OSNOVAO JEDAN OD NAJPOSEĆENIJIH SAJTOVA NA SVETU, ONDA JE PRONAĐEN OBEŠEN: Njegov otac tvrdi da ga je UBILA DRŽAVA!

"Aron nije izvršio samoubistvo, njega je ubila vlada. Neko ko je učinio svet boljim, gurnut je u smrt od strane vlasti, a MIT je izdao sve svoje osnovne principe. Pokušali smo da od njih dobijemo samo saosećanje, ali su očigledno njima bitnije druge stvari", rekao je Robert Švarc na sahrani svog sina u predgrađu Čikaga.

Slučaj Arona Švarca je okončan početkom januara 2013. Svet se činio sasvim isti – u Vašingtonu je bilo ostalo devet dana do ceremonije na kojoj će predsednik Barak Obama pred 700.000 ljudi položiti predsedničku zakletvu.

Novi nemiri širili su se Bliskim istokom, problem zastarelog Kjoto protokola se nadvijao nad atmosferom, a evropski kontinent iznova je tonuo u ekonomske nedoumice.

Najavljene su nove serije pamentih telefona, diskutovalo se o sve većem spajanju interneta i televizije, a na nekoliko od milion onlajn foruma opet se vodila rasprava o otvorenom pristupu svetskoj mreži.

Dvadesetšestogodišnji Aron Švarc je nađen mrtav u zoru 11. januara u Bruklinu, u naselju, odnosno kvartu Kraun hajts. U stanu koji je delio sa svojom devojkom, talentovani programer sa MIT-ja, obesio se o tavanicu.

Mada star samo 26 godina, Švarc je već bio proslavljen kao jedan od izumitelja naširoko korišćenog RSS protokola, ali pre svega kao jedan od vodećih junaka pokreta za slobodu na internetu, idol desetina hiljada Anonimusa i internet aktivista.

Tako se okončao neobični sudski proces koji je protiv Švarca vodila digitalna biblioteka naučnih članaka JSTOR, koji je Švarca doveo do samoubistva.

Uz očekivanu drakonsku presudu federalnog suda, Švarcu je pretilo 35 godina zatvora jer je iz internet baze JSTOR-a „ukrao“ 4,5 miliona naučnih članaka, uključujući i one koje je sam napisao, da bi ih, kako je planirao, besplatno podelio naučnicima širom sveta.

Tag otpora

Švarcova smrt je odmah izazvala talas reakcija. Sva svetska štampa je prenela vest o njegovom samoubistvu, uglavnom uz uredničke komentare o narastanju internet nesloboda. Reagovala je njegova porodica, ali i brojne slavne ličnosti, uključujući i izumitelja world wide web-a, Tima Bernersa Lija.

Za samo nekoliko dana oko 45.000 ljudi je uputilo peticiju Beloj kući sa zahtevom za smenu federalne tužiteljke Kameron Ortiz, koja je nemilosrdno vodila slučaj protiv Švarca. Američki kongres je na inicijativu troje kongresmena pokrenuo istragu o slučaju.

Uporedo sa tim, Anonimusi širom sveta su gotovo odmah počeli da napadaju mete koje ugrožavaju slobodu na internetu, deleći manifest zasnovan na jednom Švarcovom tekstu Guerilla Open Acces Manifesto.

Prva meta Anonimusa bio je MIT, čiji su sajt srušili. No, u narednim danima se razbuktao sukob i sa drugim protivnicima otvorenog pristupa, između ostalog i na sajtovima jedne baptističke crkve koja je organizovala skupove na kojima se poručuje: “Švarc u pakao!”

U međuvremenu, na hiljade ljudi koji podržavaju open access, odnosno dostupnost znanja i informacija, počelo je da deli raznovrsne sadržaje besplatno, uz tag #pdftribute.

Otvoreni pristup

„Sve svetsko naučno i kulturno nasleđe, objavljivano kroz vekove u knjigama i časopisima, šaka privatnih kompanija danas ubrzano digitalizuje i zaključava“, napisao je Švarc u jednom blogu.

On je promovisao ideju otvorenosti znanja, budući da je smatrao da autorska prava pripadaju autorima, a ne kompanijama koje su digitalizovale vekovno znanje i koje ga danas naplaćuju po izuzetno visokoj ceni.

„Trenutno se vodi bitka, bitka da se ponovo definiše sve što se na internetu dešava u stilu tradicionalnih stvari koje zakon razume“, rekao je na skupu Freedom to Connect u maju 2012, koji je organizovan u okviru kampanje protiv represivnog internet sporazuma poznatog kao SOPA.

„Uz ovaj zakon, nova tehnologija, umesto da nam donese više slobode, gurnuće u drugi plan naša osnovna prava koja uzimamo zdravo za gotovo“, objasniće sledbenicima.

Naime, mada izuzetno mlad, Švarc je od samog početka bio upleten u kampanju i pokret koji se u Americi suprotstavio međunarodnom sporazumu Stop Online Piracy Act, odnosno SOPA, pravnom rešenju koje je značajno uskraćivalo ne samo internet nego i druge slobode građana.

Ovaj dokument je pretio da bude usvojen i u Americi i u mnogim drugim zemljama sveta. No, zahvaljujući snažnoj kampanji internet aktivista, između ostalih i Arona Švarca, SOPA nije zaživela.

Međutim, Švarc je i pre samoubistva poručivao da borba tek počinje: „I to će se dogoditi opet, sa sigurnošću, imaće drugo ime, i možda drugačiji izgovor, i možda će činiti štetu na drugi način, ali nema greške, neće nestati neprijatelji slobode.“

Revolucionar novog doba

Aron Švarc se rodio u Čikagu 1986. godine. Njegov otac je posedovao softversku kompaniju, a Aron se od najmlađih dana interesovao za kompjutere i internet.

Sa samo četrnaest godina je pobedio na naučnom takmičenju, zahvaljujući čemu je, kao nagrađeni izumitelj, stigao u Tehnološki institut u Masačusetsu, MIT. Ovde, u izuzetno naprednom okruženju, Švarc se pokazao kao izuzetno talentovan.

Praktično dečak, učestvovao je u stvaranju takozvanog RSS protokola, koji se danas ustaljeno koristi, a kasnije je radio na razvoju web.py aplikacije. Nakon jedne godine u Stenfordu, osniva svoju kompaniju Reddit, koja kasnije postaje deo kompanije koja izdaje časopis Wired.

Nezadovoljan u radnom okruženju ovog magazina, Švarc u 21. godini napušta taj posao, ali će se naći u više značajnih veb-projekata i praktično raditi sa gotovo svim ljudima koji danas pokreću internet.

Uporedo sa ovim aktivnostima, Švarc je bio izuzetno aktivan urednik na Vikipediji gde je čak nominovan za bord direktora. Zajedno sa osnivačem Vikipedije Džimijem Velsom vodi debatu o tome kako se puni ova otvorena enciklopedija.

Švarc dokazuje kako najveći deo informacija na Vikipediji potiče od desetina hiljada „slučajnih prolaznika“, ljudi koji su specijalisti za jednu ili nekoliko tema, dok nekoliko hiljada urednika samo doterue njihove tekstove. Švarc je merenjem broja karaktera osporio dotadašnje zvanično Velsovo stanovište da urednici daju najveći doprinos, a da slučajni prolaznici samo doteruju članke.

Pre slučaja sa JASTOR-om, Švarc je već bio upleten u sukobe oko otvorenog pristupa. Tako se sa optužbama za kršenje autorskih prava već suočavao.

Koristeći zakonske mogućnosti, Švarc je 2006. otključao i na sajtu učinio javno dostupnom celokupnu bibliografiju Kongresne biblioteke, koja je do tada podatke o knjigama naplaćivala.

Tokom 2008. godine, Švarc je pristupio, daunloudovao i potom javno objavio oko dvadeset odsto sadržaja arhiva američkog federalnog suda, Public Access to Court Electronic Records, poznatog kao PACER.

Pre toga je ovaj arhiv, kršeći zakonska ovlašćenja, naplaćivao svaku stranu iz arhiva osam centi, ali je zahvaljujući Švarcu on postao javno dostupan.

FBI je nakon ovog slučaja pokrenuo istragu protiv Švarca, ali protiv njega nije podignuta optužnica, budući da nije prekršio nijedan zakon. Naprotiv.

I biće potrebno da Švarc otključa jednu naučnu arhivu, kako bi federalni sud konačno imao slučaj protiv njega. I dobio ga. Nažalost, daleko izvan sudnice.

Otac poznatog internet aktiviste Arona Švarca, koji je pronađen obešen u svom stanu, rekao je na sahrani da je "vlada SAD ubila njegovog sina".

"Aron nije izvršio samoubistvo, njega je ubila vlada. Neko ko je učinio svet boljim, gurnut je u smrt od strane vlasti, a MIT je izdao sve svoje osnovne principe. Pokušali smo da od njih dobijemo samo saosećanje, ali su očigledno njima bitnije druge stvari", rekao je Robert Švarc na sahrani svog sina u predgrađu Čikaga.

On je naveo da su vlasti "progonile njegovog sina kao psi" i da zato imaju apsolutnu odgovornost za njegovu smrt. Iako sve ukazuje na samoubistvo, a izrečene optužbe su indirektne, ova izjava će svakako podgrejati teorije zavere koje su se odmah raširile mrežom - da Švarc nije sam sebio oduzeo život.

Porodica genijalnog hakera je ranije saopštila da je Aronova smrt "produkt pravosudnog sistema koji se dobrim delom zasniva na zastrašivanju i prekoračivanju ovlašćenja".

Državna tužiteljka Karmen Ortiz nije komentarisala ni saopštenje porodice, ni nove navode Roberta Švarca.

Na sahrani su, između ostalih, govorili i jedan od očeva interneta Tim Berners-Li, kao i profesor prava na Harvardu Lorens Lesig.

"Nikada nisam upoznao nekog toliko etičnog. Znao je da je pisanjem 'koda' mogao da promeni svet. Do kraja, borio se za ono što je ispravno. Slučaj protiv Arona je bio besmislica, uvereni smo da bi bio oslobođen", rekao je Berners-Li.

Kako je pisao izveštač RT, tokom 90-minutne ceremonije reči kao što su "Anonimusi", "hakeri", "guglovati" izgovarane su toliko nonšalantno i bile su tako očekivane, da je sve to vrlo dobro opisivalo svet u kom je Švarc smatran jednim od najvećih genijalaca.

Njegova devojka, takođe internet aktivistkinja, Taren Stinebrikner-Kaufman rekla je kroz suze i osmeh da je Aron značio "njihovom svetu i njihovim ljudima" više nego bilo ko drugi.

"On je očajnički želeo da promeni svet nabolje, a ne da postane bogat i slavan. Bio je tako umoran poslednjih nedelja, pitao me je da li će se uvek tako osećati. Ne postoji ništa što bi on više želeo u ovom trenutku nego da iskoristimo ovaj trenutak i izborimo se za promene. Ako udružimo snage i nastavimo njegovu misiju, tužioci će morati da prestanu da progone mlade nevine ljude kao što je bio on", rekla je Stinebrikner-Kaufman.

Ona je istakla da je advokat MIT-a koji je podneo tužbu potpuno pogrešno prikazao Arona Švarca javnosti, a Robert Švarc je dodao da svet idolizuje Bila Gejtsa i Stiva Džobsa, koji su u očima javnosti učinili više nezakonitog od njegovog sina.

"To ne vidi samo naša vlada. Džobs i Stiv Voznijak su pravili 'plave kutije' kojima su ljudi na račun telefonskih kompanija mogli da obavljaju besplatne pozive, a Gejtsov rad na BASIC-u je, u najmanju ruku, bio sumnjiv. Ipak, svet sada u njih gleda kao u ikone, tretira ih kao idole moderne kulture. Kako je to Aron radio nešto što pravno nije ilegalno, a na kraju ga je to uništilo?", zapitao se Robert Švarc.

On je na kraju službe rekao da "uprkos svom bolu, svi znaju da je vreme da se promeni svet i da ne smeju nikada da stanu u toj nameri".

Bonus video:

(Espreso/Mediji)