ŠOK
FEJSBUK ZABRANIO DELJENJE VESTI U AUSTRALIJI! Usred PANDEMIJE ograničili pistup informacijama milionima ljudi
Takođe, ni ljudi koji žive van Australije ne mogu da pristupe australijskim medijima preko Fejsbuka
Kompanija Fejsbuk zabranila je čitanje i deljenje sadržaja vesti na svom njuz fidu u Australiji, povlačeći time liniju protiv predloženog australijskog zakona koji predviđa da Gugl i kompanija Alfabet plate lokalnim medijima nadoknadu za prenošenje vesti.
Ovaj potez, najavljen u blogu u sredu, predstavlja razilaženje u odgovorima velikih tehnoloških giganata na zahteve medija, a koji su kompanije optužili za uništavanje njihovog reklamnog poslovanja.
- Niko nema koristi od ove odluke, jer će Fejsbuk sada biti platforma na kojoj će se dezinformacije širiti bez zadrške", rekao je portparol australijske televizijske mreže Najn.
- Ova akcija ponovo dokazuje njihov monopol i nerazumno ponašanje - dodao je.
Australijanci su se jutros probudili i videli da su sve FB stranice lokalnih i globalnih sajtova nedostupne.
Međutim, blokirane su i stranice nekih vladinih zdravstvenih agencija, kao i FB stranice nekih službi za hitnu pomoć, što je Fejsbuk kasnije ispravio, priznavši grešku.
Takođe, ni ljudi koji žive van Australije ne mogu da pristupe australijskim medijima preko Fejsbuka.
Vlada Australije je oštro kritikovala ovaj potez, naglasivši da on pokazuje "ogromnu tržišnu moć ovih digitalnih društvenih džinova".
Ministar finansija Džoš Frajdenberg rekao je da će ova zabrana imati "ogroman uticaj na društvo". Oko 17 miliona Australijanaca svakog meseca poseti Fejsbuk.
- Mi smo posvećeni donošenju ovog zakona, i želimo da vidimo Fejsbuk u Australiji. Ali mislim da su njihovi potezi danas bili nepotrebni i pogrešni - rekao je on.
Gugl i Fejsbuk su se pobunili protiv ovog zakona jer tvrde da on ne prepoznaje pravo stanje stvari, kad je reč o tome kako funkcionište internet, i da ih vlada na ovaj način neopravdano kažnjava.
Međutim, Gugl je u poslednjih nekoliko dana potpisao ugovore o plaćanju sa tri najveće australijke medijske kuće.
Fejsbuk je objavio zabranu samo nekoliko sati pošto je Gugl pristao da plati kompaniji News Corp Ruperta Mardoka nadoknadu za uzimanje sadržaja sa portala iz njegove medijske imperije.
Zašto Fejsbuk radi ovo?
Australijske vlasti su spremile zakon koji bi trebalo da "stvori fer uslove" u takmičenju tehnoloških giganata i izdavača medija, koji su u velikom problemu sa finansijama. Naime, od 100 australijskih dolara koji se potroše u Australiji na digitalni marketing, čak 81 dolar ode Guglu i Fejsbuku.
Ali Fejsbuk tvrdi da im ovaj zakon ne ostavlja mnogo mogućnosti: ili da se priklone zakonu koji "negira stvarnost ovog odnosa", ili da prestane sa distribucijom vesti u Australiji".
- Teškog srca, odlučili smo se na ovo drugo - napisali su u postu na blogu.
- Ovaj zakon je imao nameru da kazni Fejsbuk za sadržaj koji nije uzeo niti tražio - rekao je lokalni direktor Fejsbuka Vilijam Iston.
U Fejsbuku tvrde da su samo prošle godine pomogli, preko referala, australijskim izdavačima sa oko 407 miliona australijskih dolara, a da je dobitak same platforme od vesti bio "minimalan".
Dok traje zabrana, australijski izdavači takođe neće moći da šeruju ili postuju svoje priče na svojim Fejsbuk stranicama. Nacionalni servis, ABC, i mediji kao što su The Sydney Morning Herald i The Australian imaju milione pratilaca na Fejsbuku.
Šta se desilo sa vladinim FB stranicama?
Ova promena je takođe uskratila pravo pristupa Australijancima ka mnogim FB profilma vladinih agencija, uključujući policiju, zdravstvene institucije i Biro za meteorologiju.
I druge stranice, na primer dobrotvornih drušava, političara, sportskih klubova su takođe na udaru.
Fejsbuk je kasnije priznao grešku, i najavio da će pristup ovim stranicama biti uskoro omogućen.
Kako su Australijanci odgovorili?
Zabrana koju je uveo Fejsbuk izazvala je momentalnu reakciju: mnogi Australijanci su ljudi zbog gubitka pristupa izvorima vesti kojima veruju.
Neki ističu da je Fejsbuk bio ključan za pristup hitnim vestima o pandemiji i situacijama prirodnih katastrofa.
Drugi su zabrinuti zbog dezinformacija koje se sada slobodno šire društvenom mrežom.
- Ovo što Fejsbuk radi ljudima u Australiji je veoma restriktivno, a to nas čeka i u celom svetu - rekao je stanovnik Sidneja Piter Firt za BBC.
Amelija Maršal kaže da nije mogla da veruje kakvu je odluku doneo Fejsbuk "usred pandemije".
- Donela sam odluku da zauvek izbrišem svoj Fejsbuk nalog - dodala je.
Direktor organizacije Human Rights Watch za Australiju rekao je da je ovo "opasan sled događaja" i da Fejsbuk "cenzuriše informacije u državi".
- Zabrana pristupa bitnim informacijama celoj državi u gluvo doba noći je nesavesna - rekla je Ilejn Piterson.
Kakav je odgovor vlade?
Australijska konzervativna Vlada stoji iza zakona, koji je prošao galsanje u Donjem domu Parlamenta u sredu. On ima veliku podršku poslanika i opet će se o njemu diskutovati danas.
- Donećemo ovaj zakon. Želimo da digitalni džinovi plaćaju tradicionalnim medijima za stvaranje originalnog novinarskog sadržaja - rekao je ministar finansija Džoš Frajdenberg i dodao da su "sve oči sveta uperene u ovo što se dešava ovde".
On je rekao da je razgovarao sa šefom Fejsbuka Markom Zakerbergom i da je razgovor bio "konstruktivan".
Ali naglasio je da je Fejsbuk, kao i Gugl, pregovarao sa lokalnim medijskim organizacijama, i da je zabrana stigla u poslednji čas i naškodila reputaciji Fejsbuka.
- Oni kažu Australijancima da neće imati sadržaj na njihovoj platformi, sadržaj koji dolazi od organizacije koja zapošljava profesionalne novinare, sa uređivačkim smernicama, sa proveravanjem podataka - rekao je.
Australija nije veliko tržište za Fejsbuk. A Fejsbuk tvrdi da vesti nisu veliki izvor zarade za kompaniju. Pa zašto onda toliko brine zbog ovog zakona, pita se BBC.
Reč je više o principu. Druge države gledaju ono što se dešava u Australiji. Spekuliše se da bi Kanada, pa čak i EU mogle da postupe kao Australija, a to Fejsbuk želi da izbegne po svaku cenu.
Fejsbuk, inače, već plaća za neke vesti. Potpisao je komercijalne ugovore sa medijskim kompanijama u Ujedinjenom Kraljevstvu, na primer.
Ono što oni žele, međutim, je da se oni pitaju oko uslova tih ugovora.
Njegovi direktori ne žele mešanje vlada, ne žele da im se određuje šta i koliko će da plaćaju za preuzimanje vesti.
Zato su pokušali da pokažu da postoje posledice za vlade ako žele da uđu u sukob sa kompanijom.
Ali ovo bi moglo da im se vrati - odluka o ukidanju pristupa vestima u Australiji već je nazvana antidemokratskom.
(Espreso/Tanjug/BBC)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!