NORVEŽANI DALI SJAJAN PRIMER ZA VEĆU BEZBEDNOST NA INTERNETU: Pošast savremenog doba

Zbog porasta ekstremnog ponašanja u digitalnom svetu raste i potreba da se obezbedi jača odbrana od anonimnih agresivaca i predatora. Da li će naša država preduzeti nešto slično?

Širenje mržnje i ekstremističko ponašanje anonimaca na brojnim internet forumima i mrežama postali su pošast savremenog doba i izazov za svaku državu da se s tim obračuna. Norveška je jedna od zemalja koje su krenule u menjanje svog, pokazalo se, neefikasnog zakonskog okvira, koji je državne službe do sada činio bespomoćnim da identifikuju sve veći broj anonimnih pretnji po bezbednost i pojedinaca i društva kao celine. Cilj zakonskog uređenja ove oblasti jeste da se građani na internetu maksimalno zaštite, a da se pritom čuva sloboda govora.

Posledice i po decu i po odrasle

Stoga bi i Vlada Srbija trebalo da pokaže snagu da se, poput Norveške, odupre narastajućim izlivima agresije i ekstremizma na brojnim društvenim mrežama i sredstvima savremene komunikacije. Gotovo svakodnevno smo svedoci posledica koje po decu mogu izazvati anonimni agresivci i predatori na mrežama. Od zatrovanog sadržaja i pretnji raznih pseudonima ne mogu biti zaštićeni ni stariji korisnici sve dok se ne uvedu bezbednost i zaštita u digitalnom svetu.

Upravo zbog ovakve ranjivosti koncepta prava i sloboda građana u doba modernih tehnologija norveška policijska služba bezbednosti (PST) namerava da zatraži zakonsko ovlašćenje da preuzima i sistematizuje podatke prikupljene putem internet grupa za četovanje, između ostalog i u svrhu identifikacije pojedinaca koji stoje iza anonimnih profila s kojih se upućuju pretnje i izjave ekstremističkog sadržaja. Norveški mediji prenose izjavu direktora PST Hansa Sverea Sjevolda, koji objašnjava da na nekim od ovih foruma postoji veliki broj profila čijim vlasnicima nije moguće utvrditi identitet, a s kojih se izražavaju stavovi koji bi trebalo da se pažljivije istraže, i da pravni okvir mora biti ažuriran kako bi se prilagodio digitalnom dobu.

Ovaj potez Norveške mogao bi da bude primer i ostalim državama u svetu. Postavlja se pitanje da li je Vlada Srbije spremna da krene ovim putem.

Zaprljan prostor

Novinar Jakša Šćekić smatra da apsolutno podržava model koji Norveška namerava da uvede, jer je i kod nas evidentno da nove tehnologije stvaraju i nove probleme.

- Treba napraviti jasan pravni okvir, kako ne bi bilo zloupotreba ni na strani države niti na strani korisnika interneta. Srbija treba da isprati šta radi Norveška i da prilagodi to našim uslovima. Do sada je na društvenim mrežama i u savremenim sistemima komunikacije sve moglo da se kaže, pa i da se promoviše govor mržnje, ekstremizam, terorizam i ostale pošasti. Svet je shvatio da ima problem i da je neophodno da se ta prljava voda izbaci, a da dete preživi. To nikako nije sputavanje slobode govora. Neka granica mora da postoji kad se ugrožava sloboda i bezbednost drugih. Zadatak države je da zaštiti pojedinca od drugih pojedinaca koji ga ugrožavaju, a iza anonimnih profila stoje upravo takvi pojedinci - naglašava Šćekić.

Socijalni psiholog Vesna Tomić upozorava za Kurir da je sajber -buling, kao savremeno psihološko maltretiranje na internetu, sve veći problem u svetu i da i najrazvijenije zemlje ne znaju kako da se s tim bore:

- Moj jedini odgovor na sve te izazove digitalnog sveta je individualna preventiva, a ona očigledno drema i kod nas i u svetu. Nedovoljna briga je stvorila prostor za razne zlostavljače i pedofile da zloupotrebe nepostojanje granica, a granice moraju da postoje.

Bonus video:

(Espreso/Kurir)