NAJTOPLIJI JUN IKADA: REKORDNE temperature su "TIHE UBICE" upućuju na još EKSTREMNIJE promene u bliskoj budućnosti

Ovaj jun je, takođe, i četvrti najtopliji jun ikada zabeležen. I to nije nimalo iznenađujuće, jer je talas vreline u mesecu junu pogodio Kanadu i pojedine delove SAD.

Sa tim se možda ne bi složili stanovnici Velike Britanije, gde je jun bio kišovit i oblačan.

Evropski planetarni program Kopernikus, aktivno generiše i obrađuje podatke o vremenskim temperaturama sa cele planete, prikupljene od strane satelita, aviona i meteoroloških stanica širom sveta.

Eksperti koji vode ovaj program, tvrde da istraživanja pokazuju zastrašujuci porast vremenskih ekstrema, "već smo navikli da beležimo rekorde visokih temperatura svake godine; nije problem u toplotnim talasima već u ogromnoj oscilaciji temperature koji oni beleže", izjavio je Prof Piter Skot.

Na primer, u Kanadi i severozapadu SAD, rekordna temperatura je za celih 5 C viša od prethodnog rekorda, dok je prošlogodišnji toplotni talas zabeležen u Sibiru za više od 5 C veći od prethodnog rekorda u periodu između januara i juna - što su eksperti okarakterisali kao nemogući prirodan faktor bez uticaja ljudskog faktora.

"To nam govori da se ne radi o brzoj eskalaciji ekstremnih temperatura od prosečne klime, već o izuzetno ekstremnih", dodaje Prof Skot.

Profesorka Frederike Oto za Instituta za zaštitu životne sredine, Univerziteta Oksford govori da je to upravo ono što nauka kaže da bismo trebali očekivati: "Svake decenije se beleži povećavanje stope emisije gasova sa efektom staklene bašte i to samim tim povećava stopu zagrevanja; naravno da se toplotni rekordi ruše".

Prof Oto veruje da se sve veći broj toplotnih talasa koje svet sada doživljava ne uzimaju dovoljno ozbiljno. Oluje i poplave, sa druge strane, pružaju dramatične slike pre i posle i nanose široku štetu imovini.

Toplotni talasi su "tihe ubice", jer ne ostavljaju trag razaranja za sobom. "Ljudi retko padaju mrtvi po ulicama, ali tiho umiru u svojim slabo izolovanim i ne-klimatizovanim kućama." Čak iako uspemo da dramatično smanjimo emisiju štetnih gasova, koji utišu na efekat staklene bašte, i dalje ćemo se susretati sa intenzivnim vrućinama.

Njen savet je da, pored napora da smanjimo emisije ugljenika, treba da ulažemo u adaptaciju kako bismo osigurali da naše zajednice mogu da podnesu očekivane ekstremne temperature.

Bonus video:

(Espreso/bbc)