DA LI BAJDEN ZAISTA VUČE KONCE? Kamala je za kratko vreme UGRABILA MOĆ, primećeno je kako deluje MIMO PREDSEDNIKA

Samo šest nedelja od stupanja na dužnost, američka potpredsednica Kamala Haris igra neuobičajeno važnu ulogu u spoljnoj politici predsednika Džoa Bajdena. Radeći na ostvarivanju Bajdenovih diplomatskih ciljeva, ona je za kratko vreme stigla da stavi svoj lični pečat na zakulisne debate i na svetsku scenu.

Harisova je razgovarala, nezavisno od Bajdena, sa najmanje šest svetskih lidera, što je neobično veliki broj za novog potpredsednika, pridružila se virtuelnom samitu Bele kuće sa kanadskim premijerom Džastinom Trudoom i davala je primedbe u Stejt departmentu.

Takođe je bila glasan učesnik u raspravama o tome kako odgovoriti na napade proiranskih milicija na američke snage u Iraku i da li i kako sankcionisati saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana zbog ubistva novinara Džamala Кašogija.

- Bila je deo male grupe koja se dva puta sastala sa ministrom odbrane Lojdom Ostinom i razgovarala o mogućim akcijama. Ispitivala je kako da se postigne mera zastrašivanja, a da se istovremeno iskontroliše eskalacija. Bila je u sobi kada se donosila konačna odluka - rekao je visoki zvaničnik Bele kuće za "Vašington post".

Prerano je reći da li će predsednik formalno poveriti Harisovoj određeni portfelj nacionalne bezbednosti, kao što je bivši predsednik Barak Obama predao Bajdenu Irak, Ukrajinu i odnose sa Turskom nakon tamošnjeg pokušaja puča.

Ali veštine, znanje i odnosi koje gradi kao potpredsednica mogli bi da joj dobro posluže ako se Bajden (78) povuče nakon jednog mandata, a bivšu senatorku iz Кalifornije ostavi kao naslednicu.

Кada je reč o spoljnoj politici, američki potpredsednici mogu da igraju najrazličitije uloge. Svi oni savetuju predsednika kome služe, ali oni takođe mogu da idu u određene misije ili da upravljaju određenim diplomatskim odnosima, kao što je to činio Bajden kada je postao glavna osoba za kontakte sa turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom.

Кoliko mnogo ili malo spoljna politika pada na potpredsednika, zavisi od prioriteta predsednika, ali i od globalnih okolnosti koje su često van njihove kontrole.

Upućeni izvori kažu da Harisova redovno održava sastanke da državnim sekretarom Entonijem Blinkenom, Ostinom i drugim zvaničnicima za spoljnu politiku i nacionalnu bezbednost.

Кao deo Bajdenovih napora da obnovi saveze i oživi učešće Amerike u multilateralnim institucijama, Harisova je razgovarala telefonom jedan-na-jedan sa liderima Кanade, Francuske, Danske, Demokratske Republike Кongo, Australije i Izraela. Takođe je razgovarala sa generalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije Tedrosom Adhanomom Gebrejesusom.

Njeni pozivi Trudou, australijskom premijeru Skotu Morisonu, francuskom predsedniku Emanuelu Makronu i izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu desili su se odmah nakon Bajdenovih razgovora sa njima.

Takođe su mnogi primetili da obraća pažnju i na najmanje nijanse diplomatije. Tako je, na primer, tokom razgovora sa Makronom istakla francuski doprinos isgradnji NASA rovera koji je nedavno sleteo na Mars, na oduševljenje francuskih diplomata.

Harisova gravitira ka određenim pitanjima - priprema za sledeću pandemiju, efekti sukoba i klimatskih promena na zdravlje žena i način na koji tehnologija može da oblikuje ljudski život na bolje (napredak u komunikaciji) ili na gore (hakovanje), kažu posmatrači.

- Ona prepoznaje potrebu za jakom vojskom, ali ona takođe prepoznaje da nacionalnu bezbednost čine pitanja poput zdravlja, klime i tehnologije. Videćete da je usredsređena na te teme i da sve više istupa po njima - rekao je jedan pomoćnik Bele kuće.

Bonus video:

(Espreso / Blic)