TAJANSTVENA BOLEST MOZGA: Mislili su da je depresija, a onda su se pojavili i drugi simptomi ...

Postoji velika zabrinutost među kanadskim lekarima koji se suočavaju sa ranije nepoznatom bolesti mozga u provinciji Nev Brunsvick. Na desetine pacijenata iskusili su simptome gubitka pamćenja, halucinacije i atrofiju mišića, a tim zdravstvenih radnika i naučnika već više od godinu dana pokušava da otkrije uzroke neurološke bolesti pronađene kod 43 pacijenta, piše The Guardian.

Političari u provinciji Nju Brunzvik traže odgovore, ali stručnjaci upozoravaju da ima mnogo više pitanja nego odgovora i uveravaju javnost da nema razloga za paniku.

Građani su prvi put saznali za istragu slučajeva prošle nedelje nakon što je iz lokalnog Zavoda za javno zdravlje u javnost procurio memorandum. Od lekara se traži da budu oprezni ako primete simptome slične Creutzfeldt-Jakobovoj bolesti kod pacijenata. To je retka, degenerativna bolest mozga koju uzrokuje zarazni protein nazvan prion.

Nekoliko simptoma, uključujući gubitak pamćenja, probleme sa vidom i neobične trzaje, bili su uzrok za uzbunu u kanadskoj mreži za praćenje Creutzfeldt-Jakobove bolesti.

Uprkos početnoj sličnosti, skrining nije rezultirao potvrđenim slučajevima.

„Nemamo dokaze koji ukazuju na to da je reč o bolesti“, rekao je dr Alier Marrero, neurolog koji je vodio istragu u Nev Brunsvicku.

Nepoznati sindrom ili skup bolesti?

Na tom slučaju angažovana je grupa naučnika, uključujući vladine stručnjake, kako bi utvrdila da li se radi o do sada nepoznatom neurološkom sindromu ili o nizu bolesti koje nisu međusobno povezane, ali su poznate i čak izlečive.

Dr. Marrero kaže da su se pacijenti prvo žalili na neobjašnjiv bol, grčeve i promene u ponašanju, svi simptomi koji bi se vrlo lako mogli povezati sa anksioznošću ili depresijom.

Ali između 18 i 36 meseci počeli su da se razvijaju simptomi kao što su kognitivni pad, atrofija mišića, salivacija i brbljanje. Određeni broj pacijenata takođe je doživeo halucinacije i čak se osećao kao da im insekti puze po celom telu.

Doktor Marrero i njegov tim sprovode opsežnu studiju istorije bolesti pacijenata, koja uključuje snimanje mozga, metaboličke i toksikološke testove, lumbalnu punkciju kako bi se mogle isključiti druge bolesti poput demencije, neurodegenerativnih poremećaja, autoimunih poremećaja i mogućih infekcija.

U kanadskoj provinciji Nev Brunsvick imali su samo jedan takav slučaj 2015. godine, ali je 2019. već bilo 11, a prošle godine 24 slučaja. Naučnici veruju da je pet osoba umrlo od nepoznate bolesti.

„U poslednjih više od 20 godina nismo videli niz neuroloških bolesti koje ne uspevamo da dijagnoziramo na ovaj način“, rekao je Michael Coulthart, šef kanadske Mreže za praćenje bolesti Creutzfeldt-Jakob.

Pacijenti iz Nove Škotske

Većina pacijenata dolazi sa poluostrva Nova Škotska, retko naseljenog regiona na severoistoku provincije. Ukupan broj slučajeva u klasteru i dalje je nizak, a Nev Brunsvick ima manje od 800.000 stanovnika.

Zdravstvene vlasti odbile su da otkriju adrese obolelih pacijenata.

Marrero i njegov tim konsultovali su se sa stručnjacima za neurologiju, zaštitu životne sredine, terensku epidemiologiju, zoonozu i toksikologiju kako bi bolje razumeli šta bi moglo da izazove misterioznu bolest.

Sve veći tim stručnjaka radi na utvrđivanju porekla bolesti. Žele da utvrde da li postoji zajednička veza između slučajeva i da li je uzrok možda posledica uticaja okoline, a odnosi se na vodu, biljke i insekte.

"Ne znamo šta uzrokuje bolest, a trenutno imamo sve više pacijenata koji pate od sindroma", rekao je Marrero.

Vest o nepoznatoj bolesti izazvala je zabrinutost, ali stručnjaci su upozorili da ne treba donositi preuranjene zaključke.

- Zapravo ne znamo da li uopšte imamo definisani sindrom. Jednostavno još nema dovoljno podataka, rekla je Valerie Sim, stručnjakinja za neurodegenerativne bolesti sa Univerziteta u Alberti.

Mnogo nepoznanica

Istakla je da ključni parametri za degenerativnu neurološku bolest još uvek nisu dokumentovani i da je širok spektar simptoma u klasteru netipičan za većinu moždanih bolesti. U isto vreme, određeni karcinomi, demencija ili čak pogrešna dijagnoza mogu objasniti opseg simptoma, rekla je ona.

Ovaj slučaj takođe otkriva frustrirajuću realnost medicine: dijagnostikovanje pacijenata može biti teško i to je zadatak prepun nepoznanica.

- Neurolozi često mogu da koriste brojne alate u lečenju pacijenata kada je osnovni uzrok bolesti nejasan i tada se pacijent nekako oporavi. Zatvorite slučaj i nikada ne saznate od čega pacijent pati, rekao je Sim.

- Povremeno zabeležimo neobične neurološke sindrome. Ponekad dođemo do uzroka bolesti, ponekad ne, objasnila je ona.

Bonus video:

(Espreso/Jutarnji.hr)