SVAKI TREĆI ČOVEK UMRE OD GLOBALNOG ZAGREVANJA? Nova istraživanja iznenadila naučnike, nisu ovo OČEKIVALI!

Prema najnovijem istraživanju za izračunavanje uticaja klimatskih promena na ljude, više od jedne trećine smrtnih slučajeva u svetu svake godine dolazi direktno zbog globalnog zagrevanja.

Ali naučnici kažu da je to samo delić ukupnih klimatskih uticaja – čak i više ljudi umire od drugih ekstremnih vremenskih prilika pojačanih globalnim zagrevanjem kao što su oluje, poplave i suša – a broj smrtnih slučajeva od vrućine će eksponencijalno rasti sa porastom temperatura.

Desetine istraživača koji su proučavali smrt od vrućine u 732 grada širom sveta od 1991. do 2018. izračunali su da je 37 procenata uzrokovano višim temperaturama usled zagrevanja izazvanog čovekom, prema studiji objavljenoj u ponedeljak u časopisu Nejčr Klajmat Čejndž.

To iznosi oko 9.700 ljudi godišnje iz samo tih gradova, ali to je mnogo više širom sveta, rekao je vodeći autor studije.

“To su smrtni slučajevi povezani sa vrućinom koji se zapravo mogu sprečiti. To je nešto što direktno uzrokujemo”, rekla je Ana Vicedo-Kabrera, epidemiolog sa Instituta za socijalnu i preventivnu medicinu Univerziteta u Bernu u Švajcarskoj.

Najveći procenat smrtnih ishoda usled klimatskih promena bio je u gradovima Južne Amerike. Vicedo-Kabrera je ukazao na južnu Evropu i južnu Aziju kao na druge vruće tačke smrtnih slučajeva usled klimatskih promena.

Istraživači su otkrili da u Sao Paulu u Brazilu ima najviše smrtnih slučajeva povezanih sa klimom, u proseku 239 godišnje.

Otprilike 35 procenata smrtnih slučajeva zbog vrućine u Sjedinjenim Državama može se kriviti za klimatske promene, pokazalo je istraživanje. To je ukupno više od 1.100 smrtnih slučajeva godišnje u oko 200 američkih gradova, a 141 u Njujorku. Honolulu je imao najveći udeo umrlih od toplotne energije koji se pripisuje klimatskim promenama, 82 procenta.

Naučnici su koristili podatke o decenijama smrtnosti u 732 grada da bi napravili krive u kojima se detaljno opisuje kako se stopa smrtnosti svakog grada menja sa temperaturom i kako se krive toplote i smrti razlikuju od grada do grada. Neki gradovi se prilagođavaju toploti bolje od drugih zbog klimatizacije, kulturnih faktora i uslova okoline, rekao je Vicedo-Kabrera.

Tada su istraživači uzeli zabeležene temperature i uporedili ih sa 10 računarskih modela koji simuliraju svet bez klimatskih promena. Razlika je u zagrevanju ljudi. Primjenjujući tu naučno prihvaćenu tehniku na individualizirane krive toplotne smrti za 732 grada, naučnici su izračunali dodatne smrtne slučajeve zbog klimatskih promjena.

“Ljudi i dalje traže dokaz da klimatske promene već utiču na naše zdravlje. Ova studija atribucije direktno odgovara na to pitanje korišćenjem najsavremenijih epidemioloških metoda, a količina podataka koje su autori prikupili za analizu je impresivna”, rekao je dr Džonatan Pac direktor Globalnog zdravstvenog instituta na Univerzitetu u Viskonsinu.

Pac, koji nije bio deo studije, rekao je da je jedna od prvih koja je detaljno objasnila smrtne slučajeve usled klimatskih promena sada, umesto u budućnosti.

(Espreso/nbc news)