AMERIČKA NOVINARKA NAPISALA TEKST O "ŠEĆERNOM UPOZNAVANJU" U DANSKOJ KOJI KRIJE MNOGE PROBLEME: Sve je OTKRILA

Američka novinarka Helen Bujniski napisala je tekst o fenomenu koji je u Danskoj više nego popularan, a tiče se sugar datinga (šećernih upoznavanja). Ovaj fenomen krije u sebi mnoge probleme i pitanja na koje niko ne daje odgovor. Da li je došlo vreme da se kaže STOP "šećernom upoznavanju" i iskorišćavanju maloletnica u Danskoj?

Njen tekst prenosimo u celosti.

Većina roditelja preziralo bi „šećerno upoznavanje“ kao proslavljenu prostituciju - na korak od vožnje Lolita Ekspresom sa Džefrijem Epstajnom. Ali s današnjom ekonomijom, neoliberalizam ne ostavlja devojkama mnogo izbora. „Šećerni izlasci“, u kojem tipično stariji romantični muškarac nudi novčane podsticaje da bi pridobio znatno mlađu izabranicu, u Danskoj se preti zabranom. Ovaj koncept je izmakao kontroli u skandinavskim zemljama, a nedavne istrage sugerišu da je otvorio vrata ka prostituciji za devojčice od 13 godina u Švedskoj i Finskoj.

Takođe bi se moglo tvrditi da „šećerne bebe“ samo unovčavaju svoju najvredniju imovinu. U kulturi koja živi i umire u skladu sa doktrinom neoliberalne ekonomije, nisu li tinejdžerske šećerne bebe one koje samo traže svoje mesto na slobodnom tržištu, nudeći jedinu robu koju imaju i koju drugi vrednuju - svoja tela?

S obzirom na to da ekonomija brzo propada širom sveta zahvaljujući katastrofalno nepromišljenim odgovorima vlade na pandemiju Covid-19, članci koji hvale „meku“ prostituciju predstavljaju sitniš u medijima koji rade u establišmentu. Na primer, muški časopis GK nedavno je objavio intervju sa osnivačem OnliFans-a, koji omogućava poznatim ličnostima i uticajnim osobama na mreži da svojim pratiocima pruže priliku da se pretplate na sopstveni - često pornografski - sadržaj.

Upakovan u neverovatan dizajn Veb 2.0-a, OnliFans nimalo površinski ne liči na špijunske emisije i prljava porno pozorišta sa Tajms Skvera iz 1970-ih ili bilo koju sličnu podlu estetiku koja se obično vezuje za očajne žene koje se prodaju na ulici. Zapravo, uspešniji dobavljači nepristojnih fotografija na internetu mogu čak to iskustvo nazvati osnaživanjem. Ipak, malo roditelja bi se javilo sa izjavom da žele da njihove ćerke postanu najprodavanije na OnliFans-u - ili zvezde na bilo kojoj od brojnih porno internet pijaca.

I dok sajtovi za „šećerne zabave“ poput danskog sajta SugarDaters.dk tvrde da su to samo normalne platforme za zabavljanje, a ne sajt za prostitutke i predatore koji ih žele podvoditi, jednostavna je činjenica da ne bi morali izdavati takve izjave o odricanju od odgovornosti ako toliko ljudi fenomen "šećernih izlazaka" nije smatrao analognim najstarijoj profesiji na svetu.

Danska je saglasna za uzrast od 15 godina, a 18 godina je granična starost u kojoj pojedinci mogu da obezbede seks (u zamenu za novac, poklone ili uobičajene nagrade koje su dobrotvorima dodeljivale šećerne bebe). To šećerne bebe u zemlji svrstava u istu sivu zonu kao i harem preminulog seksualnog predatora Džefrija Epstajna, koji je koristio mlade devojke stidljivih godina za pristanak kako bi ucenjivao političare.

Devojke poput Virdžinije Roberts Džiufri, Epstajn i njegov navodni rukovodilac Mosada Ghislaine Makvel trgovali su među moćnim muškarcima na način koji je - prema moralu zapadnog društva - predstavljao ozbiljno kršenje prava mladih devojaka. Ali drugi pravac zapadnog morala sugeriše da je pružanje ekonomskih povlastica ugroženim devojkama da provedu nekoliko noći sa imenima poput (navodno) princa Endrjua zapravo donelo prednost - ili barem poštenu prodajnu cenu za njihova mlada tela - i činjenicu da su se devojke vraćale iznova u razne Epstajnove vile i privatne avione, sugeriše da su izvukle nešto iz iskustva, onoliko koliko bi mogle biti zakonski klasifikovane kao žrtve - premlade za samostalno donošenje odluka ili nesvesne da su korišćene za iznudu muškaraca kojima je naređeno da ih opslužuju.

Svakako da mlade žene koje je Makvel regrutovala sa ulica Palm Biča i Njujorka (uz pomoć drugih devojaka koje je prethodno regrutovala) ne bi drugačije našle put u društvo tako moćnih pojedinaca da ih nisu naučili vrednosti koju njihova imovina - njihovo telo - predstavlja ovim matorim kvazi-vampirskim milijarderima.

Jer onoliko groteskno koliko se trgovina pojavljuje u hladnom svetlu 20/20 unazad, grozno je pomisliti da kada su ušli u automobil ili avion sa Epstajnom i Makvelom, žrtve nisu imale drugi put iz siromaštva. Za mnoge je to nesumnjivo bio izbor između Lolita Ekspresa i prikolice, a već su videli kako njihove starije sestre i prijatelji idu putem prikolice. Zapravo, mnoge navodne Epstajnove žrtve izvestile su da su bile na ivici beskućništva, živele u hraniteljskim porodicama ili bile na drugi način zarobljene u nestabilnim situacijama kada je Makvel naletela i pokupila ih sa ulica - tražeći posebno taj nivo ranjivosti zbog kojeg su savršen plen. Mnogi nisu imali roditelje da intervenišu.

Oni roditelji koji su znali šta se dešava morali su se boriti sa krivicom koja je svojstvena saznanju da su Epstajn i njegovi bogati prijatelji mogli da ponude njihovim ćerkama više nego što su mogli oni, roditelji devojčica. Barem je Epstajnov avion obećavao avanturu na kraju duge, mamac dovoljno moćan da su neke devojke zapravo držale nos i (navodno) legle u krevet sa Alanom Deršovicom. To je horor koji je gotovo uvek izostavljen iz svake priče napisane o aferi Epstajn.

Realnost neoliberalne ekonomije je takva da veliku većinu svojih učesnika ostavlja na hladnoći, terajući ih na sve očajnije stvari - povezivanje sa starcem na sajtu za pronalaženje partnera u zamenu za lepu torbicu ili uplatu studentskog zajma, vožnja Lolita Ekspresom sa uvelim starim političarem, bez obzira na slučaj - samo da biste preživeli. Ipak, kad god se lideri neke zemlje okupe kako bi tobože poboljšali život svojih birača, promena ćorsokaka u ekonomskom sistemu u kojem toliko njih živi, nikada nije na dnevnom redu.

Dakle, dok se danski roditelji mogu tapšati po leđima, verujući da su njihove ćerke izbegle metak izbegavajući strašnu „posudu sa šećerom“, njihove vođe su samo lečili jedan od simptoma. Igranje ekonomske krtice neće pretvoriti klizav teren, koji svoju decu šalje ka proslavljenoj prostituciji, u ekonomsku lestvicu do uspeha.

(Espreso/RT)