MEKSIČKE POLITIČKE NARKO IGRE: Kako su vlast i kriminalci ojačali KATELE? Sve je OGOLJENO, NIJE KAO U SERIJAMA

Nasilje nastavlja da besni u Meksiku više od decenije nakon što je bivši predsednik Felipe Kalderon pokrenuo akciju protiv narko kartela. Meksički narkokarteli vodeći su dobavljači kokaina, heroina, metamfetamina i drugih ilegalnih narkotika u Sjedinjene Države i ne planiraju da se to promeni.

Karteli i trgovina drogom podstiču nasilje u Meksiku, doprinoseći desetinama hiljada ubistava u zemlji svake godine.

Otkako je Meksiko 2006. godine pokrenuo rat protiv kartela, SAD su mu obezbedile milijarde dolara pomoći u obezbeđivanju i protiv narkotika.

Meksičke vlasti već više od decenije vode smrtonosnu bitku protiv narko kartela, ali sa ograničenim uspehom. Hiljade Meksikanaca - uključujući političare, studente i novinare - svake godine umru u sukobu. Zemlja je zabeležila više od tri stotine hiljada ubistava od 2006. godine, kada je vlada objavila rat kartelima.

Sjedinjene Države su blisko sarađivale sa južnim susedom u ovoj borbi, pružajući Meksiku milijarde dolara za modernizaciju snaga bezbednosti, reformu pravosudnog sistema i druge investicije. Vašington je takođe pokušao da zaustavi dotok ilegalnih droga u Sjedinjene Države jačanjem bezbednosti duž svoje granice.

Kojim drogama prometuju karteli?

Meksičke grupe za trgovinu drogom, koje se ponekad nazivaju transnacionalnim kriminalnim organizacijama, dominiraju uvozom i distribucijom kokaina, fentanila, heroina, marihuane i metamfetamina u Sjedinjenim Državama. Meksički dobavljači odgovorni su za većinu proizvodnje heroina i metamfetamina, dok se kokain uglavnom proizvodi u Kolumbiji, a zatim meksičke kriminalne organizacije prevoze u Sjedinjene Države. Meksiko je, zajedno sa Kinom, takođe vodeći izvor fentanila, sintetičkog opioida koji je mnogo puta snažniji od heroina. Količina fentanila koju su zaplenile meksičke vlasti gotovo se upeterostručila između 2019. i 2020. godine.

Istovremeno, karteli krijumčare velike količine marihuane u Sjedinjene Države, iako su je neke američke jurisdikcije legalizovale.

Količina fentanila koju su zaplenile meksičke vlasti gotovo se upeterostručila između 2019. i 2020. godine.

Koji su najveći karteli?

Meksički narko-karteli su u stalnom stanju. Tokom decenija oni su rasli, raspadali se, sklapali nove saveze i borili se jedni za druge. Karteli koji predstavljaju najznačajniju pretnju krijumčarenjem droga Sjedinjenim Državama, prema američkoj Agenciji za borbu protiv droga (DEA), su:

Sinaloa kartel. Nekada ga je vodio Hoakin "El Čapo" Guzman, Sinaloa je jedna od najstarijih i najuticajnijih grupa za trgovinu drogom u Meksiku. Sa uporištima na severozapadu i duž pacifičke obale Meksika, ima veći međunarodni trag od bilo kog meksičkog rivala. Meksičke vlasti su 2017. godine izručile Guzmana Sjedinjenim Državama, gde služi doživotnu kaznu zbog višestrukih optužbi povezanih sa drogom.

Kartel Halisko nove generacije. Poznat i kao CJNG, Halisko se otcepio sa Sinaloe 2010. godine i među je meksičkim najbrže rastućim kartelima, sa operacijama u više od dve trećine država Meksika. Prema DEA, „brzo širenje aktivnosti trgovine drogom karakteriše spremnost organizacije da stupi u nasilne obračune“ sa vlastima i drugim kartelima. Američki zvaničnici povezuju kartel sa više od jedne trećine droge u Sjedinjenim Državama.

Huarez kartel. Dugogodišnji rival Sinaloe, Huarez ima svoje uporište u severno-centralnoj državi Čivava, preko granice sa Novim Meksikom i Teksasom.

Zalivski kartel. Njegova baza moći nalazi se na severoistoku, posebno u državi Tamaulipas. U protekloj deceniji Zaliv se razdvojio na različite frakcije, razređujući svoju snagu dok se borio za teritoriju sa Los Zetasom.

Los Zetas. Prvobitno paravojna ruka izvršenja zalivskog kartela, DEA je 2007. godine izdvojila Los Zetas kao najtehnološkiju, najsofisticiraniju i najnasilniju grupu te države. Otcepio se od Zaliva 2010. godine i zadržao se nad delovima istočnog, centralnog i južnog Meksika. Međutim, izgubila je moć poslednjih godina i raspala se u rivalska krila.

Organizacija Beltran-Leiva. Grupa se formirala kada su se braća Beltran-Leiva odvojila od Sinaloe 2008. Od tada su sva četvorica braće uhapšeni ili ubijeni, ali njihovi lojalisti deluju širom Meksika. Iverne grupe organizacije postale su autonomnije i moćnije, održavajući veze sa Jaliscoom, Juarezom i Los Zetasom.

Šta je dovelo do rasta kartela?

Stručnjaci ukazuju na domaće i međunarodne snage. U Meksiku, karteli koriste deo ogromne dobiti kako bi isplatili sudije, policiju i političare. Oni takođe primoravaju zvaničnike na saradnju. Atentati na javne službenike su relativno česti.

Karteli su procvetali tokom decenija u kojima je Meksikom vladala jedna stranka, Institucionalna revolucionarna stranka (PRI). Unutar ove centralizovane političke strukture, grupe za trgovinu drogom kultivisale su široku mrežu korumpiranih zvaničnika putem kojih su mogle da steknu prava na distribuciju, pristup tržištu i zaštitu.

Neprekinuta vladavina PRI konačno se završila 2000. godine izborom predsednika Vicentea Foka iz Nacionalne akcione stranke (PAN). Sa novim političarima na vlasti, karteli su pojačali nasilje nad vladom, pokušavajući da ponovo uspostave svoj položaj u državi.

Na međunarodnom nivou, meksički karteli počeli su da preuzimaju mnogo veću ulogu krajem 1980-ih, nakon što su američke vladine agencije razbile karipske mreže koje su kolumbijski karteli koristili za šverc kokaina. Meksičke bande su se na kraju prešle sa kurirstva za kolumbijske kriminalne organizacije na veletrgovine.

Američka vlada, uprkos vođenju „rata protiv droge“ i sprovođenju drugih napora protiv narkotika u inostranstvu, nije postigla mali napredak u smanjenju potražnje za ilegalnim drogama. Amerikanci su 2016. godine potrošili skoro 150 milijardi dolara na kokain, heroin, marihuanu i metamfetamin, 50 odsto više nego 2010. U međuvremenu, sve veća upotreba sintetičkih opioida, uključujući fentanil, doprinela je krizi javnog zdravlja.

Kako se droga krijumčari u Sjedinjene Države?

Većina droga koje ulaze u Sjedinjene Države, a koje vlasti zaplene, otkrivena je u zvaničnim ulaznim lukama, kojih ima više od tri stotine.

Trgovci koriste različite taktike kako bi izbegli otkrivanje od strane američkih vlasti na granici. To uključuje skrivanje ili maskiranje droge u vozilima, šverc u Sjedinjene Države kroz podzemne tunele i letenje preko graničnih barijera pomoću dronova ili drugih letelica. Nakon što meksički trgovci krijumčare pošiljke droge na veliko u Sjedinjene Države, lokalne grupe i ulične bande upravljaju distribucijom na malo na malo u gradovima širom zemlje.

Koje mere je Meksiko preduzeo da zaustavi trgovinu drogom?

Meksičke administracije reagovale su na kartele pre svega razmeštanjem snaga bezbednosti, često podstičući više nasilja.

Felipe Kalderon (2006–2012).

Predsednik Kalderon objavio je rat kartelima ubrzo nakon stupanja na dužnost. Tokom svog šestogodišnjeg mandata, rasporedio je desetine hiljada vojnog osoblja da dopuni i, u mnogim slučajevima, zameni lokalne policijske snage koje je smatrao korumpiranim. Uz američku pomoć, meksička vojska je uhvatila ili ubila dvadeset pet od trideset i sedam kraljeva droge u Meksiku.

Međutim, neki kritičari kažu da je Kalderonova strategija obezglavljivanja stvorila desetine manjih, nasilnijih bandi droga. Mnogi takođe tvrde da je meksička vojska loše pripremljena za obavljanje policijskih funkcija. Vlada je tokom Calderonovog mandata registrovala više od 120.000 ubistava, gotovo dvostruko više nego za vreme njegovog prethodnika. (Stručnjaci procenjuju da je između trećine i polovine ubistava u Meksiku povezano sa kartelima.)

Enrike Penja Nijeto (2012–2018).

Kalderonov naslednik rekao je da će se više fokusirati na smanjenje nasilja nad civilima i preduzećima, nego na uklanjanje vođa kartela. Ipak, predsednik Penja Nijeto se uveliko oslanjao na vojsku u kombinaciji sa saveznom policijom u borbi protiv kartela. Takođe je stvorio novu nacionalnu policijsku silu, ili žandarmeriju, od nekoliko hiljada oficira.

Ubistva su se smanjila u prvim godinama njegovog predsednikovanja. Ipak, 2015. je zabeležen porast, a do kraja njegovog mandata, broj ubistava porastao je na najviši nivo u modernoj meksičkoj istoriji. Stručnjaci ovo pripisuju kontinuiranim teritorijalnim prepirkama između bandi.

Andres Manuel Lopez Obrador (2018 – danas).

Ubrzo nakon stupanja na dužnost, predsednik Lopez Obrador najavio je da će se njegova vlada odmaknuti od pokušaja hapšenja lidera kartela i umesto toga usmerili na poboljšanje bezbednosti i smanjenje stope ubistava. Njegov pristup „zagrljaju, a ne mecima“ organizovanom kriminalu pokušava da se pozabavi socioekonomskim pokretačima problema. Njegova administracija pokrenula je akciju borbe protiv korupcije i poremetila finansije kartela. Takođe je predložila dekriminalizaciju droga i nuđenje amnestije članovima kartela na nižem nivou.

Iako je Lopez Obrador svoju strategiju oblikovao kao nov pristup, neki stručnjaci kažu da njegove akcije - uključujući postavljanje nove nacionalne garde za jačanje bezbednosti - odražavaju taktiku njegovih prethodnika. U međuvremenu, ubistva su se kretala oko rekordnih nivoa.

Kakva je cena ljudski prava?

Grupe za građanske slobode, novinari i drugi godinama su kritikovali rat meksičke vlade s kartelima, optužujući vojsku, policiju i kartele za raširena kršenja ljudskih prava, uključujući mučenje, vansudska ubistva i prisilne nestanke. Više od šezdeset i šest hiljada ljudi nestalo je od 2006. godine, pre svega rukama kriminalnih organizacija poput kartela, mada vladine snage takođe igraju ulogu. Napori da se pronađu nestali i procesuiraju odgovorni često su ometeni nasiljem povezanim sa kartelom, nesposobnošću vlade i korupcijom i drugim faktorima.

Jedan od najstrašnijih primera ovih zlostavljanja dogodio se u južnoj državi Gerero 2014. godine, kada je više od četrdeset studentskih demonstranata oteto i pretpostavljeno ubijeno, mada su definitivno identifikovani ostaci samo dva učenika. Incident je podstakao masovne demonstracije, a demonstranti su tražili odgovore o otmicama i izražavajući svoju iscrpljenost endemskom korupcijom, nasiljem i drugim zločinima u Meksiku. Istrage o nestancima učenika navodno su pronašle dokaze da su se vlasti, uključujući policiju i vojsku, urotile sa članovima kartela u zločinima. Vlada je pokrenula novu istragu nakon što su porodice učenika, grupe za ljudska prava i nezavisni stručnjaci doveli u pitanje postupanje sa prethodnom istragom.

Poslednjih godina, budne grupe poznate kao "autodefensas# pokušavale su da popune tamo gde snage bezbednosti nisu uspele da zaštite zajednice od kriminalnih grupa. Oni su postali zastrašujuća sila protiv kartela u državama, uključujući Gerero i Mičoakan. Međutim, neki od njih počinili su kršenja prava, uključujući regrutovanje dece boraca. Navodno su održavane veze sa kartelima, pa su se i sami okrenuli organizovanom kriminalu.

Bonus video:

(Espreso/CFR.org)