RAT KOJI TRAJE 10 GODINA I NEĆE SE SKORO ZAVRŠITI: Sirija je i dalje PAKAO na Zemlji, ali postoji 1 rešenje!

Mirni ustanak protiv predsednika Sirije pre 10 godina pretvorio se u građanski rat u punom obimu. U sukobu je više od 380.000 ljudi umrlo, a iz opustošenih naselja otišao je ljudi ne zna im se broj.

Kako je zapravo započeo sirijski rat?

Čak i pre početka sukoba, mnogi su se Sirijci žalili na visoku nezaposlenost, korupciju i nedostatak političke slobode pod predsednikom Bašarom al-Asadom, koji je nasledio oca Hafeza nakon što je umro 2000. godine.

U martu 2011. godine demonstracije izbile su u južnom gradu Dera, inspirisane ustancima u susednim zemljama protiv represivnih vladara.

Kada je sirijska vlada silom srušila neslaganje, protesti koji su tražili predsednikovu ostavku izbili su širom zemlje.

Nemiri su se širili i suzbijanje se pojačavalo. Pristalice opozicije uzele su oružje, prvo da bi se odbranile, a kasnije da bi oslobodile svoja područja od snaga bezbednosti. Gospodin Asad obećao je da će srušiti ono što je nazvao "terorizmom uz podršku stranih zemalja".

Nasilje je brzo eskaliralo i zemlja je zaronila u građanski rat. Pojavile su se stotine pobunjeničkih grupa i nije trebalo dugo da sukob postane više od bitke između Sirijaca za ili protiv Asada. Strane sile počele su da zauzimaju strane, šaljući novac, naoružanje i borce, a kako se haos pogoršavao, ekstremističke džihadističke organizacije sa sopstvenim ciljevima, poput grupe Islamske države (IS) i Al-Kaide, uključivale su se. .

Sirijski Kurdi, koji žele pravo na samoupravu, ali se nisu borili protiv snaga Asada, dodali su još jednu dimenziju sukobu.

Koliko je ljudi umrlo?

Sirijska opservatorija za ljudska prava (SOHR), nadzorna grupa sa sedištem u Velikoj Britaniji sa mrežom izvora na terenu, dokumentovala je smrt 387.118 ljudi do decembra 2020. godine, među kojima 116.911 civila.

Nije obuhvatila 205.300 ljudi za koje se navodi da su nestali i za koje se pretpostavlja da su mrtvi, uključujući 88.000 civila za koje se veruje da su umrli od mučenja u vladinim zatvorima.

Druga nadzorna grupa, Centar za dokumentaciju o kršenjima prava, koji se oslanja na informacije aktivista širom zemlje, zabeležila je ono što smatra kršenjem međunarodnog humanitarnog prava i zakona o ljudskim pravima, uključujući napade na civile.

Zabeležila je 226.374 smrtnih slučajeva povezanih sa borbama, uključujući 135.634 civila, zaključno sa decembrom 2020. godine.

Prema UN-ovoj agenciji za decu Unicef skoro 12.000 dece je ubijeno ili ranjeno.

Ko je umešan?

Ključni vladini saveznici bili su Rusija i Iran, dok su Turska, zapadne sile i nekoliko zalivskih arapskih država u različitoj meri podržavali opoziciju tokom protekle decenije.

Rusija, koja je pre rata imala vojne baze u Siriji - pokrenula je vazdušnu kampanju u znak podrške Asadu 2015. godine koja je bila presudna za preokret rata u vladinu korist.

Ruska vojska kaže da svojim napadima cilja samo "teroriste", ali aktivisti kažu da redovno ubijaju glavne pobunjenike i civile.

Smatra se da je Iran rasporedio stotine vojnika i potrošio milijarde dolara da pomogne Asadu.

Hiljade članova šiitskih milicija naoružanih, obučenih i finansiranih od strane Irana - uglavnom iz libanskog pokreta Hezbolah, ali takođe Iraka, Avganistana i Jemena - takođe su se borili zajedno sa sirijskom vojskom.

SAD, Velika Britanija i Francuska u početku su pružale podršku onim što su smatrali „umerenim“ pobunjeničkim grupama.

Globalna koalicija koju predvode SAD takođe je izvela vazdušne udare i rasporedila specijalne snage u Siriji od 2014. godine kako bi pomogle savezu kurdskih i arapskih milicija pod nazivom Sirijske demokratske snage (SDF) da zauzmu teritoriju koju su nekada držali militanti IS na severoistoku.

Turska je glavni pristalica opozicije, ali njen fokus bio je na korišćenju pobunjeničkih frakcija za zadržavanje kurdske milicije, optužujući je da je produžetak zabranjene kurdske pobunjeničke grupe u Turskoj.

Turske trupe i saveznički pobunjenici zauzeli su delove teritorije duž severne granice Sirije i intervenisali kako bi zaustavili sveobuhvatni napad vladinih snaga na poslednje opoziciono uporište Idlib.

Saudijska Arabija, koja želi da se suprotstavi iranskom uticaju, naoružala je i finansirala pobunjenike na početku rata, kao i rival iz Zaliva u Zalivu, Katar.

Izrael je u međuvremenu toliko zabrinut onim što naziva iranskim „ukopanjem“ u Siriji i isporukama iranskog oružja Hezbolahu i drugim šiitskim milicijama da je sve češće izvodio vazdušne udare u pokušaju da ih osujeti.

Kako je to uticalo na zemlju i njene stanovnike?

Osim što je prouzrokovalo stotine hiljada smrti, više od 2,1 miliona civila pretrpelo je povrede ili trajni invaliditet kao rezultat sukoba, navodi SOHR.

Više od polovine sirijskog predratnog stanovništva od 22 miliona napustilo je svoje domove. Nekih 6,7 miliona je interno raseljenih, mnogi od njih žive u kampovima, dok je još 5,6 miliona registrovano kao izbeglice u inostranstvu. Susedni Liban, Jordan i Turska, koji su domaćini 93% njih, borili su se da se nose sa jednim od najvećih egzodusa izbeglica u novijoj istoriji. Milion dece sirijske dece rođeno je u izgnanstvu.

Od januara 2021. godine, 13,4 miliona ljudi u Siriji bilo je potrebna humanitarna pomoć, uključujući 6 miliona u akutnoj potrebi, prema UN-u. Više od 12 miliona se borilo da pronađe dovoljno hrane svakog dana, a pola miliona dece je hronično pothranjeno.

U proteklih godinu dana humanitarnu krizu je zakomponovao neviđeni ekonomski pad, zbog kojeg je vrednost sirijske valute drastično opala, a cene hrane dostigle istorijske maksimume. Pored toga, zemlja je pretrpela epidemiju Covid-19, čija istinska razmera nije poznata zbog ograničenog kapaciteta za testiranje i devastiranog zdravstvenog sistema.

Čitavi kvartovi i vitalna infrastruktura širom zemlje takođe ostaju u ruševinama nakon decenije borbi. UN-ova satelitska analiza nagovestila je da je više od 35.000 struktura oštećeno ili uništeno samo u gradu Alepo pre nego što ga je vlada ponovo zauzela krajem 2016. godine.

I uprkos svom zaštićenom statusu, lekari za ljudska prava od marta 2020. godine dokumentovali su 595 napada na 350 odvojenih medicinskih ustanova, što je rezultiralo smrću 923 medicinskog osoblja. Takvi napadi su samo polovinu bolnica u zemlji učinili potpuno funkcionalnom.

Veliki deo bogate kulturne baštine Sirije takođe je uništen. Svih šest nalazišta svetske baštine pod zaštitom UNESKA značajno su oštećena, a militanti IS namerno su minirali delove drevnog grada Palmire.

Istražitelji UN-a za ratne zločine optužili su sve strane da su počinile "najgroznija kršenja". "Sirijci", kaže se u njihovom najnovijem izveštaju, "pretrpeli su ogromna vazdušna bombardovanja gusto naseljenih područja; pretrpeli su napade hemijskim oružjem i moderne opsade u kojima su počinioci namerno izgladnjivali stanovništvo srednjovekovnim spisima i neobranjivim i sramnim ograničenjima humanitarne pomoći".

Ko sada kontroliše zemlju?

Vlada je povratila kontrolu nad najvećim sirijskim gradovima, ali velike delove zemlje i dalje drže pobunjenici, džihadisti i SDF pod vodstvom Kurda.

Poslednje preostalo uporište opozicije nalazi se u severozapadnoj provinciji Idlib i susednim delovima severne Hame i zapadnog provincija Alepa.

Regijom dominira džihadistički savez pod nazivom Haiat Tahrir al-Sham (HTS), ali je takođe dom glavnih pobunjeničkih frakcija. Procenjuje se da tamo živi 2,7 miliona raseljenih, uključujući milion dece, od kojih su mnogi u lošim uslovima u kampovima.

U martu 2020. godine Rusija i Turska posredovale su u primirju kako bi zaustavile napore vlade da ponovo zauzme Idlib. Od tada vlada relativna smirenost, ali svakog trenutka može se pokvariti.

Na severoistoku zemlje, turske snage i saveznički sirijski pobunjenici pokrenuli su ofanzivu na SDF u oktobru 2019. godine kako bi stvorili "sigurnu zonu" čistu od kurdske milicije IPG duž sirijske strane granice i zauzeli 120 km (75 milja) ) dugo istezanje od.

Da bi zaustavio napad, SDF je postigao dogovor sa sirijskom vladom koja je videla da se sirijska vojska vraća u region kojim upravljaju Kurdi prvi put u sedam godina. Vlada je obećala da će na kraju povratiti punu kontrolu nad njom.

Da li će se rat ikada završiti?

Izgleda da neće uskoro, ali svi se slažu da je potrebno političko rešenje.

Savet bezbednosti UN pozvao je na primenu Ženevskog sporazuma iz 2012. godine, koji predviđa prelazno upravljačko telo „formirano na osnovu uzajamne saglasnosti“.

Devet rundi mirovnih pregovora uz posredovanje UN-a - poznatih kao proces Ženeve II - nije uspelo da postigne napredak, a predsednik Asad očigledno nije bio voljan da pregovara sa političkim opozicionim grupama koje insistiraju na tome da mora odstupiti kao deo bilo kog rešenja.

Rusija, Iran i Turska uspostavili su paralelne političke razgovore poznate pod nazivom Astanski proces 2017. godine.

Sledeće godine postignut je dogovor o formiranju odbora od 150 članova za pisanje novog ustava, što bi dovelo do slobodnih i poštenih izbora pod nadzorom UN-a. Ali, u januaru 2021. godine, specijalni izaslanik UN-a Geir Pedersen požalio se da čak nisu ni započeli sa izradom bilo kakvih reformi.

Pedersen je takođe primetio da, sa pet stranih vojski aktivnih u Siriji, međunarodna zajednica nije mogla da se pretvara da su rešenja za sukob bila samo u rukama Sirijaca.

(Espreso/BBC.com)