IMAJU 5 VAKCINA! BOGATE ZEMLJE IM ZAVIDE: Za sve je odgovorna jedna osoba! (VIDEO)

Uprkos sve goroj ekonomskoj situaciji koju otežavaju američke sankcije, Kubi je pošlo za rukom nešto neverovatno i nešto što mnoge, mnogo bogatije zemlje nisu uspele: Malo ostrvo razvilo je čak pet vakcina protiv korone od koji su dve u finalnoj, trećoj fazi testiranja.

Kubanski zvaničnici u martu su saopštili da će proširiti testiranja svojih vakcina kako bi uključili hiljade ljudi. U prvoj grupi od 150.000 učesnika testiranja su medicinski radnici, među kojima je i Ida Martinez Hernandez, zubarka koja od početka pandemije pomaže u borbi protiv virusa.

"Radimo non stop. Testirano, na aerodromu, u centrima za izolaciju. Mi smo visoko rizična grupa i ovo će nam pružiti veću zaštitu", rekla je Martinez pošto je primila prvu dozu kubanske Soverana 2 vakcine.

Dok se čekaju rezultati testova, mnogi već plešu pobednički ples. Kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel poručio je da Kubanci prave "mnogo više od vakcine, proizvode zemlju", dok je bend Buena Fe napisao pesmu o vakcinama gde su lekovi "hrabri Davi koji se sukobljava sa siledžijom Golijatom".

U trenutku dok se Kuba nosi sa nestašicom hrane i osnovnih lekova, kubanske vlasti su se nameračile da razviju sofisticirane vakcine protiv kovida, što nije pošlo za rukom mnogo bogatijim zemljama.

Kubanske vlasti su već počele sa masovnom vakcinacijom odrasle populacije Havane, epicentra virusa na ostrvu i očekuju da će do avgusta polovina populacije Kube - oko šest miliona ljudi - biti vakcinisano.

Koliko god Zapad odbijao to da prizna, eksperti kažu da bi napori Kube na razvoju vakcina mogli da preokrenu situaciju i da su u ovoj situaciji kada ceo svet grca pod novim naletima virusa, uprkos nekolicini vakcina - neophodni.

"Lastinskoj Americi nedostaje ekosistem kako bi mogla sama sebe da izdržava a Kuba je idealno mesto jer imaju svoje proizvodne kapacitete a takođe su priznati i imaju dobru reputaciju", kaže dr Marija elena Boraci, dekan Nacionalne škole tropske medicine na Bejlor koledžu u Hjustonu.

Već godinama odsečena od ostatka sveta, Kuba je decenijama sama pravila lekove koji su ostrvu potrebni i izvozila je vakcine u inostranstvo. Kada je izbila pandemija, Kuba je bila jedna od retkih zemalja spremnih da proizvode svoje vakcine.

Sada se druge zemlje koje nemaju proizvodne kapacitete ili iz političkih razloga ne prihvataju zapadne vakcine nadaju da će dobiti jeftine i logistički jednostavne vakcine od Kubanaca. Kuba je već najavila da će poslati 30.000 doza Soberana 2 vakcine Iranu.

Koliko god zvučalo neverovatno da jedna siromašna zemlja poput Kube ne samo da razvija svoje vakcine već i pomaže drugima, treba se setiti istorije ovog ostrva koje Kubu čini fenomenom današnjeg sveta.

Razlog zašto jedna siromašna zemlja ima superiorno zdravstvo leži u komunističkoj revoluciji iz 1959. koja je potpuno preobrazila Kubu i glavni naglasak stavila na stvaranje vrhunskog (i besplatnog) školstva i zdravstva.

O tom revolucionarnom podvigu govore i brojke: Prema podacima UN-a, Kuba je sa izdvajanjem od 14 odsto BDP-a za obrazovanje bila suvereno prva na svetu. Čak ni skandinavske zemlje – pojam za obrazovanje – ne daju više od 7,8 odsto BDP-a za školstvo.

Uprkos 60-godišnjem američkom embargu, najdužem u istoriji čovečanstva, koji je devastirao životni standard stanovništva, kubanski zvaničnici našli su način da im đaci uče uz najsavremeniju opremu i kompjutere.

Ukupno je u obrazovnom sistemu Kube zaposleno više od 400.000 ljudi, a polovina od 150.000 kubanskih učitelja su magistri. Na taj način, čak dve trećine Kubanaca ima neko više obrazovanje što kubansko društvo čini jednim od najobrazovanijih na svetu.

Pritom je naročita pažnja usmerena na razvoj studija medicine, zahvaljujući čemu je kubanski zdravstveni sistem među najboljim na svetu. Sa time se slažu i stručnjaci – na osnovu indikatora poput očekivanog životnog veka i mortaliteta novorođenčadi, Kuba stoji rame uz rame sa najrazvijenijim industrijskim zemljama, pisala je nedavno Slobodna Dalmacija.

Studiranje je besplatno, a zdravstvo i medicinska tehnologija su na visokom nivou. Osim što svaki Kubanac ima besplatnu zdravstvenu zaštitu, Kuba je osnovala i lekarski kontingent “Henri Rivs” koji odlazi u zemlje Trećeg sveta i mesta prirodnih i bioloških katastrofa nudeći lekarsku pomoć – od borbe protiv kolere nakon zemljotresa na Haitiju do borbe protiv ebole u zapadnoj Africi.

Zvuči neobično, ali je istina: uz cigare, rum i šećernu trsku, upravo su lekari glavni kubanski izvozni artikl. Baš oni su prošlog proleća pomagali Italiji. Pre Italije, kubanski lekari su pomagali Venecueli, Nikaragvi, Jamajci, Surinamu i Grenadi.

U širem smislu, kubanski zdravstveni sistem duguje Komunističkoj partiji Kube i njihovim prioritetima. U užem smislu, pak, velike zasluge ima jedan argentinski lekar koji je najbolje godine svog života i svoje karijere proveo na Kubi.

Ne, nije reč o doktoru Ernestu Če Gevari, već o njegovom najboljem prijatelju iz mladosti, šest godina starijem doktoru i biohemičaru Albertu Granadu Himenezu, ocu moderne medicine i bioloških nauka na Kubi.

Njih dvojica su zajedno putovali kroz Južnu Ameriku i iz prve ruke videli bedu i jad u kojem žive latinoamerički narodi. Kao lekari naročito su bili šokirani spoznajom da siromašni slojevi nemaju pristup ni osnovnoj medicinskoj nezi- mladi Če se negde u Andima zakleo da će život posvetiti borbi protiv kapitalizma, dok je Himenez posvetio medicini.

Nakon pobede kubanske revolucije Če Gevara je pozvao Granada u Havanu. Ovaj je prvi put posetio Kubu 1960. godine, a već 1961. se tamo preselio sa porodicom, postavši profesor biohemije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Havani. Iste godine je osnovao Institut za pretkliničku nauku a 1962. godine s grupom kolega osniva Medicinski fakultet na Univerzitetu Santijago, drugi na Kubi, nakon onog u Havani.

Na tom fakultetu Granado će predavati sve do 1974. godine, a upravo iz tog razdoblja datiraju njegove zasluge za veliki broj visoko obučenih lekara na Kubi.

Nakon 1974. Granado se više posvećuje biohemiji – doktorira iz bioloških nauka i učestvuje na svetskim kongresima iz genetike u Moskvi i Lenjingradu, a krajem osamdesetih jedan je od osnivača Kubanskog genetičkog društva i njegov prvi predsednik.

Svi ti višegodišnji napori Alberta Granada dali su značajne rezultate. Siromašna zemlja Trećeg sveta postala je medicinska velesila, koja se u upravljanju korona-krizom svrstava među najuspešnije države na svetu i koja je u stanju da svoje stanovništvo vakciniše sopstvenom vakcinom.

Bonus video:

(Espreso/Kurir.rs)