RASTE ZABRINUTOST OKO VAKCINA! Da li zaustavljaju širenje ili samo smanjuju smrtnost?

Nedeljne vesti iz Škotske i Izraela, gde je veliki deo populacije vakcinisan protiv covid-19, da vakcine u velikoj meri sprečavaju pojavu bolesti kod vakcinisane osobe, postavljaju novo pitanje - da li vakcine zaustavljaju epidemiju?

Od odgovora na to pitanje mnogo zavisi, ističu stručnjaci.

Ako vakcine, date širom sveta, ne samo da sprečavaju pojavu simptoma kod vakcinisane osobe već i uništavaju virus, tako da ga vakcinisani ljudi više ne mogu širiti oko sebe, to bi značajno usporilo širenje virusa u društvima i ubrzalo nazad u normalan život.

„Ako je stvarni efekat vakcine na širenje zaraze bio veoma visok, to bi bila sjajna vest jer je to ono što nam treba za imunitet stada“, rekao je Marc Lipsitch, direktor Centra za dinamiku zaraznih bolesti pri Harvard School of Public Zdravlje TH Chan za AFP.

Imunitet stada postiže se kada je većina populacije, procenjuje se 60 do 80 procenata populacije, razvila odbranu od virusa, bilo vakcinacijom ili prevladavanjem bolesti i razvojem imuniteta. Da su vakcine Pfizer / BioNTech, Moderna i AstraZeneca, a možda i one stvorene u Kini, Rusiji i Indiji, pružale malu zaštitu od infekcije, onda bi ljudi koji su vakcinisani i dalje bili potencijalni prenosnici.

"Glavni izvor zabrinutosti je mogućnost da vakcine sprečavaju bolest, hospitalizaciju i smrt vakcinisane osobe, ali nedovoljno sprečavaju širenje virusa sa te osobe na druge", rekao je Peter English, savetnik britanske vlade za zarazne bolesti, za Afp. U takvom scenariju, društvo bi se suočilo sa perspektivom dugotrajnog nošenja maski, socijalnog udaljavanja i drugih restriktivnih mera dok se ne završe kampanje vakcinacije stanovništva.

„Takođe postoji veći rizik od varijanti odbeglih virusa sa kontinuiranom cirkulacijom virusa u društvima“, kaže English. Nekoliko takvih varijanti, zaraznijih ili smrtonosnijih ili obe, već se proširilo u Englesku, Južnu Afriku i Brazil, jer je originalni virus SARS-CoV-2 sve teže pronaći nove domaćine, što se očekuje u pandemiji. Nedavne studije daju razlog za optimizam u 90 posto slučajeva.

Studija objavljena u sredu u časopisu Nev England Journal of Medicine koja upoređuje dve grupe u Izraelu, jednu od 600.000 vakcinisanih osoba sa drugom od 600.000 nevakcinisanih, takođe je prijavila prevenciju bolesti kod vakcinisanih ljudi prema ranijim podacima iz kliničkih studija. Ali za razliku od škotske ankete, izraelsko istraživanje pokazalo je da je i broj novoinficiranih među vakcinisanim značajno opao - na 92 procenta među onima koji su prošli najmanje nedelju dana od druge doze, što znači da ti ljudi verovatno neće biti nosači. Stvarni nivo zaštite možda nije tako visok jer Izrael sistematski ne traži covid testirajući one bez simptoma, priznali su autori studije.

„Verovatno su propustili neke asimptomatske slučajeve, a znamo da asimptomatski ljudi i dalje mogu prenijeti infekciju na druge“, dodaje English. Ali rezultati su ipak ohrabrujući. „Ovi rezultati nam daju nadu da bi samo vakcinacija mogla da smanji R broj ispod 1“, kaže English, pozivajući se na prag za zaustavljanje širenja virusa, broj koji pokazuje koliko ljudi osoba zarazi virusom.

„Ako može (spustiti R), a to je još jedno veliko pitanje, vremenom ne bismo primenjivali mere poput zatvaranja ili nošenja maski kako bismo sprečili širenje virusa.“ Kako je moguće da uprkos stotinama studija i rigoroznim kliničkim ispitivanjima koja su obuhvatila desetine hiljada ljudi i rezultirali znatnim brojem efikasnih vakcina, još uvek ne znamo u kojoj meri ove vakcine sprečavaju vakcinisanu osobu da bude nosilac. Jedan od razloga je, kaže Lipsitch, taj što sa izbijanjem razorne pandemije širom sveta prošlog proleća to pitanje nije bilo prioritetno.

„Ono na šta se usredsredila globalna zajednica i pitanje na koje je želela neposredan odgovor bilo je koliko uspešno vakcina sprečava pojavu bolesti kod vakcinisane osobe“, kaže on, pa su klinička istraživanja koncipirana u tom cilju. „Brzo smo dobili odgovore“, dodao je. „I ne bismo kada bismo isprobali previše stvari odjednom - posebno one poput merenja uticaja vakcina na infekciju.“ Drugi razlog je izazov koji predstavlja praćenje bolesti koja pogađa milione u rasponu od asimptomatskih oblika do smrti. „Teško je dobiti odgovor na pitanje koliko je ljudi bez simptoma i potencijalnih je nosilaca“, kaže English. „Kako ih otkriti osim da stalno sve testirate?“

Uz to, čak i najbolji pokazatelji infekcije - tzv. PCR testovi, van laboratorijskih uslova, osetljivi su samo 70 odsto, dodaje on. Obim uticaja vakcine na širenje zaraze uskoro će biti u fokusu. „Ograničeni podaci koji su sada dostupni sugerišu da će vakcine bar delimično smanjiti širenje zaraze, a trenutno su u toku istraživanja koja će to osvetliti više“, rekla je Angela Rasmussen, virolog iz Centra za globalno zdravlje i sigurnost Univerziteta Georgetovn. New York Times. Informacije sa najviše potencijala potiču iz kliničkog ispitivanja vakcine Moderna.

„Ljudi koji su došli po drugu dozu vakcine imali su bris nosa za virus“, kaže Lipsitch. U poređenju sa placebo grupom, oni koji su drugi put došli 28. dana nakon prve doze vakcine primetili su 60-postotni pad brisa sa otkrivenim virusom.

(Espreso/Vecernji.hr)