HRVATSKA STUDENTKINJA CINKARILA KAKO SE VARA NA ISPITU ONLAJN: Profesor NEMA ŠANSE, potrebna je samo 1 APLIKACIJA!

Hrvatski Jutarnji list objavio je ispovest studentkinje koja ja priznala kako se vara na ispitima na daljinu.

Prenosimo ovu priču:

"Utorak, 10 sati ujutro. Tridesetak nervoznih lica naslonilo se na ekran laptopa profesora jednog zagrebačkog fakulteta. U toku je online pismeni ispit studenata treće godine. Profesor kontroliše koliko može, gledaju li njegovi studenti gore, dole, u stranu, čačkaju li po telefonu krišom ili možda izvan kadra svojih kamera imaju pomagača koji im odgovore ispisuje kao na blesimetru. Zadovoljan je, sve su glave udubljene u ekrane, ali ispred jedne kamere upravo se provodi ingeniozni plan varanja. Jedna će studentkinja ispit proći glatko, a da nijedno slovo neće upisati.

Profesor neće ni primetiti.

Sara, studentkinja treće godine, koja je tom ispitu prisustvovala, pristala je da nam detaljno prepriča kako je tačno izvela "savršen zločin", ali uz uslov da ne objavimo njen identitet, fakultet koji pohađa kao i ispit koji je polagala. Sara joj, dakle, nije pravo ime. Sistem je, kako nam je ispričala, jednostavno prevariti. Prejednostavno.

Zadaci se rešavaju sami

Pre početka ispita, govori, na svoj je laptop instalirala TeamViewer, program koji se lako može naći na internetu, instalacija traje 30-ak sekundi, a omogućava drugom računaru spajanje i kontrolu na njen. Isti se program, recimo, koristi za rad od kuće, to jest za povezivanje privatnog računara i onog na poslu. Uglavnom, za drugim računarom, kojem je Sara prepustila kontrolu, sedeo je njen prijatelj i fakultetski kolega Nikola.

On će, kako su se dogovorili, ispit polagati za nju upravljajući njenim laptopom na daljinu. Sara se namestila ispred kamere svojeg računara i glumila da tipka, a Nikola je, imajući kontrolu nad njenim laptopom, rešavao zadatke. Retko bi ko primietio da Sara ne upravlja programom svog laptopa i da se zadaci "rešavaju sami".

Ne postoji način ni da profesor dokaže da ispit ne polaže ona gledajući samo njeno lice u kameru. Pa čak i da gleda u stranu njenoga laptopa, teško bi zaključio da se zadaci rešavaju kilometrima daleko, s drugog računara. Kada je ispit završio, vratila je kontrolu na svoj laptop, predala odgovore i odjavila se iz programa.

Ispit je položila.

To je, doznali smo među studentskom populacijom, samo jedan od načina kako se može varati na online ispitu. Činjenica da se ispiti na hrvatskim fakultetima zbog korone više ne polažu u ustanovama, nego kod kuće, ispred laptopa, olakšala je, može se pretpostaviti, studentima sklonim "ispitnoj snalažljivosti". Osim TeamViewera, saznajemo, pojedini studenti služe se i privatnim četovima, pa krišom komuniciraju za vreme ispita, mogu staviti "bubicu" u uho za online usmeno ispitivanje, a neki se ne libe ni ispred kamere svojeg računara smesitii prijatelja ili kolegu da ispit reši za njih.

Kao da će profesor to shvatiti

Uglavnom, današnja studentska generacija, digitalni domorci, svakako imaju prednost nad svojim starijim i možda informatički nespretnijim profesorima. Koliko su te metode varanja raširene među studentskom populacijom, teško je utvrditi, a većina fakultetskih profesora s kojima smo razgovarali, s nekoliko hrvatskih fakulteta, ipak smatra da mali broj studenata pribegava varanju na ispitima. Odnosno, da će na online ispitima varati uglavnom isti oni koji bi pokušavali varati i uživo.

Ipak, koliko god bila mala ta populacija studenata, indikativno je da trik s TeamViewerom, koji smo opisali u uvodu, nije ni najmanje nepoznat među studentima i da se počeo primenjivati najranije od letnih ispitnih rokova prošle godine. Tada su, naime, na popularnoj Facebook stranici Tražim/nudim studentski posao, s više od 145.000 članova, iskočili oglasi pojedinih studenata u kojima traže nekoga da online ispite polaže umjesto njih. Bila je to ponuda za studentski posao, za određenu naknadu, dakako (minimalna satnica je 25,39 dinara).

Usluge varanja

Celi je taj događaj na portalu Nepopularna psihologija popratila autorka i apsolventkinja psihologije zagrebačkog Filozofskog fakulteta Dora Petrović, inače posebno zainteresovana za temu akademske etike. U članku koji je letos napisala pod nazivom "Tražim/nudim varanje na ispitu", zabeležila je, među ostalim, da su u najvećoj merri usluge varanja na ispitima u toj Facebook grupi tražili studenti zagrebačkog Ekonomskog i Pravnog fakulteta. Ali i da je, kako se cela operacija razmahala, ubrzo tome na kraj stala jedna savesna studentkinja koja je nevaljale studente zaplašila objavom: "Samo da znate, svi koji tražite pomoć u rešavanju ispita, pogotovo na Ekonomskom i Pravnom fakultetu, sve je slikano i poslato vašim profesorima i dekanu". Digla se onda, naravno, pobuna, uvrede su pljuštale, studentkinju su prozivali ali ipak, studentski posao online ispita je utihnuo.

Prema rečima Petrovićeve, stvar tu i nije samo u težim ili lakšim predmetima na studijskim programima (iako se prema istraživanju fakultetaa Yale pokazalo da se najviše vara na predmetima matematike i ekonomije), nego opšte kulture jedne zemlje. Posebno se to vidi na tome da je varanje na ispitima u Hrvatskoj relativno. Ne govori se o varanju kao prevari svojih studentskih kolega, nastavnika i statuta fakulteta, nego kao o "snalažljivosti".

- Na žalost, usudila bih se reći da se u hrvatskoj kulturi varanje još potiče. Dok god u javnosti možemo čuti političare koji otvoreno govore o nameštenim natečajima za posao, učenicima i studentima se šalje poruka da nisu bitni znanje i sposobnost, nego veze i snalažljivost - govori.

Razlog što se takvo ponašanje ne osuđuje, govori Nina Pavlin-Bernardić, predstojnica Katedre za školsku psihologiju na Filozofskom fakultetu, može biti i u tome što nema povezanosti varanja na ispitima s moralnim rezonovanjem.

- Moguće je da akademsko nepoštenje ne vidimo kao moralni problem, nego ga smatramo samo kršenjem socijalnih konvencija i lako ga je racionalizovati, Recimo, kada kažu 'znanje iz ovog predmeta mi nigde neće trebati, pa mogu i prepisati', 'samo sam se malo podsetio gradiva' ili 'i drugi prepisuju'. Lično je raširena i spremnost pomaganja drugima u takvom varanju, primerice davanja drugima da prepišu od nas, rešavanje dela njihovih ispita i slično. To se smatra solidarnošću i obavezom i loše se gleda na one koji ne žele tako 'pomoći' kolegama - kaže Pavlin Bernardić.

Tačan podatak o tome koliko je studenata u Hrvatskoj sklono varanju nije lako izneti. U istraživanju EduCentra iz 2017. čak 95 posto ispitanika je reklo da su barem jednom u životu varali na ispitu. Pritom je njih 83 posto priznalo da su barem jednom uhvaćeni u varanju, ali za to nisu snosili nikakve ozbiljnije sankcije. Prema drugom istraživanju, provedenom među profesorima, iz 2015., njih 60 posto je priznalo da su barem jednom videli varanje na ispitu i to ignorisali Istraživanje iz 2018., koje je provedeno na pet vodećih fakulteta u Hrvatskoj, Moldaviji, Makedoniji, Bugarskoj i Srbiji, na uzorku od 3463 studenta, pokazalo je da na ispitima najviše varaju studenti Fakulteta u Zagrebu, njih 75 posto, a njihovih kolega u Beogradu na ispitima vara 50 posto. S druge strane, samo 5 posto zagrebačkih studenata smatra da je mito na njihovim fakultetima rasprostranjena pojava, a to isto smatra čak 20 posto studenata u Beogradu.

Rigorozan sistem kontrole

Kako bi se zaista uverila koliko je varanje na online ispitima rašireno, a i iznenađena medijskim natpisima da je taj trend uzeo maha, bivša ministarka obrazovanja Blaženka Divjak, koja se sada vratila na varaždinski Fakultet organizacije i informatike (FOI), gde predaje matematiku, provela je anketu među svojim studentima s pitanjem "Može li se više varati na online ispitima/kolokvijumima nego uživo u učionici?". Od 262 studenta koliko ih je učestvovalo u njenom ispitivanju, njih 23 posto složilo se s tvrdnjom da se online može više varati, a njih 38 posto tu je tvrdnju odbacilo. Prema rečima Divjak, to govori da dramatičnih skokova u ispitnom varanju tijekom razdoblja pandemije nije bilo.

- Ko je hteo da vara uživo, vara će i online, tu nema velike razlike. Nije online način sprovođenja ispita ništa podložniji varanju ako se izgradi dobar sistem - kaže Divjak.

Na FOI-ju je sistem kontrole ispita stvarno rigorozan. Iako će ih neko opisati kao Gestapo, takav je nadzor, kaže Divjak, nažalost nužan. Naime, pre početka ispita student mora da prođe identifikaciju tako da na kameru uz svoje lice približi ličnu kartu, a onda još namešta kameru svog telefona tako da se vidi ekran njegovog računara, on sam i radni stl. Osim toga, zadaci su za svakog studenta različiti, a rešavaju se na papir i onda se rezultati upisuju u online test. Na kraju, osim rešenja zadataka, u sistem se stavljaju skenirani papiri s postupkom. Ceo ispit se snima tako da se može naknadno pregledati, a studente za vrieme ispita prati desetero profesora, 30-ak studenata svaki. Svi se testovi, kaže Divjak, ispravljaju automatski, a ako još postoje nedoumice održava se i online usmeni ispit. Uverena je da se njen sistem i "TeamViewer metoda" ne može probiti.

Ipak, na pitanje nije li takav sistem kontrole malo preteran, a verovatnoo studentima uzrokuje i dodatan stres, Divjak kaže da je to nužno zlo. Ne zbog nepoverenja prema studentima, nego kako niko posle ne bi mogao u pitanje dovesti pouzdanost ocena na online ispitima i tvrditi da je nekome bilo lakše.

- Mislite da je studentu ugodnije da mu u dvorani stojim iza leđa i nadgledam ili da ima upaljenu kameru na telefonu? Nisam sigurna. Takva se kontrola, nažalost, mora sprovoditi, ali najviše da bi svi ostali, a i sami studenti, posle imali pouzdanost u te ocene i prolaz. Međutim, ponavljam, kontrola je zadnja opcija. Prvo treba profesor osmisliti dobre i kvalitetne ispitne zadatke, a i odgajati studente tako da ih je sramota ako varaju - objašnjava.

Jesu li stvarno informatički pismeniji studenti skloniji varanju istražio je lani Rudolf Kiralj, profesor na Fakultetu u Bjelovaru, prateći podatke do čak 80 godina unazad. Ustanovio je da u posljednja tri desetleća zbog velikog tehnološkog napretka postoji značajan skok u učestalosti varanja na ispitima. Ali, takođe, i da je porast varanja među hrvatskim studentima ipak malo sporiji od svetskog prosjeka. Prema njemu, na ispitu prosječno vara dve trećine hrvatskih studenata, odnosno 64 posto, a to je, usprkos uvreženom mišljenju, nešto niže od svetskog proseka, koji je malo više od 70 posto i onoga u SAD-u, gde, kako navodi, taj procenat ide do 90 posto. Što se porasta varanja na ispitima u Hrvatskoj tiče, Kiralj beleži da su zabeležena dva nagla skoka. Prvi se desio 1980. godine, odnosno početkom krize u Jugoslaviji, a drugi prie desetak godina, odnosno oko velike finansijske krize 2008. godine. Porasti u akademskom nepoštenju, dakle, prema njemu, mogu se povezati i sa socioekonomskim situacijama, krizama i opšte društvenom klimom.

Varanje je uvek moguće

- Može se zaključiti da će, u društvu u kojemu se mnogo priča o uspehu, karijeri, profitu i profesionalnom usponu, a malo o ispravnim načinima kako do toga svega doći, akademsko nepoštenje raste paralelno sa socioekonomskim razvojem - smatra Kiralj.

S time se slaže i Predrag Pale, profesor zagrebačkog Fakulteta elektrotehnike i računarstva (FER), koji kaže da se ne bismo trebali pitati kako doskočiti varanju na ispitima, nego zašto naši studenti tome pribegavaju. Jesu li pod stresom, u strahu, imaju li previše gradiva, a premalo vremena? Pritom, kaže, i uz sve moguće sisteme kontrole, varanje na online ispitima teorijski je uvijek moguće. Nema, kaže, tog sistema ispitivanja koji se ne bi mogao prevariti. Za primeer varanja preko TeamViewera, što smo ga zamolili da nam prokomentariše, kaže da se može sprečiti uvođenjem tzv. proktoring sistema, za daljinsko praćenje ponašanja subjekta tokom ispita, ali ni to nije garancija.

- Možete vi instalirati 47 kamera oko studenta da ga snimaju iz svih ćoškova, nadziru njegove kretnje, prste, ekran, da prate koje programe na računaru koristi, ali sve je to ništa! Sve se to može izigrati ako uslovi nisu kontrolisani. Sigurnost je samo ako je student u vašem prostoru, s vašim kamerama i da mu, da u potunosti preteram, za proveru uzmete i genetski materijal. Onda možete biti sigurni. Ali mi se ionako bavimo pogrešnim stvarima - zaključuje Pale."

(Espreso / Jutarnji list)