AMERIKANCI NA PUTINOV POTEZ ODGOVORILI VOJSKOM I BOMBARDERIMA: Zvecka se oružjem, NEŠTO SE KUVA!

Četiri bombardera B-1 i oko 200 vojnika iz baze u Teksasu, koji su krajem prošlog meseca prebačeni u vazdušnu bazu Erland u Norveškoj kao odgovor na najavu ruske misije u pojasu Arktika, ove nedelje su se bacili na posao.

Do sada izvedene aktivnosti uključivale su bacanje razoružanih bombi tokom obuke na norveškom poligonu i vežbu "Testera za kosti" sprovedenu iznad Severnog i Baltičkog mora zajedno sa lovcima iz vazduhoplovnih snaga Danske, Nemačke, Italije i Poljske.

U ponedeljak su američki bombarderi sproveli misiju Radne grupe za bombardere u Norveškoj i Švedskoj tokom koje su integrisani borbeni avioni nordijskih NATO saveznika.

Ove misije u strateški važnom regionu Arktika i na samom pragu Rusije biće nastavljene i narednih nedelja. Zvanični cilj gomilanja američkih trupa u Norveškoj je jačanje savezničke obuke i spremnosti regiona. Nezvanično je protumačeno kao jasna poruka Moskvi da će Vašington pokušati da sačuva Arktik od ruskog uticaja.

Ovo nije pretnja"

Američki i norveški vojni zvaničnici ističu da trenutne misije bombardera B1 treba smatrati samo normalnom vojnom akcijom dva bliska saveznika.

- Budući da smo susedi, mislim da Rusija sasvim jasno razume šta radimo - rekao je general-potpukovnik Ingve Odlo, šef zajedničkog norveškog štaba (FOH).

On je dodao da obuku ne treba doživljavati kao vojnu ofanzivu.

- Jedina nova stvar je što je raspoređvanje u Norveškoj. Ali to je sasvim normalno i važno sredstvo za mogućnost izvođenja zajedničkih operacija visokog intenziteta - objasnio je.

Na zajedničkom brifingu, general-potpukovnik Stiven Bašam, zamenik komandanta vazduhoplovnih snaga Amerike u Evropi, ponovio je Odlove komentare, rekavši da "ne postoji poruka pretnje“.

Međutim, kako su pisali tamošnji mediji, američko ministarstvo odbrane "duboko je zabrinuto potezima ruske vojske da spreči potencijalni pristup Arktiku i njegovim pomorskim i prirodnim resursima", pošto zvanična Moskva nastavlja sa "militarizacijom tog regiona".

Vežbe su do sada bile organizovane iz Velike Britanije, a premeštaj vojne opreme i osoblja mnogo bliže Rusima znači da će "Amerika biti u mogućnosti da mnogo brže reaguje na potencijalnu rusku agresiju", istakli su neki američki zvaničnici.

Sudeći prema ranijem odgovoru Rusije na ove Bajdenove "norveške avanture", predsednik Vladimir Putin je te poruke jasno shvatio.

Ruski ratni brod blizu granice

Istog da na kada su američki bombarderi stigli u Norvešku, raketna krstarica ruske Severne flote zaplovila je vrlo blizu norveške granice.

Raketna krstarica "Maršal Ustinov“ došla je iz zapadnog dela Barencovog mora, područja koje je Rusija prethodno označila kao "područje udara za ruske rakete“. Ploveći nazad prema poluostrvu Кola, ratni brod je krenuo neobičnim putem u fjord Varanger i vode koje obeležavaju rusko-norvešku pomorsku granicu.

- Takvo plovljenje zapadno od Ribarskog poluostrva je nešto što nismo videli u poslednje vreme - rekao je major Brinjar Stordal, portparol zajedničkog štaba Norveške.

"Maršal Ustinov“ je treći po veličini ratni brod koji plovi za rusku Severnu flotu, posle nosača aviona "Admiral Кuznjecov“ i raketne krstarice na nukleatni pogon "Petar Veliki“.

Nije poznato da se veliki ruski raketni brod kretao tako blizu norveške pomorske granice u fjordu Varanger bilo kada u post-sovjetskoj istoriji. Obično brodovi Severne flote plove severno od Ribarskog poluostrva na putu prema zapadnom delu Barencovog mora.

Кrstarica "Maršal Ustinov“ ima posadu od oko 500 članova i naoružana je sa 16 protivbrodskih projektila, 64 rakete velikog dometa zemlja-vazduh, 40 raketa kratkog dometa, kao i artiljerijskim sistemima i protivpodmorničkim ratnim oružje.

(Espreso/Blic)