PREDSTAVLJEN PREDLOG NOVOG BUDŽETA SAD: Pažljivo pročitajte stavku vezanu za NAORUŽANJE!!!

Bela kuća predstavila je predlog budžeta SAD u iznosu od šest hiljada milijardi dolara kojim je planirano povećanje potrošnje za razvoj infrastrukture, obrazovanja i borbe protiv klimatskih promena.

Predlog budžeta demokratskog predsednika Džozefa Bajdena suočen je sa snažnim protivljenjem republikanaca, koji nastoje da zaustave politiku potrošnje administracije, kao i planove za povećanje poreza imućnijim građanima i velikim korporacijama, piše Glas Amerike.

Plan za narednu fiskalnu godinu predviđa potrošnju od 6.000 milijardi i prihode od 4,17 hiljada milijardi dolara, što je, kada je o izdacima reč, povećanje od 36,6 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Deficit bi iznosio 1,84 hiljada milijardi dolara, što je manje nego poslednje dve godine usled pandemije kovid-19, ali više od 984 milijarde dolara, koliko je bio 2019. godine.

Zvaničnici Bele kuće ukazali su da je 4.000 milijardi dolara predloženog budžeta namenjeno rešavanju, kako je navedeno, istorijskog problema nejednakosti, klimatskih promena, kao i omogućavanju potpuno besplatnog obrazovanja u narednih 15 godina, dok bi veća poreska izdvajanja počela da se umanjuju na deficitima posle 2030. godine.

Sesilija Rauz, predsedavajuća Saveta ekonomskih konsultanata predsednika Bajdena, ukazala je da je predlog budžeta usmeren na budućnost i da američka administracija prihvata deficit u okolnostima niskih kamatnih stopa kako bi se realizovala ulaganja u ekonomiju. Ona smatra da će u narednim godinama deficit biti ispod 2.000 milijardi dolara.

Rauzova je precizirala da bi ekonomija mogla da iskusi kratkoročne inflatorne udare, podstaknute naglim rastom, dodavši da očekuje da će se inflacija vremenom smanjiti na godišnju stopu od oko dva odsto.

Administracija smatra da bi povećana ulaganja podstakla ekonomski rast u Sjedinjenim Državama. Trenutna prognoza Bele kuće predviđa rast bruto domaćeg proizvoda od dva procenta 2031. godine, u poređenju sa procenama Federalnih rezervi koje iznose 1,8 odsto.

Administracija je u aprilu objavila detaljan plan trošenja novca u 2022, kao i plan diskrecionih trošova.

Predlog budžeta predstavlja oštar zaokret u odnosu na politiku Donalda Trampa, koji je tražio smanjenje troškova za vladine agencije. Recimo, Ministarstvo obrazovanja po Bajdenovom planu dobija 41 odsto novca više, a Ministarstvo trgovine 28 odsto više. Ministarstvo za zdravstvenu zaštitu i ljudske resurse dobija povišicu od 24 odsto, a Agencija za zaštitu životne sredine 21 odsto više novca.

Administracija predlaže da se budžet za neodbrambeni sektor poveća 16 odsto, dok je za trošenje za odbranu izdvojeno 1,7 odsto više novca, pa će budžet Pentagona biti oko 753 milijarde dolara.

Kritičari takvog plana, međutim, smatraju da će on povećati troškove vlade koje će plaćati poreski obveznici, da povećava deficit, a u nekim oblastima smanjuje troškove.

Budžet za Ministarstvo odbrane SAD predsednika Džozefa Bajdena u iznosu od 715 milijardi dolara uključuje povećanje plata od 2,7 odsto, a milijarde preusmerava sa starih sistema kako bi se pomoglo da se modernizuje nuklearni arsenal u cilju odvraćanja Kine.

Zahtev za odbranu za fiskalnu 2022. godinu, koji je Kongresu poslat juče, predviđa ulaganje u spremnost trupa, svemir, Tihookeansku inicijativu za odvraćanje, čiji je cilj suzbijanje kineskog vojnog prisustva u regionu, i nuklearno naoružanje, navodi Rojters.

Budžetskim zahtevom bi se kupovali ratni brodovi i mlaznjaci, a plaćalo bi se održavanje i plate.

Dodatnih 38 milijardi dolara namenjeno je programima vezanim za odbranu u Federalnom istražnom birou, Odeljenju za energetiku i drugim agencijama, čime je budžet za nacionalnu bezbednost dostigao 753 milijarde dolara, što je rast od 1,7 odsto u odnosu na 2021. godinu.

Takođe je predviđen novac za dalji razvoj i testiranje hipersoničnog oružja i drugih sistema "sledeće generacije", jer vojska ima za cilj izgradnju sposobnosti za suprotstavljanje Rusiji i Kini.

Predsednički zahtevi za budžet, uključujući onaj za vojsku, obično su polazna tačka za pregovore sa Kongresom, koji na kraju odlučuje o načinu trošenja sredstava.

Budžet uključuje i 617 miliona dolara za prilagođavanje i ublažavanje klimatskih promena.

Bonus video:

(Espreso/Tanjug)