ŽIVOT NA MARSU JE MOGUĆ, TO NIJE NAUČNA FANTASTIKA: Profesor fizike o sletanju rovera na CRVENU PLANETU
Mi na Marsu istrajavamo, i napori nisu uzaludni, ne ulažu se džaba toliko sredstava i od ovih misija se puno očekuje, Foto: Profimedia

hit priča

ŽIVOT NA MARSU JE MOGUĆ, TO NIJE NAUČNA FANTASTIKA: Profesor fizike o sletanju rovera na CRVENU PLANETU

Ljudska zajednica bi mogla da živi isto kao na Zemlji

Objavljeno:

Profesor fizike i astronomije u matematičkoj gimnaziji u Beogradu, Slobodan Spremo, jedan je od naučnika koji je ushićen večerašnjim događajem. Kako je rekao u razgovoru za "Blic", ovo dostignuće, čekao je dugo, o čemu mogu da posvedoče kako oni kojima je predavao u gimnaziji, tako i studenti na nekoliko fakulteta gde je bio gostojući predavač.

"Ovaj trenutak sam dugo čekao, ovo je bukvalno istorijski trenutak za čovečanstvo i civilizaciju, pošto se od nje očekuje mnogo Ova misija je nastavak dve prethodne ekspedicije, "Kjurioziti i Opjurtuniti" odnosno Radoznalost i Šansa, one su dale mnogo podataka o Marsu, između ostalog i toga da na toj planeti ima i više nego što smo očekivali vode. Videla se periodičnost kako se na Marsu pojavljuje led, koji nije metanski, već vodeni led. Vrlo je verovatno da je na Marsu nekada bilo vode, Na Marsovoj površini se vide areografski kanjoni koji svedoče o tome da je voda nekada tekla površinom.

Mars
foto: Printscreen

To je najverovatnije tačno, a ako je to tačno, onda ova misija ima zadatak da sa bušicom buši tamo gde treba, jer je oremljena svim što treba i buši se tako da će moći da nađe fosilne ostatke iz praistorije Marsa, jer je on najverovatnije bio naseljiv u neko vreme, verovatno i pre planete Zemlje. Mogu postojati neki izumumreli oblici života u formi fosila. Ne bi bilo ni iznenađenje da se pronađe nešto živo. Voda je pitka i može da nam odgovara kao svaka voda", kaže profesor Spremo.

Što se tiče života na Marsu, kaže kako scene iz futurističkih filmova, koliko nam god to smešno možda zvučalno, daju realni prikaz u kojim uslovima bi se život odvijao. Ipak, da bi to bilo moguće, mora dosta stvari da se prenese sa Zemlje, uključujući zemlju.

"Habitus na Marsu je moguć, ali ne možete bilo šta projektovati tamo. Čovek ne može da diše na Marsu, atmosfera nije nimalo sličnog sastva našoj, jer, na Zemlji je odnos kiseonika i azota tri na prema jedan nama je potrebna takva atmosfera. Međutim, u habitatima koji bi bili veličine fudbalskih stadiona, čovek bi mogao da diše, jer bi se napravila atmosfera. Ljudska zajednica bi mogla da živi isto kao na Zemlji. Dakle, baš kao u futurističkim filmovima, nalazile bi se staklene kupole, ispod kojih bi se odvijao život. Ovo vozilo Persevirens odnosno "Istrajnost" će saznati sastav tla. Mnogo stena iz njega se može iskoristiti za ispuštanje gasova, da one budu te koje bi u nekoj hemisferi ispustile potrebne količine gaosva u te kupule, te onda ne bismo morali da vučemo sa Zemlje u bocama kopletnu atmosferu Zemlje, sabijene u bocama u tečnom stanju. Habita bi moglo da bude puno i to nije fantastika, to je otpriike realnost o kojoj su pisani maturski radovi. Lično, učestvovao sam u pisanje više master radova".

Nadanja naučnika su velika, ali kako ističe, na prvom mestu je da se istraži pređašnji život na ovoj planeti, te i da li je ispod površine prisutna voda.

Mars
foto: Profimedia

"Naučni svet se nada da se pronađe, kao prvo, da u dubini Marsa, ispod površine, ima vode, što još ne znamo. Takođe, veoma je lako moguće da ima mikrobioloških tragova bivšeg života na toj planeti. Život sada ne postoji na Marsu, ali je verovatno, da je pre milijardu i više godina, postojao život na Marsu. Nažalost, tlo nije plodno i zemlju bismo morali da donesemo sa zemlje, ali to je već daleko razmišljanje.

Večerašnje spuštanje Persevirens na tlo Marsa, vidi kao veliku šansu za čovečanstvo, ali i početak velike trke između svetskih sila i milijardera, za koju kaže da je već u toku. Iz svega toga, neizbežno proizilazi i kolonizacija ove planete.

"Dosta je teško reći, ali sa današnjom slikom, odnosno, pojavom Ilona Maska i ostalima koji su se uključili u kosmičku trku, dosta rastu mogućnosti da sa Zemlje polete velike rakete. Znate, veliki je problem sa Zemlje i značiti veliki teret. Recimo, Saturn 5 je imao tu mogućnost, projektovao ju je Fon Braun, inženjer genijalnog uma poput Nikole Tesle. Ono što je on uradio, niko dugo nije mogao da napravi. Tako da sada, kada su se uključili milijarderi, moguće je da će prvi habitati na Marsu biti za nekoliko desetina godina. Kada su upućene misije Kjurioziti i Opjurtuniti, niko se nije nadao da će one pronaći to što su pronašle.

Kao prvo, našle su vodu, kao drugo, da su postojali uslovi za razvoj mikroorganizama i one su utemeljile put ovoj misiji. Radoznalost nam je dala šansu za istrajnost (imena Rovera iz sve tri misije prevedena na srpski). Mi na Marsu istrajavamo, i napori nisu uzaludni, ne ulažu se džaba toliko sredstava i od ovih misija se puno očekuje. Ove godine su svoje misije ka Marsu ispucali UAE iz Japana i Kina i oni su na putu ka Marsu."

Mars
foto: Ilustracija/Espreso.co.rs

Krater na Marsu poneo je naziv Jezero po opštini iz Republike Srpske, što je samo još jedna povezanost Srbije i istraživanja svemira. Naime, nakon misije Apolo 7, kada su naši naučnici bili direktno uključeni u trku za svemir, sada imamo i istorijsku šansu da u baš tom krateru Persevirens potvrdi mogućnost života na Marsu.

"Moramo da budemo ponosni i naglasiti na to da je ime kratera došlo sa našeg podneblja. Ne treba da preterujemo, ali inžinjeri iz Srbije su radili na projektu Apolo sedam, jedan od njih je bio i vodeći, tako da smo ovde simbolično uključenji. Kao zemlja smo uključeni u CERN, i izdajamo novac za njega. Očekujem da u budućem svetu, kakav god on bio, zemlje odnirati posle ove misije, za put ka Marsu. Jer, on ima slabiju gravitaciju neko zemlja i raketa brže i lakše postiže kosmičku brzinu, te se sa površine Marsa mogu lansirati rakete koje će istraživati svemir dalje. "

Na kraju, istakao je misao velkog ruskog naučnika Konstantina Ciolkovskog, kao najbolji opis ljudske težnje da istraži i dokuči ono o čemu smo samo sanjali - svemir.

"Konstantin Ciolkovski, tvorac raketne tehnologije iz 19. veka, rekao je sledeće "Planeta zemlja je kolevka čovečanstva. Koja bi beba volela da ostane u kolevci do kraja života", objašnjavajući na taj način ljudima čemu stremnja ka zvezdama."

Bonus video:

(Espreso/Blic)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.