PRIČA O PARAMA KRALJICE ELIZABEDE DOSEGLA JE VRHUNAC: Padaju nove šok tvrdnje

Baza podataka ilustruje da se netransparentni postupak prema kojem kraljica treba da da saglasnost za usvajanje nekih zakona primenjivao mnogo šire nego što se ranije verovalo.

Prema toj proceduri, vladini ministri privatno obaveštavaju kraljicu o klauzulama u nacrtima parlamentarnih zakona i traže njen pristanak za raspravu o njima.

Kao deo serije u kojoj istražuje upotrebu postupka kraljičine saglasnosti, “Gardijan” je objavio dokumente iz Nacionalnog arhiva koji otkrivaju da je kraljica povremeno koristila postupak za privatno lobiranje u vladi.

Istraga je otkrila dokaze koji sugerišu da je ona koristila proceduru da nagovori vladine ministre da promene zakon o transparentnosti iz 1970-ih kako bi svoje privatno bogatstvo sakrila od javnosti.

Dokumenti takođe pokazuju da su u drugim prilikama savetnici monarha zahtevali izuzeća iz predloženih zakona koji se odnose na bezbednost puteva i zemljišnu politiku, koji su izgleda uticali na njena imanja, i tražili su da se promeni vladina politika na nekim istorijskim mestima.

Baza podataka od 1.062 zakona odnosi se na zakone koje je kraljica proverila prema pravilima saglasnosti, a nije poznato u kojim situacijama je takođe lobirala za izmene nacrta zakona. "Gardijan" je otkrio dokaze o lobiranju za izmene najmanje četiri nacrta zakona, ali moguće je da se umešala u mnoge druge.

Kraljica ili njen sin i naslednik princ Čarls proverili su više od 1.000 zakona tajnim postupkom pre nego što su ih odobrili izabrani članovi britanskog parlamenta, ustanovio je "Gardijan".

Ogroman broj zakona koji podležu kraljevskoj proveri pokrivaju pitanja koja se kreću od pravde, socijalnog osiguranja, penzija, rasnih odnosa i politike o hrani do opskurnih pravila o naplati parkiranja automobila i hoverkraftova.

Među njima su nacrti zakona koji su uticali na kraljičinu ličnu imovinu, kao što su njena privatna imanja u Balmoralu i Sandringemu, i potencijalno na sve što se smatra da lično ima veze sa njom.

"Gardijan" je sastavio bazu podataka o najmanje 1.062 parlamentarna zakona koji su podlegli takozvanoj “kraljičinoj saglasnosti”, protežući se od početka vladavine Elizabete II do danas.

Na pitanje "Gardijana", kraljičini predstavnici odbili su da kažu koliko puta je tražila izmene zakona od kako je došla na presto 1952. godine.

Kraljevska porodica opisuje postupak saglasnosti kao „davno uspostavljenu konvenciju u kojoj parlament traži da kraljica da saglasnost...za raspravu o zakonima koji bi uticali na povlastice ili interese krune“.

Baza podataka koju je sastavio britanski list otkriva ogroman obim nacrta zakona Ujedinjenog Kraljevstva koji su ministri odlučili da pošalju na razmatranje u palatu.

Neki od zakona koje je kraljica pregledala pre nego što ih je parlament usvojio odnose se na bogatstvo ili oporezivanje. Jedna od najbogatijih porodica u Britaniji, sa monarhovim ulaganjima u imovinu oslobođenim od poreza na nasledstvo i kolekcijom lepih umetnosti i nakita gomilanih vekovima, Vindzori su notorno tajnoviti oko svojih finansija.

Članovi porodice Vindzor mogu da svoje testament zapečate pred javnošću, za razliku od bilo koje druge porodice u Britaniji, osiguravajući neuporediv nivo tajnosti oko svog privatnog bogatstva. Ne postoji potvrđena cifra bogatstva porodice Vindzor, iako se procenjuje da je iznosila stotine miliona funti.

Na primer, 2014. godine, kraljica i prestolonaslednik pregledali su predlog zakona o nasledstvu i poverenicima. Dve godine ranije proverila je predlog zakona o trustovima. Trustovi su pravni aranžmani koje bogate porodice često koriste da zaštite svoju imovinu i od poreza i od javnog nadzora.

Takođe je pregledala predloge zakona koji pokrivaju čitav niz vladinih politika. Kraljica je proverila najmanje 11 zakona o železnici, koji se ponekad odnose na zemlju u vlasništvu kraljevskih imanja.

2013. godine kraljica je dala saglasnost na parlamentarni zakon o izgradnji brze železničke pruge 2 između Londona i Birmingema. Ministri saobraćaja obavestili su palatu da je predlog zakona uticao na „interese krune“, jer je odeljenje trebalo da pribavi 21 zemljište u vlasništvu krunskog imanja tokom izgradnje linije.

Najmanje 10 predloga zakona koji se odnose na stambenu politiku podlegli su kraljičinoj saglasnosti, kao i pet koji se odnose na zakone o penzijama, sedam koji se odnose na javno zdravstvo i najmanje dva koja se tiču dobrobiti životinja. Vlada je kraljici tako dala izuzeće iz akta iz 2006. godine o sprečavanju zlostavljanja životinja, sprečavajući inspektore da uđu na njena privatna imanja.

Neki predlozi zakona podložni kraljičinoj saglasnosti izuzetno su nejasni i izgleda da imaju malo značaja za monarhiju, pa se postavljaju pitanja zašto je od Vindzora zatraženo da ih provere.

To su na primer zakon iz 1963. koji se odnosi na Britanski muzej, zakon o lososu iz 1986. i Zakon o parkiranju iz 2019. godine za regulisanje ponašanja privatnih firmi za stezanje automobila.

Dr Adam Taker, specijalista za ustavno pravo sa Univerziteta Liverpul, rekao je da je širina zakona koji su podvrgnuti proceduri kraljičine saglasnosti zapanjujuća.

- Mnogi od ovih zakona ne tiču se konkretno krune, niti se očigledno mogu povezati sa krunom na bilo koji način. Pa ipak, oni očigledno imaju neki sadržaj koji ih (kraljevsku porodicu) uvlači u proces.

"Gardijan" zaključuje da je kraljičina saglasnost procedura, koju, kada joj se zakonu podvrgnu, retko ko od vlade ili poslanika preispituje.

(Espreso/Blic)