LUDAČKA IDEJA RUSKOG KAPETANA: Mislio je da može naslepo da spusti avion, stravičnu cenu je platilo 70 putnika

Samo nekoliko minuta pre 16:00 sati 2. oktobra 1986. godine Tu-134 se rizičnom brzinom približavao pisti za sletanje u Samari. Samo nekoliko sekundi kasnije avion je udario o zemlju i zapalio se.

Ispostavilo se da je kapetan aviona pokušao da sleti naslepo, ali je kobna opklada sa kopilotom okončana na zastrašujući način.

Za 87 putnika i 7 članova posade to je trebalo da bude običan domaći let od Sverdlovska (današnjeg Jekaterinburga) do Groznog, sa usputnim sletanjem u Kujbiševu (današnjoj Samari). Kada su se ukrcali u avion u Sverdlovsku, ljudi su sa sobom poneli lične stvari, a neki su putovali zajedno sa decom.

Prvi deo leta protekao je uobičajeno. Uzletanje i let koji je prethodio smrtonosnom sletanju u Kujbiševu protekli su bez teškoća. Međutim, pre nego što se grad pojavio na horizontu, kapetan aviona je izneo ludačku ideju.

Aleksandar Kljujev se opkladio sa svojim kopilotom Genadijem Žirnovom. Rekao je da može da sleti naslepo, ne gledajući gde je tlo i samo se oslanjajući na instrumente. Nije jasno zašto je kopilot odlučio da prihvati opkladu, jer je mogao da je dobije samo svojom smrću, ali to se može objasniti kapetanovim autoritetom i uticajem koji je imao na posadu.

Prilazeći pisti Kljujev je koristio povez kako bi blokirao svoj vidik van kabine i počeo kobno sletanje. Kopilot i ostatak posade nisu se pobunili protiv ovog izuzetno rizičnog eksperimenta, čak ni kada su se oglasili sistemi za upozorenje.

Kad je avion dotakao zemlju, stajni trap mu se slomio, prevrnuo se i raspao dve polovine. Gorivo je pokuljalo iz rezervoara iznad zagrejanih motora i ostatke letelice je zahvatio požar sa bespomoćnim putnicima zarobljenim u trupu.

Vatrogasci koji su se nalazili na dužnosti na aerodromu u rekordno kratkom vremenu su stigli na mesto nesreće. Bio im je potreban samo minut i po da počnu akciju spasavanja putnika iz plamena i otrovnog dima.

„Ne može svako da gleda tako strašan prizor bez fizičke reakcije. Pogled na mrtva tela i odvratan smrad mesa koje gori mnogima od nas su izazvali povraćanje. Pritom se unutra širio tako zagušljiv dim od izgorelog materijala da je rad bio moguć samo sa zaštitnom gas-maskomˮ, rekao je V. Frigin, jedan od prvih vatrogasaca koji su stigli na lice mesta posle nesreće.

Vatrogasci su morali da se bore protiv vatre i dima istovremeno tražeći preživele među spaljenim ostacima aviona i mrtvim telima.

„Dok sam ulazio u pukotinu na trupu iz koje je kuljao dim odmah sam ugledao mrtvog čoveka kako visi iznad moje glave, privezan pojasom. Avion se, naime, prevrnuo prilikom pada i sva sedišta sa putnicima bila su preokrenuta naopačke. Mnogi leševi su bili sasvim bez odeće, dok su drugima nedostajale cipele. Sve to je poskidala vazdušna struja ili je izgorelo u plamenuˮ, opisao je Frigin zastrašujuće iskustvo.

Mrtva tela su padala na vatrogasce dok su se kretali kroz avion preokrenut naopačke u potrazi za preživelima. Mada su uspeli da spasu neke putnike, većina njih je kasnije preminula, uprkos herojskim naporima vatrogasaca.

Sovjetska policija je ubrzo stigla na lice mesta i zagradila prilaz avionu. Zatim je pristigao i KGB kako bi se pobrinuo da užasni detalji o nesreći ne procure u javnost, s obzirom da je u Sovjetskom Savezu cenzurisanje informacija bila uobičajena praksa.

Samo zahvaljujući vatrogascu Friginu fotografije zapaljenog aviona su sačuvane i kasnije proširene. „Ne samo što sam izvlačio leševe iz aviona, nego sam, u skladu sa svojim dužnostima, takođe pokušao da načinim što više snimaka sa mesta nesreća. Smatrao sam da će one biti korisne za kasniju istragu uzroka tragedijeˮ, rekao je Frigin.

Međutim, KGB agenti na licu mesta zaustavili su vatrogasca i oduzeli mu jedan od dva filma koja je ispucao. Drugi film Frigin je predao svom kolegi i rekao mu da ga sakrije.

Kapetan Aleksandar Kljujev je izveden pred sud na zatvorenom suđenju na kome novinarima nije bio dozvoljen pristup. Osuđen je na 15 godina zatvora. Izašao je posle šest godina. Kopilot Genadij Žirnov nije mogao da izađe pred sud ili da bude saslušan, jer je umro u bolnici. Svedoci su rekli da je očajnički pokušavao da spase putnike, ulazeći i izlazeći iz aviona u plamenu nekoliko puta dok nije izgubio svest.

Smrtonosna opklada izazvala je smrt 70 ljudi, uključujući 14 dece, i ostavila nebrojeno mnogo njihovih rođaka i prijatelja u žalosti zbog gubitka najmilijih.

(Espreso/Russia Beyond)