.
Pozvao je i na zajednički rad na razvoju rešenja koje je čak nazvao i "vakcinom", koja bi mogle da "prime" sve zemlje koje se odluče da postanu deo mreže.
- Ujedinjeni stojimo, razjedinjeni padamo - rekao je on, dodavši da sajber pretnje predstavljaju jednu od najvećih pretnji bezbednosti u Izraelu i svetu.
Da bi ovo, zapravo moglo da uspe, svedoči i podatak da Izrael danas ima saradnju u oblasti sajber bezbednosti sa čak 90 zemalja.
Svaka peta kompanija žrtva napada
A kako bi ona mogla da izgleda? Nešto poput izraelskog Nacionalnog sajber direktorata, koja je zadužen za nacionalnu sajber odbranu čitave zemlje, uključujući i privatni sektor, pojedince i privatna lica.
Koliko sajber napadi ne da nisu daleko od svakodnevnog života, već su njegov sastavni deo, posvedočio je i Igal Una, šef izraelske Nacionalne direkcije, koji objašnjava da pretnje stižu sa svih strana, i da su napadi ove vrste u porastu. Ilustracije radi, jedna od pet kompanija u Izraelu postala je tokom prošle godine žrtva ove vrste napada.
A te žrtve su sve, samo ne obične. Una je pojasnio da su čak polovina napadnutih bile kompanije visoke tehnologije, a više od 40 odsto radilo se o napadima na velika preduzeća. Imao je i primer: sajber napadi su u proseku izazivali zastoje u radu od oko 16 dana, kao i da je prosečna prosečna otkupnina plaćena u Americi zbog njih u proseku bila 178.000 dolara.
Drugi primer je još konkretniji: Tokom skorašnjih borbi u pojasu Gaze, Hamas koga Izraelci smatraju terorističkom grupom, pokušao je upravo sajber napade na Izrael.
- Uspeli smo da "skinemo glavu" njihovom sajber šefu i drugim sajber teroristima - rekao je on.
Mete su voda, struja, hrana...
Ratovi se danas, čini se, on onih svima na žalost dobro poznatih, premeštaju na jedan sasvim novi teren - virtuelni, ali sa štetama koje je ranije bilo teško zamisliti, a meta može biti sve: voda, struja, hrana, saobraćaj...
Kako se došlo do ovoga?
Primer bi mogao biti avion, kojim pilot ne upravlja samostalno, već to čini uz pomoć kompjutera, i dovoljan je samo jedan hakerski napad da bi se softver promenio, a posledice postale nesagledive.
- Shvatili smo da se takve stvari mogu desiti svakom sistemu koji koristi kompjuter, i odatle zapravo počinje priča o bezbednosti i sigurnosti - objašnjava profesor Isak Ben Izrael sa Univerziteta u Tel Avivu, koji je inače penzionisani general, bivšeg šef izraelske Službe za sajber bezbednost i zapravo čovek koji je, praktično, postavio na noge ono što Izrael danas radi na polju sajber bezbednosti.
Poziv Natanjahua
Pre gotovo 20 godina, zemlja postaje među prvima u svetu koja osniva nacionalnu službu protiv sajber napada, a ovaj profesor uključen je u to od samog početka. Priča i da ga je pre više od 10 godina bivši izraelski premijer Benjamin Natanjahu pozvao da, kako kaže, "napravi plan o novom dobu koje dolazi".
- Rekao sam da možemo da napravimo ljudski kapital za ono što dolazi, koji će biti spremni za novo vreme koje stiže. Predložio sam, između ostalog, da se u svim školama i univerzitetima pokrenu programi u vezi sa sajber tehnologijom - pojašnjava profesor.
Rezultat toga je danas i više nego jasan: start ap kompanije kojih je u Izraelu veliki broj, zajednički rad države, škola, univerziteta i vojske, veliki broj inžinjera koji se ovim poslovima bave, od bezbednosti do razvoja novih tehnologija u svim oblastima.
Sajber grad u pustinji
Dobar deo svega toga događa se ni manje ni više nego u izraelskoj pustinji Negev, tačnije u gradu Ber Ševa, koji je od jednog običnog gradića postao glavni sajber grad cele zemlje sa više od 2.000 inžinjera, u kome su smeštene ispostave najvećih svetskih IT kompanija, od "Dojče telekoma", preko IBM-a, do "Pej pala".
I ne samo to, u svemu tome rame uz rame sa njima učestvuje i univerzitet Ben Gurion, koji uveliko "pravi" kadrove za programe specijalizovane za sajber tehnologiju i bezbednost. Kampus univerziteta tik je uz tehnološki park u Ber Ševi, u kome ne manjka ni istraživačkih centara. U prevodu, jedan miks edukacije i prakse, sve na jednom mestu.
Sestrinski Niš
Inače, izraelski grad Ber Ševa i srpski Niš su takozvani sestrinski gradovi. Još jedna zanimljivost, pre izvesnog vremena je formirana Srpsko-Izraelska asocijacija sa ciljem da radi na promociji i ohrabrivanju saradnje sa Izraelom.
Bonus video:
(Espreso / Blic)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!