Dve identične bliznakinje su dobile kovid - ishod nije mogao da bude više različit

Jednojajčane bliznakinje Kimberli i Keli Standard su čitav život delile sve. Kao i prethodnih 35 godina, pretpostavile su da će njihova iskustva biti identična kao i njihova DNK kada se razbole od kovida-19.

Nažalost, to se nije dogodilo.

Prošlog proleća, sestre iz Mičigena javile su se u bolnicu zbog povišene temperature i otežanog disanja. Dok je Keli otpuštena posle manje od nedelju dana, njena sestra je završila na intenzivnoj nezi gde je provela skoro mesec dana u kritičnom stanju. Nedeljama pošto se Keli vratila u njihov zajednički dom, Kimberli je još učila da govori, hoda i jede.

Među 94 miliona zabeleženih infekcija od početka izbijanja pandemije, bliznakinje Keli i Kimberli imale su dve različite manifestacije kovida 19.

Jedna ju je podnela relativno lako, a druga je jedva preživela.

Neočekivani rezultati istraživanja

Zahvaljujući blizanačkim registrima u Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji i Evropi, istraživači utvrđuju da li genetika može da utiče na simptome kod pacijenata obolelih od kovida 19. Ove studije su do sada potvrdile da čak i kod jednojajčanih blizanaca imuni sistem može da izgleda znatno drugačije i nastaviti da se razlikuje tokom života.

Doktorka Mišita Gol, jedna od lekarki koja je lečila Keli i Kimberli, rekla je da je bila iznenađena razvojem bolesti kod sestara.

- Bili smo zapanjeni – izjavila je doktorka.

Obe sestre su imale višak kilograma i istoriju metaboličkih stanja. Keli koja ima astmu i teži slučaj dijabetesa možda je imala malo veći rizik od dolaska na intenzivnu negu. Ali, Kimberli je bila ta koja je zbog kovida 19 prošla gore!

Kimberli i Keli

Sličan slučaj zabeležen je i u Vajomingu, doduše bez završetka na intenzivnoj nezi. Marena i Vivian Her (17), jednojajčane bliznakinje, na potpuno različit način su „pregrmele“ kovid 19: Marena je izgubila osećaj ukusa i mirisa, što joj je bio jedini simptom infekcije korona virusom, a Vivian se nedeljama borila borila protiv simptoma koji su joj lomili organizam.

Genetska podešavanja

Barem neki od faktora koji utiču na težinu slučaja kovid 19 zapisani su u genomu. Nedavne studije sugerišu da bi ljudi sa nultom krvnom grupom mogli da budu u manjem riziku da se ozbiljno razbole od korona virusa. Druge studije bavile su se genima koji utiču na to kako ćelije oglašavaju uzbunu zbog virusa ili podižu svoju odbranu kako bi eliminisale patogene.

Još neke genetske promene mogu da olakšaju prodiranje korona virusa u ćelije. Neke bi čak mogle da pokrenu prekomerni imuni odgovor na infekciju koji oštećuje zdrava tkiva uz bolesna - uobičajena karakteristika među najgorim slučajevima kovida 19.

- Čini se da postoji merljiv genetski uticaj na to da li ljudi imaju simptome poput temperature, umora i moždane magle kada su inficirani korona virusom - kaže Tim Spektor, naučnik iz Velike Britanije.

Prošle godine, on i njegove kolege razvili su aplikaciju za praćenje simptoma kako bi pratili kako se ljudi nose sa bolešću. U studiji koja još nije objavljena u naučnom časopisu, obelodanili su da genetski faktori mogu da naprave i do 50% razlika između simptoma kovida 19. Jedan gen koji istražuju kodira molekul nazvan ACE2, na koji se korona virus „nakači“ pre ulaska u ćelije.

- Bilo bi pogrešno misliti da na ovo možemo odgovoriti ako samo pročitamo gene - rekao je Spektor. - Ipak, u barem nekim aspektima tela jednojajčanih blizanaca su genetski programirana da budu slična.

Naučnici pokušavaju da reše misteriju zašto se neki ljudi toliko razbolevaju, dok drugi ne. Izloženi su različiti razlozi, faktori rizika i teorije - neki dokazani, drugi ne - kao što je varijanta virusa; količina virusa kojoj je osoba izložena; starost osobe, komorbiditeti, krvna grupa; čak i nešto genetsko, kodirano u DNK osobe, piše CNN.

To je pitanje koje muči i dr Antonija Faucija, direktora Nacionalnog instituta za alergiju i zarazne bolesti i glavnog medicinskog savetnika predsednika SAD Džoa Bajdena.

„Želim da otkrijem kako bi moglo biti da je isti virus koji je ubio 570 000 ljudi u ovoj zemlji virus kod kojeg više od polovine ljudi nikada nema simptome“, rekao je Fauci glavnom medicinskom dopisniku CNN-a dr Sanjaiu. Gupta tokom Pete međunarodne vatikanske konferencije snimljene u aprilu.

"Mislim, mogli biste reći: 'Pa oni su mladi, oni su zdravi', ali to nije adekvatno objašnjenje. Postoji nešto, nešto o čemu mi ne znamo, u vezi sa patogenezom", dodao je Fauci.

Misterija je još veća sa jednojajčanim blizancima - koji su istih godina, imaju istu DNK i, u ovom slučaju, verovatno su uhvatili istu varijantu virusa i dele iste osnovne uslove koji povećavaju rizik. Kako mogu imati tako različita iskustva sa istom bolešću?

„Još uvek ne znamo puno o tome šta određuje da pojedine osobe ozbiljno razbole, dok druge koje imaju vrlo slične karakteristike možda ne“, rekla je Anđela Rasmusen, virolog i saradnik u Georgetovn Centru za globalnu zdravstvenu nauku i bezbednost .

Dakle, čak i kada je DNK ista, spoljni faktori mogu promeniti način na koji se geni izražavaju - što znači koji se geni uključuju (ili utišavaju) i time koji proteini nastaju i kako se telo ponaša.

Primer ove vrste promena mogu se videti kod NASA-inog astronauta Skota Kelija i senatora iz Arizone Marka Kelija, koji su jednojajčani blizanci. Po povratku na zemlju nakon godinu dana boravka u svemiru, naučnici su otkrili da se Skotova genska aktivnost promenila na način na koji se Mark nije promenio, iako je njihova DNK i dalje u osnovi ista.

Drugim rečima, kako kaže doktorka Rasmusen, „to je komplikovano“.

Sestre su ponovo zajedno

Keli i Kimberli su vrlo radoznale o tome šta je dovelo do njihovih divergentnih iskustava i nadaju se da njihova iskustva mogu pomoći drugima da bolje razumeju Covid-19.

„Uzbuđene smo zbog činjenice smo deo nečega što će pomoći ljudima u budućnosti da steknu znanje kako da kontrolišu kovid“, rekla je Kimberli.

Keli je dodala: "Želim da shvatim zašto je ishod bio toliko različit."

Na stranu misterije imunološkog sistema, za bliznakinje je najvažnije bilo da Kimberli ponovo ozdravi i da se ponovo sretne sa sestrom.

"Bio je to sjajan trenutak kada sam je čula prvi put preko telefona. I, iz dana u dan, ide joj sve bolje i bolje, sve bolje i bolje sve dok nam nisu dozvolili da dođemo po nju. Moj otac je rekao:" Idemo po nju i dovedite je kući. ' To je bilo najuzbudljiviji dan mog života ... samo da čujem da možemo da dođemo po nju“, zaključila je Keli.

Bonus video:

(Espreso/Blic/CNN)