HOROR, U AUSTRALIJI SE POJAVILA MISTERIOZNA BOLEST KOJA JEDE LJUDSKO MESO: Stigli su i prvi podaci o njoj

„Ako ne dobijemo odgovore na ključna pitanja, zaista ćemo se boriti s kontrolom nad ovim bolestima“, upozorava Daniel O'Brien, stručnjak za ovu vrstu čireve

Objavljeno: 15.02.2021. 12:05h

Jelena Janjic

Mislio je da ga je upravo ugrizao komarac. Pre otprilike nedelju dana primetio je blago crvenilo na zadnjem delu skočnog zgloba. Lekari su mislili da se radi o iritaciji kože, ali nakon nedelju dana na peti Adama Noela pojavila se rupa.

„Nešto čudno se dešava“, pomislio je i otišao u bolnicu Austin u Melbourneu.

Bilo je to aprila 2020. godine kada je pandemija koronavirusa teško pogodila Australiju, a osoblje je bilo zatrpano poslom. Lekari su mu rekli da će rana brzo zarasti, ali umesto da zaraste, za nekoliko dana kroz rupu se mogla videti njegova Ahilova tetiva. Vratio se u bolnicu, ovog puta u jednu od vodećih australijskih bolnica St. Vinsenta, gde su ga zadržali oko nedelju dana da izvrši biopsiju. Otkrili su da se radi o čiru Buruli, bakterijskoj bolesti koja može uzeti uzorke otvorenih rana i dovesti do trajnog sakaćenja, ako se ne leči, piše BBC. A Adam je mogao da izgubi stopalo, rekli su lekari, jer je prošlo šest nedelja od dana kada je primetio crvenilo do dijagnoze i propisivanja pravog leka. Pre nego što je primetio promene na nozi, Noel je često radio u bašti.

„Posekao sam gomilu drveća koje niko nije dodirnuo 20 godina“, rekao je Noel i nastavlja „Prilično sam siguran da je dobijanje čira povezano sa sečom drveća i staništima opsuma“.

Naučnici veruju da bi ove mekane noćne životinje mogle igrati ključnu ulogu u prenošenju čira na Buruli na ljude. Oni takođe pate od bolesti, a bakterija Buruli se u velikim količinama nalazi u njihovom izmetu.

Mnoga prirodna staništa oposuma izgubljena su poslednjih godina, što je dovelo do bližeg suživota ljudi i opsuma. Nekada prigradski stanovnik, čir Buruli sada se približava Melburnu, a lekari i naučnici pokušavaju da ga zaustave pre nego što dostigne pet miliona stanovnika.

Noel živi u Melburnu, ali njegova porodica poseduje kuću na plaži udaljenu oko 100 kilometara na poluostrvu Mornington. Nije baš mesto za očekivanje bakterija koje jedu meso, ali slučajevi čireva na Buruliji u Viktoriji obično se mogu naći na ovom području.

Buruli čirevi mogu brzo uništiti kožu i meko tkivo ako se nedeljama i, u mnogim slučajevima, mesecima ne leče kombinacijom specifičnih antibiotika i steroida.

„Koliko god lezija bila mala, nema nikoga na koga ova bolest ne utiče značajno“, kaže Daniel O’Brien, lekar zaraznih bolesti i stručnjak za ovu vrstu čira, koji vodi kliniku u obližnjem Geelongu. Fizički uticaji su značajni: agresivni čir može izazvati sakaćenje, zahtevati ozbiljnu operaciju i dovesti do dugotrajne invalidnosti.

„Zaista može da pojede čitav ud“, dodaje O’Brien.

Lečenje je problematično zbog značajnih neželjenih efekata, "Teško ide. Veoma je neugodno", kaže Cherile Michael, penzionerka koja je dobila čir na Buruliju u avgustu 2020. godine i još uvek uzima lekove.

„Steroidi su me učinili tako depresivnom, tako umornom i nemotivisanoj“, kaže ona. Antibiotici takođe uzrokuju probavne probleme zbog kojih je napustila kuću.

„Iskreno, zaista ne želim da budem predaleko od sopstvenog toaleta“, ispričala je. Burulijev čir se leči jakom dozom dva jaka antibiotika koje treba uzimati nedeljama, a često i mesecima.

U zavisnosti od težine čira, potrebne su i velike doze steroida, kao i operacija. Dok Burulijev čir izjeda meko tkivo onih nesrećnika koji pate od njega, pitanja muče lekare i naučnike koji imaju zadatak da spreče da zarazi bilo koga drugog.

"Ne znamo dovoljno o tome. Postoje zaista važna naučna pitanja o tome kako to utiče na životnu sredinu, druge rezervoare za životinje i kako ih ljudi zapravo stiču", kaže O'Brien. "Ako ne dobijemo odgovore na ova ključna pitanja, zaista ćemo se boriti sa kontrolom ove bolesti."

Svetska zdravstvena organizacija klasifikuje čireve Buruli kao „zanemarenu“ bolest: ne dobija mnogo pažnje i o njoj se ne zna mnogo. Prvi put je otkriven 1897. godine u Ugandi, ali pošto pogađa uglavnom siromašne zajednice sa ograničenom zdravstvenom zaštitom, „jednostavno nije bilo novca koji bi zaista uložio vreme, trud i resurse u istraživanje“, kaže O’Brien.

Njegova sopstvena stručnost potiče iz godina provedenih radeći u zapadnoj Africi u lečenju pacijenata sa čirom Burula i srodnim bolestima: guba i tuberkuloza. Niko ne zna kako je dospeo ovde. Čak i neki ljudi koji žive usred poluostrva kažu da nikada nisu čuli za to, kaže Kim Blasdell, viši naučnik u australijskoj nacionalnoj naučnoj agenciji CSIRO. Planiranje mape prostornog rizika od bakterija Budući da naučnici veruju da komarci takođe igraju ulogu u ovom složenom prenosnom lancu, sproveli su istraživanje:

„U stanju smo da ih koristimo za izgradnju prostorne mape gde su komarci najzastupljeniji i tokom kojih vremenskih perioda, "kaže on.

Istraživač sa Univerziteta u Melburnu Saras Vindecker. Uzimajući sve ove podatke, obilje oposuma, količine bakterija u njihovom izmetu i okolini i obilje komaraca, Vindecker može da izgradi sistem upozorenja za zajednice i zdravstvene radnike.

„Napravićemo široku mapu prostornog rizika za mesto gde bi bakterija mogla biti u najvećem riziku da zarazi više ljudi u budućnosti“, kaže Vindecker.

Istraživači još nisu definitivno otkrili kako bakterija zapravo zarazi ljude. O’Brien je upozoren da bismo bili glupi da ignorišemo opasnost.

"Covid-19 nam pokazuje da bolesti ne možemo posmatrati izolovano. Koronavirus je možda respiratorni i Buruli bakterijski, ali oba potiču iz prirode, obojica upozoravaju na našu interakciju sa prirodom, izuzetno su štetni po ljudsko zdravlje", kaže on .