ČUVENI NEMAČKI VIRUSOLOG POMINJE KRAJ 2022. GODINE kao odgovor na ključno pitanje o KORONI

Pandemija koronavirusa trenutno pokazuje dva lica: Novi Zeland radi ono za čim mnogi čeznu: omogućavajući svojim stanovnicima normalan život, piše Dojče Vele. I ne samo to: slike sa rok koncerta u glavnom gradu Velingtonu obilaze svet. Desetine hiljada ljudi stoje stisnute jedna do druge i veselo pevaju svoje omiljene hitove - bez maske i bez bezbedne udaljenosti.

S druge strane, zemlje poput Indije pokazuju da virus još uvek besni. Sistem zdravstvene zaštite srušio se pod drugim talasom korone, bilo je premalo boca sa kiseonikom, a leševi su plutali Gangom. Broj smrtnih slučajeva od koronavirusa dostigao je vrhunac u sredu (19. maja) - oko 4.500 ljudi umrlo je od COVID-19.

Univerzitet Džons Hopkins izveštava da nijedna država nije prijavila toliko smrti od koronavirusa u jednom danu kao Indija. Taj broj je verovatno veći, s obzirom da ima dosta neprijavljenih slučajeva.

Stručnjaci ulivaju nadu

Godinu dana se raspravljalo o tome kada bi pandemija mogla prestati. Do sada su odgovori otrežnjivali, ali to se promenilo. Budući da vodeći nemački virusolozi govore o „dobrom letu“, mnogi polažu nadu u okončanje pandemije. U Nemačkoj incidencija pada ispod 100, a broj vakcinisanih svakodnevno se povećava. Da li se nazire kraj?

A u SAD stručnjaci pokazuju optimizam. Epidemiolog sa Univerziteta Johns Hopkins Justin Lessler rekao je za Vashington Post da izgleda da će „vakcine pobediti“, čak i ako neće biti nešto poput „poslednjeg dana“ pandemije. A virolog Anthoni S. Fauci, koji savetuje Belu kuću, uveren je da će se „pandemija COVID-19 završiti“. Dodaje: „Ako do jeseni uspemo da vakcinišemo oko 70 odsto ljudi, izaći ćemo iz faze epidemije i ući u fazu kontrole“.

Čak i ako ove reči daju razlog za optimizam, u mnogim zapadnim zemljama to neće biti tako jednostavno. Jer kada i da li će se ova pandemija završiti zavisi od mnogih faktora, a na neke je teško uticati.

"Imunitet stada" se povećava

Naučnici su u početku rekli da oko 60 do 70 posto ljudi mora biti imuno na virus kako bi postigli ono što se naziva stado ili imunitet stada. Kada je oko 66 procenata ljudi imuno na prethodnu infekciju ili vakcinu, vrednost R će pasti ispod 1, prema tadašnjoj pretpostavci. Zaražena osoba bi tada mogla zaraziti manje od jedne osobe i pandemija bi bila gotova.

Sada se, međutim, pretpostavlja da je koronavirus zarazniji nego što se prvobitno mislilo. Većina naučnika stoga veruje da oko 80 procenata ljudi treba da se vakciniše, da bi R vrednost bila ispod 1 i da bi se zaustavila pandemija. U nekim situacijama - poput karnevalske parade u Heinsbergu u saveznoj pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, koja je postala poznata početkom 2020. godine zbog brojnih infekcija, imunitet stada morao bi biti još veći da bi imao dobre šanse za širenje virusa na karnevalsku proslavu., zbijeni zajedno, slave i pevaju, prema nemačkoj novinarki Mai Thi Nguien-Kim. Treba napomenuti da je dama po zanimanju hemičar i da nema stručnost u oblasti epidemiologije i virusologije.

Dolaze mutanti

Nove varijante koronavirusa iz Velike Britanije, Južne Afrike, Brazila i Indije takođe uzrokuju nesigurnost, jer naučnici pretpostavljaju da se šire najmanje 30 procenata brže od originalne varijante. Gotovo 90 posto ljudi moralo bi da se vakciniše da bi postiglo imunitet stada.

Pored toga, efikasnost vakcine bi mogla da se smanji, posebno u južnoafričkoj varijanti. Tako su vektorske vakcine poput AstraZenece pokazale efikasnost od 10 do 57 procenata, dok su druge vakcine poput BioNTech-ove mRNA vakcine imale malo bolji efekat.

U kojoj meri vakcinacija pomaže protiv daljeg prenosa virusa još uvek nije konačno razjašnjena. Dosadašnji rezultati proizvođača pokazuju da je mogućnost zaraze koju mogu preneti vakcinisane osobe manja i da se taj broj kreće između 67 i 94 odsto - u zavisnosti od vakcine.

Stopa vakcinacije se povećava, ali koliko dugo?

Stope vakcinacije se svakodnevno povećavaju u mnogim zemljama. U Nemačkoj je, prema platformi „Naš svet u podacima“, korišćeno 37 vakcina na sto stanovnika. U Izraelu, jednoj od vodećih zemalja u pogledu vakcinacije, vakcinisano je 60 ljudi na 100 stanovnika.

Ali da li se u narednim mesecima može postići stopa vakcinacije od oko 80 procenata, upitno je. Problem: čak i ako je na raspolaganju dovoljno vakcine, uvek će biti ljudi koji se ne mogu vakcinisati. To uključuje, na primer, ljude kojima se vakcinacija trenutno ne preporučuje, kao što su trudnice ili deca.

Ne žele svi da se vakcinišu

U SAD-u se pokazalo da kampanja vakcinacije takođe može da posustane; broj vakcina koje se daju svakodnevno pada od sredine aprila. Oko osam odsto vakcinisanih nije se pojavilo za drugu dozu vakcine. Neke države nastoje da privuku ljude nagradama, kao što su lutrijske karte, besplatan ulaz u muzeje ili davanje grickalica i besplatnih pića. A u Izraelu, broj vakcinisanih polako raste od marta.

Stagnacija bi mogla da se dogodi i u Nemačkoj. Prema studiji Covimo koju je sproveo državni Institut za epidemiologiju Robert Koch, spremnost za vakcinaciju takođe zavisi od dostupnih vakcina. Ljudi su spremniji za vakcinaciju. To bi moglo značiti da će mlađa populacija pokazati manju spremnost, kao i da će vakcinacija stopa će stagnirati.

Pored toga, možda će biti potrebno osvežiti vakcine. Političar i epidemiolog SPD-a Karl Lauterbach veruje da će vakcina zadržati imunitet oko šest meseci nakon prijema vakcine protiv korone.

Uprkos svim lošim vestima: stručnjaci nagoveštavaju nekakav prestanak opasnosti i pretpostavljaju da virus postaje endemičan. To znači da će se pridružiti brojnim virusima koji uzrokuju sezonske prehlade i verovatno će postati dečja bolest ako deca i dalje ne budu vakcinisana. Ali do tada ćemo morati da budemo malo strpljivi: virusolog iz kliničkog centra Charite u Berlinu, Christian Drosten, veruje da bi to mogao biti slučaj za oko godinu i po dana, piše Deutsche Velle.

jUBonus video:

(Espreso/Jutarnji.hr)