37 VAŽNIH TAČAKA KAKO KLIMATSKE PROMENE PREDSTAVLJAJU PRETNJE: Žele da poseju haos i bure baruta!

Klimatske promene su „multiplikator rizika“ za region Jugoistočne Evrope, koji je već identifikovan kao jedan od ugroženijih regiona na svetu, koji će postajati sve osetljiviji na vrućine, suše i druge ekstremne vremenske događaje kako globalne temperature rastu, kaže se u novom izveštaju OEBS-a i istraživačkog centra i konsultantske kuće za javnu politiku Adelfi.

Region koja obuhvata i zemlje bivše Jugoslavije i Albaniju, koji je razoren ratom devedesetih godina i završen raspadom SFRJ, već je sklon graničnim tenzijama.

Sada izveštaj, „Regionalna procena za jugoistočnu Evropu: Bezbednosne implikacije klimatskih promena“, identifikuje pogranična žarišta širom regiona gde rastuće temperature i ekstremniji vremenski uslovi rizikuju da pogoršaju postojeće probleme i povećaju granične tenzije.

“Klimatske promene uticaće na okruženje, ekonomije i društva u regionu na složeni način, istovremeno povećavajući pritisak na političke sisteme“, navodi se u izveštaju OEBS-a.

„Iako one direktno ne izazivaju sukobe, one reaguju sa drugim pritiscima da utiču na bezbednosni pejzaž, uključujući rast stanovništva, nejednaki ekonomski razvoj i ograničenja resursa. Drugim rečima, klimatske promene deluju kao multiplikator rizika“, navodi se u izveštaju.

- Klimatske promene su jedno od najvažnijih pitanja našeg vremena u političkoj, ekonomskoj, socijalnoj i ekološkoj sferi. Takođe se može pojaviti kao bezbednosno pitanje kada imaju interakciju sa drugim pritiscima poput nejednakog ekonomskog razvoja, socijalne nejednakosti i ograničenja resursa. Sa ovim izazovima se može rešiti samo putem multilateralnog i kooperativnog pristupa - rekla je generalna sekretarka OEBS-a Helga Marija Šmid u saopštenju za štampu.

Primeri načina na koji klimatske promene pojačavaju postojeće rizike su promena pristupa ili dostupnosti prirodnih resursa, što može dovesti do povećane konkurencije unutar i preko granica. Istovremeno, smanjena efikasnost proizvodnje energije, prouzrokovana i višim temperaturama i nižim padavinama, kao i pretnjama za proizvodnju energije i prenosnu infrastrukturu od ekstremnih vremenskih prilika, dovodi u opasnost lance snabdevanja i energetsku bezbednost kaže se u izveštaju.

„Povećana potražnja za vodom i nepouzdana isporuka vrši pritisak na postojeće aranžmane za upravljanje vodama i može zakomplikovati političke odnose, posebno u prekograničnim rečnim slivovima gde fale okviri za saradnju“, dodaje se.

Povrh svega, ekstremni vremenski događaji i katastrofe izazvani klimom „mogu pogoršati političku nestabilnost i rizikovati sredstva za život, što može biti glavni faktor za ljude da migriraju ili se okrenu nelegalnim izvorima prihoda. Konačno, klimatske promene takođe mogu uticati na proizvodnju hrane i povećati nestabilnost cena hrane. Brzo rastuće cene hrane zauzvrat mogu delovati kao katalizatori socijalne nestabilnosti, nasilnih protesta i građanskih nemira “.

Četiri stepena toplije

Trenutno je jugoistočna Evropa klimatski raznolika, sa suptropskim mediteranskim južnim i priobalnim regionima i umereno kontinentalnom klimom u severnim i nizijskim oblastima. Takođe ima jedinstven i bogat biodiverzitet, zahvaljujući nizu staništa, uključujući primorske lagune, močvare, planine, kraške terene i mediteranske šume.

Studija Svetske banke iz 2014. identifikovala je Jugoistočnu Evropu kao jedno od „žarišta zagrevanja“. Predviđa česte toplotne talase ako temperature porastu za 4° C do 2100. godine, pad padavina od 20-50% i povećanje sušnih dana za 20%. Pad padavina leti bi pratili ekstremni padavinski događaji i intenzivnije topljenje snega zimi i u proleće, što bi zauzvrat dovelo do većih poplava i klizišta. Obalna područja bila bi pogođena porastom nivoa mora, dok će se suptropska klima pomeriti prema severu, a priobalna i južna područja leti će biti vruća i suva.

Biodiverzitet i ekosistemi jugoistočne Evrope „pod pretnjom su, jer se očekuje da će klimatske promene izazvati pad pogodnih klimatskih uslova, sporiju prirodnu migraciju vrsta i degradaciju mnogih prirodnih staništa“, navodi se u izveštaju OEBS.

Neke od ovih promena se već dešavaju, a uticaji klimatskih promena već se osećaju u celom regionu. Izveštaj ukazuje na porast prosečnih temperatura od 1,2 ° C u poslednje dve decenije i veću učestalost toplotnih talasa, suša, rizika od poplava i šumskih požara.

Mnogi prirodni resursi u regionu prelaze granice, uključujući šest zajedničkih rečnih ili jezerskih slivova, među kojima i sliv reke Save, glavni sliv za odvod u regionu i druga po veličini pritoka reke Dunav po slivu, koji dele Slovenija, Hrvatska , Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora i Albanija.

„Podeljeni prirodni resursi znače uobičajene izazove u životnoj sredini. Domaći otpad, industrijski otpad i otpad sa divljih deponija i deponija često završe u prekograničnim rekama, stvarajući probleme regionu. Zagađenje vazduha u urbanim i industrijskim oblastima negativno utiče na ljudsko zdravlje i životnu sredinu, dok se i upotreba zemljišta menja: uprkos usporavanju trendova urbanizacije poslednjih godina, ljudi se i dalje sele iz ruralnih ili poljoprivrednih područja u gradove i obale, vršeći pritisak na prirodna obalna staništa“.

Klimatske promene uzeće danak ljudskom zdravlju, jer se očekuje da će talasi vrućine smanjiti produktivnost radnika i povećati smrtnost povezanu sa zagađenjem vazduha i toplotom. Toplija i vlažnija klima povoljna je i za komarce koji prenose bolesti. Poplave donose dodatne rizike od bolesti povrh direktne pretnje po život ljudi.

Šumama - koje pokrivaju velike delove jugoistočne Evrope - prete požari, kao i više temperature, promene u obrascu kiša, poplave i trajanje i učestalost suša kako se svet zagreva. Nelegalna seča je još jedna pretnja šumama u regionu.

37 kritičnih tačaka

Istraživanje je identifikovalo 37 kritičnih tačaka od bezbednosnong zanačaja, povezanih sa klimom, od kojih je sedam odredilo kao prioritete.

Među njima su dva zajednička rečna sliva - sliv reke Save i sliv reke Drim - koji se suočavaju sa rizicima od poplava, prekidima proizvodnje hidroenergije i zagađenjima kako temperature rastu.

„Prekogranična saradnja na rekama je posebno važna jer uticaji klimatskih promena pogađaju sve priobalne krajeve“, kaže se u izveštaju.

Mine - i aktivne i napuštene - predstavljaju dodatne pretnje. Nekoliko rudnika olova i cinka oko granice između BiH i Srbije predstavljaju rizike kao što su degradacija zemljišta i zagađenje tla, zagađenje vode usled ispuštanja neobrađenog industrijskog otpada u vodene puteve, kao i zdravstveni rizici. Iako više nije aktivan, rudnik hroma, arsena i antimona Lojane u Severnoj Makedoniji, u blizini srpske granice, ima nezaštićeno odlagalište jalovine koja predstavlja opasnost od zagađenja.

Stručnjaci upozoravaju da bi prekogranično zagađenje moglo pogoršati tenzije u regionu.

Tri planinska područja koja se prostiru u dve ili više županija takođe su na spisku žarišnih tačaka: Šar planina i područje masiva Korab (Albanija, Kosovo i Severna Makedonija), dolina Drine - područje planine Tare (BiH, Crna Gora i Srbija) i Sutjeska -Durmitor-kanjon reke Tare (BiH i Crna Gora).

Područje doline Drine - planine Tare, na primer, suočava se sa rizicima od krčenja šuma, šumskih požara, gubitka biodiverziteta i zagađenja tla i podzemnih voda.

„Budući da se ovo područje u velikoj meri oslanja na poljoprivredu i turizam, njegova ekonomija je posebno izložena uticajima klimatskih promena“, napominje se u izveštaju.

Dva prioritetna izazova

U izveštaju su navedena i dva prioritetna regionalna izazova. Prvo je zagađenje vazduha, pre svega iz elektrana na ugalj, ali takođe i iz gradova i urbanih područja. Nekoliko izveštaja ranije je pokazalo da šteta zagađenja vazduha nije samo na stanovništvu zapadnog Balkana - gde je većina zemalja koje teže EU u velikoj meri zavisi od uglja - već i širom Evrope u celini.

Drugo, postoji kretanje izbeglica i migranata u EU kroz region, dok mali izgledi za zapošljavanje i ekonomske mogućnosti pokreću veliko iseljavanje njegovog mladog i obrazovanog stanovništva u EU.

„Uticaji klimatskih promena verovatno će pogoršati postojeću ekonomsku situaciju i pružiti podsticaje za dalju migraciju i interno raseljavanje“, kaže se u izveštaju.

Bonus video:

(Espreso / Blic)