DILEME OKO VIRUSA KOJI JE UZDRMAO PLANETU: Pandemija ne usporava, SRBIJA u neuporedivo boljoj situaciji!

Koliko god smo dosad naučili, gotovo toliko, izgleda, još ne znamo, ni o samom virusu, ni o infekciji kovid 19 koju izaziva. Posle 124.378.789 inficiranih, i čak 2.737.469 preminulih, još nije do kraja dešifrovan.

Sve dosad nije čak definitivno razjašnjeno ni samo poreklo virusa. Naučnici, posle nedavne misije grupe virusologa "pod zastavom" Svetske zdravstvene organizacije u kineskom Vuhanu, kažu da ima sve više dokaza koji ukazuju da bi istragu trebalo proširiti izvan Kine, na Jugoistočnu Aziju, ali da bi i dalje trebalo pratiti slepe miševe kao najverovatnije rezervoare virusa korona.

To bi, svakako, moglo da pomogne da se spreči neka nova zaraza. Prateći trag SARS-CoV-2, naučnici bi mogli da otkriju i druge viruse kod životinja i put kojim bi najverovatnije mogli da izazovu narednu pandemiju. Za nauku svakako važan, za praksu je ovaj kolosek, bar u ovoj situaciji, ipak sporedan - jer je ceo svet zaokupljen pitanjem kako da zaustavi ovu pandemiju.

Kada je SZO 11. marta 2020. godine proglasila globalnu pretnju virusa korona, bilo je 110.000 inficiranih i već 4.000 žrtava kovida, ali čini se da nismo ni izbliza imali predstavu šta nas čeka, ni da će za samo jedan dan biti potvrđeno čak 628.136 novih slučajeva infekcije, kao što se dogodilo 14. novembra prošle godine. Svet je za godinu dana svašta prošao, najveće katastrofe Italija, Španija, Brazil i Indija, a virus ne usporava - 19. marta prijavljeno je više od 535.000 novih slučajeva infekcije koronom, a preminulo je gotovo 10.000 ljudi!

Šta smo dosad naučili?

Za razliku od prvog naleta, kada se mislilo da je kovid 19 respiratorna infekcija sada znamo da je to sistemska bolest, koja napada sve organe, i ostavlja posledice i kad pacijenti, oporavljeni, izađu iz bolnice. Nije više upitno ni da se virus prenosi i kapljičnim putem, iako se na početku to nije znalo, ali još nema specifičnog leka protiv ove infekcije.

Sada znamo da i bukvalno svi mogu da se zaraze, i deca, za koju se u početku epidemije u Kini tvrdilo da su "otporna" na SARS-CoV-2, a još ne znamo kako će ko reagovati na ovaj virus: ko će imati asimptomatski oblik, ko blagu kliničku sliku, a ko tešku formu bolesti.

Učeći iz iskustva lekari kliničari zaključili su da su najvećem riziku od teških komplikacija gojazni, a posle njih dijabetičari, pa ostali hronično oboleli. Uočili su, takođe, da se bolest obično komplikuje sedmog do 10 dana od pojave prvih simptoma i da pogoršanje nastupa toliko brzo da pacijenta koji je pokazivao sve znake oporavka izgube za sat.

Koliko stvari još ne znamo?

Sekvenciran, za godinu dana, u više desetina najpriznatijih laboratorija virus korona je i za naučnike još velika nepoznanica. Uspeli su, brže nego ikad u istoriji, da za manje od 12 meseci, naprave vakcinu, ali još ne znamo koliko dugo će bilo koja od 10 vakcina koje su trenutno u primeni da štiti od infekcije.

Isto tako ne znamo da li vakcinisani koji su razvili zaštitu od infekcije mogu da budu asimptomatski prenosioci virusa. U slučaju da, ipak, mogu, to bi odložilo kraj pandemije koji se i ne nazire, a vakcinom se ne bi postigao pun cilj: prekidanje lanca širenja virusa i zaštita od najtežih komplikacija, zbog kojih je u Srbiji zarazi podleglo više od 5.000 ljudi od početka epidemije, odnosno oko 0,9 odsto obolelih.

Bez odgovora su ostala i mnogo bazičnija pitanja nego što je efekat vakcina. Jedno od njih je zašto se neki ni posle dugog kontakta sa obolelim od kovida 19 ne zaraze: sijaset je primera da se niko od članova porodice ne inficira, iako u kući imaju obolelog, čak i sa težim simptomima, dok drugi virus "pokupe" u prolazu.

Nazire li se kraj?

Pandemija još ne usporava. Naprotiv, virus koji je je već dugo u cirkulaciji, prelazeći sa jednog na drugog "domaćina" dobija novi zamajac, menja se, postaje zarazniji, a izgleda i smrtonosniji. Dve okolnosti nam posebno ne idu "naruku" - nedisciplina u sprovođenju mera, i nemogućnost farmaceutskih kuća da na globalnom nivou proizvedu dovoljno vakcina, kako bi se imunizacija što pre obavila. Da bi se zaustavila pandemija treba da se vakciniše 80 odsto svetske populacije, a od toga smo miljama daleko. Projekcije pokazuju da neke zemlje prve doze vakcina neće dobiti do 2023. godine!

Srbija je zahvaljujući uspešnoj imunizaciji, po čijim rezultatima smo drugi u Evropi, sedmi u svetu, u neuporedivo boljoj situaciji. Kao ni ostali, ni ovaj virus, "ne priznaje" granice, ne možemo biti "izolovano ostrvo", ali će što bude više zaštićenih, slučajevi infekcije biti ređi.

Kada bi to moglo da se svede na nivo sporadičnih slučajeva pitanje je za milion dolara.

Vladica Veličković, predavač na Univerzitetu Harvard, u svojoj objavi na "Fejsbuku", izneo je bolji i lošiji scenario koliko bi epidemija mogla da traje u Srbiji. Kaže, možemo da očekujemo da ćemo iz pandemije izaći tokom 2022. godine, uz poštovanje rigoroznih mera i masovnu vakcinaciju. U slučaju da se naše ponašanje ne promeni, to će biti tek 2024. ili 2025. godine.

(Espreso/Novosti)