DOLAZI REVOLUCIJA U LEČENJU RAKA: Jedan od najvećih svetskih onkologa otkrio šta nas čeka, MNOGO SU DOBRE VESTI!

Doktor Andre Goj, jedan od najeminentnijih onkologa na svetu, napisao je za magazin Scientific American tekst u kojem najavljuje pravu revoluciju u terapiji onkoloških bolesti.

Dr Goj je predsedavajući, izvršni direktor i šef odseka za limfom Centra za rak Hakensek Meridian Džon Teurer i glavni lekar za onkologiju za Mrežu HMH.

Prenosimo ovaj tekst:

"Pre samo nekoliko decenija, rak se činio gotovo nepobedivim. Tumori su dijagnostifikovani kasno, terapijama se samo kupovalo vreme, prognoze su bile slabe, a stope preživljavanja su bile niske. Ali terapija raka se transformiše. Zahvaljujući rapidnom napretku u biologiji raka, dijagnostici, preciznoj medicini, imuno-onkologiji i pravljenju novih lekova, onkolozi kao što sam ja sada imaju sve veću moć nad bolešću. Ovo znači da će više života biti spašeno, ne samo u dalekoj budućnosti, nego u narednih nekoliko godina.

Onkolozi već sada mogu da usmere punu moć imunog sistema na rak i da spreče njegov povratak. Dalje, postalo je dostupno genomsko sekvenciranje sledeće generacije. Ovo je otvorilo vrata za bolju prevenciju, rano otkrivanje i targetiranu terapiju, koje sprečavaju rak da se vrati.

Sa praktične tačke gledišta, moramo misliti o budućnosti lečenja raka kao o ratu na tri fronta: pre raka, lečenje raka i posle raka.

Ako kancer može da se otkrije dovoljno rano, skoro svaki je izlečiv, ili ga je moguće kontrolisati. Na primer, većina kancera jajnika se otkrije u uznapredovaloj fazi, a samo jedna od 4 pacijentkinje preživi više od 5 godina. Ali u 15 odsto slučajeva, kad se rak jajnika otkrije u ranoj fazi, stopa petogodišnjeg opstanka ovih ljudi skače na 94 odsto.

Precizan skrining je trenutno dostupan za ranu dijagnozu nekoliko kancera: mamogrami za rak dojke, Papanikolau test za rak grlića materice, kolonoskopija za rak debelog creva, PSA testovi za rak prostate i CT skenovi niske rezolucije za rak pluća. Trenutno ne postoje efikasni metodi skrininga za druge kancere, koji zajedno čine uzrok za više od 60 odsto smrti od raka.

Uskoro će nove metode skrininga tranformisati prevenciju.

Jedna od njih je tečna biopsija. Mnogi čvrsti tumori su dugo zahtevali invazivne biopsije, kako bi se došlo do dijagnoze. Ali sada je moguće otkriti rane znake raka analizom uzoraka krvi (to je ono "tečno" u sintagmi "tečne biopsije"). Ovo zato što svaki rak u krv ispušta i ćelije raka i fragmente DNK, čak i u ranoj fazi razvitka. Analizom ovoga, moguće je otkriti prirodu tumora u nastajanju.

Druga nova metoda skrininga koristi epigenetiku. Ovo se odnosi na hemijske modifikacije DNK i proteina koje ne menjaju ono što gen enkodira, ali još uvek mogu da odrede da li je gen aktivan ili neaktivan. Analiziranjem samo jedne od ovih hemijskih modifikacija - dodavanje metil grupe molekulu DNK - potencijalno je moguće detektovati do 50 različitih vrsta kancera, saopštio je veliki konzorcijum istraživača prošlog juna u Onkološkim analima.

Jedna od najlakših šansi biće ona u skriningu za rak pluća. Danas se ovaj skrining radi korišćenjem serijskih CT skenova niske rezolucije, kako bi se pratili potencijalne nodule na plućima kod pacijenata koji imaju rizik od pojave raka pluća. Dodavanjem tečnih biopsija, bićemo u prilici da otkrijemo prediktivne molekularne potpise koji mogu da nam pomognu da napravimo razliku između benignih i kancerogenih nodula, kao što ilustruje nedavno istraživanje o prediktivnim znacima verovatnoće raka pluća u krvnoj plazmi.

Prevencija i briga o pacijentima pre pojave raka može takođe značiti ograničavanje faktora ruizika i smanjivanje šanse za razvoj tumora. Žene sa mutacijama u genima BRCA1 i BRCA2, koji igraju ulogu u suzbijanju tumora, mogle bi da dobiju profilaktičku terapiju zvani biološki modifikator, koja može da smanji hroničnu upalu ili metabolički sindrom koji pomaže rast tumora.

Samo lečenje raka će postati sve više dijagnostičko. U prošlosti, previše lekova za rak bilo je jednostavno neefikasno. Uskoro, bićemo u stanju da razumemo početni genetski sastav tumora, i da bolje stratifikujemo pacijente na osnovu te genetike, kako bismo optimizovali odluke. Ovo je suština precizne medicine.

Ovaj pristup preciznom lečenju raka može doneti dramatičnu razliku. U ispitivanju 2.000 pacijenata sa mikrocelularnim rakom pluća (rak malih ćelija), pacijenti koji nisu prošli kroz molekularno testiranje i nisu dobili targetiranu terapiju, kao što je inhibitor proteina kinaze, prosečno su preživljavali samo 10 meseci. Ali pacijenti koji su prošli kroz molekularno testiranje, i dobili su pomenuti inhibitor, odgovarajući za svoj rak, imali su prosečno preživljavanje od skoro 4 godine.

Pošto već imamo targetiranu terapiju za dve najčešće mutacije koje izazivaju kancer malih ćelija na plućima, molekularno testiranje bi trebalo da transformiše lečenje ove vrste raka. Rezultati takođe ilustruju kako optimizacija tretmana kroz preciznu medicinu može da smanji i troškove lečenja.

Čak i danas, većina pacijenata odgovara na inicijalnu terapiju, targetiranu ili ne. Ali najveći izazov je lečenje posle raka, poznato i kao dodatno lečenje, a u njemu predviđanje i prevencija povratka bolesti.

Naša sposobnost da ovo radimo se povećava, kako postajemo sve bolji u merenju rezidualne bolesti, zahvaljujući tečnim biopsijama i sekvenciranju sledeće generacije. Detektovanje i karakterizacija ostataka raka bi mogla da nam pomogne da "skrojimo" dodatne terapije koje bi omogućile dalje potiskivanje bolesti. A sa novom tehnologijom, mogli bismo da kvantifikujemo imuni status pacijenta, koji snažno određuje rizik povratka. Ovo će nam pomoći da biramo između imuno-baziranih terapija koje bi mogle da spreče vraćanje.

Lečenje posle raka danas znači više nego monitoring i praćenje toga da li će se bolest vratiti. Postoje dokazi da wellness i promene u životnom stilu, pogotovo promene u vežbanju, ishrani i opštem životnom stilu i stanju, pospešuju preživljavanje i oporavak, i takođe smanjuju učestalost povratka raka.

Pametnija medicina, skrojena po pojedinačnom pacijentu, znači i bolji ishod, duži period preživljavanja i manje troškove lečenja. U budućnosti, stratifikacija pacijenata u ranoj fazi i primena targetiranih, efikasnih terapija vodiće ka najboljim mogućih ishodima. Ovo će smanjiti trajanje hospitalizacije za onkološke pacijente, smanjiće troškove lečenja za zajednicu, i spasavaće živote. "

Bonus video:

(Espreso/Scientific American)