ODLUČENO JE! Evropska unija kreće u KRSTAŠKI RAT protiv LAŽNIH VESTI I GOVORA MRŽNJE NA INTERNETU!

Moramo se pozabaviti tamnom stranom digitalnog sveta, poručila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u svom obraćanju učesnicima Svetskog ekonomskog foruma u Davosu sredinom ove nedelje. Ovogodišnji “Davos” odigravao se, naravno, videokonferencijski. Ne fizički u švajcarskom skijalištu, nego, kao i sve slično u doba globalne pandemije, onlajn, na mreži. Proces digitalizacije praktično svega što se može digitalizovati započeo je pre puno godina i razvio se do zadivljujućih razmera i pre pojave novog koronavirusa, ali globalna pandemija, i lokdaun koji prati tu pandemiju, dramatično je ubrzala tu digitalizaciju.

Evropska unija već je i pre tog dodatnog ubrzanja počela pratiti ritam digitalnog razvoja nekim novim regulatornim rešenjima, pa je tako uvela neke nove standarde zaštite privatnosti na internetu direktivom poznatom po akronimu GDPR. No, sada, od decembra prošle godine, kad je Evropska komisija iznela predlog dvaju novih evropskih zakona o digitalnim uslugama i digitalnom tržištu, EU ima ideju regulisati digitalni prostor preciznije i strože nego što je iko ikad pre regulisao “online” prostor u slobodnom svetu (naglasak na slobodnom, jer kineska i slična diktatursko-ugnjetavačka rešenja ne računamo). Evropska unija ove će godine pokušati ispisati nova digitalna pravila koja će biti dobra za barem jednu ili dve decenije u tom digitalnom razvoju slobodnog sveta. Rečima Ursule fon der Lajen u virtualnom Davosu: "Poslovni model onlajn platformi ima učinak ne samo na slobodnu i poštenu tržišnu konkurenciju nego i na našu demokratiju, našu sigurnost i na kvalitet naših informacija. Zbog toga treba da obuzdamo neizmernu moć velikih digitalnih kompanija, jer želimo da vrednosti koje su nam dragocene u oflajn svetu takođe budu poštovane i onlajn. Temeljno načelo je: što je ilegalno oflajn, treba biti ilegalno i onlajn. I želimo da platforme budu transparentne u vezi s tim kako njihovi algoritmi rade. Jer ne možemo prihvatiti da isključivo kompjuterski programi donose odluke koje imaju dalekosežan učinak na našu demokratiju" rekla je predsednica Komisije u tom govoru. Planira se crna lista zabranjenog ponašanja u tržišnoj konkurenciji, širenja mržnje i lažnih vesti. Evropska unija, dakle, planira regulisati i ona područja interneta na koja regulatorska noga možda nikad nije ni kročila i na kojima je praktično sve bilo dopušteno, kao na Divljem zapadu. I EU želi da joj se u tom poduhvatu pridruži i Amerika te da to bude zajednički poduhvat pisanja zajedničkih pravila ponašanja za novu digitalnu eru.

To može zvučati kao uplitanje vlasti u područje koje bi trebalo ostati slobodno, ali nije. Nije iz najmanje dva razloga. Prvo, jer EU i SAD u pisanju novih pravila za digitalni svet polaze od vrednosti poput pluralizma, uključivosti ljudskih prava i zaštite privatnosti.

Evropska je komisija za ova dva predloga zakonodavnih akata provela prethodne javne konsultacije sa svim zainteresovanim akterima, koje su bile masovnije i obuhvatnije nego ijedne slične konsultacije s deonicima uoči predlaganja neke nove direktive. I drugi razlog zašto je pisanje novih pravila sasvim legitimno i opravdano leži u činjenici da su neki zakoni, koji određuju pravila ponašanja na digitalnom tržištu, pisani još u, figurativno govoreći, doba dinosaurusa.

Direktiva o digitalnom trgovanju, koja je u ovom trenu temeljni važeći zakon koji u EU reguliše odgovornost pružalaca digitalnih usluga na Internetu, usvojena je 2000. godine. Što, kad se pogleda kako su 2000. izgledali Amazon, Gugl ili tad još nepostojeće društvene mreže, nije tako daleko od doba u kojem su zemljom hodali dinosaurusi. No, jedan je nedavni događaj pokazao koliko je nužno da se regulatori u slobodnom svetu – a EU je, osim što je politička unija, jedan od vodećih svetskih regulatora jer je reč o najvećem jedinstvenom tržištu na svetu – bave pitanjem novog propisivanja prava i obaveza, pogotovo velikih internetskih platformi. Taj događaj je odluka Tvitera i Fejsbuka o proterivanju američkog predsednika sa svojih platformi. Za mnoge ljude, pa i one koji se ni po čemu ne slažu s Donaldom Trampom i načinom na koji je on zloupotrebljavao Tviter, taj je događaj bio znak da tehnološke kompanije zaista misle da one, a ne demokratski izabrane vlade i parlamenti, treba da budu te koje odlučuju o javnom interesu i javnim politikama. Kad su nemačka kancelarka, francuski predsednik i mnogi drugi evropski političari kritikovali Tviter zbog proterivanja Trampa, nisu to činili zbog simpatija prema Trampovom ohrabrivanju državnog udara u Kongresu. Niti su to činili zbog neslaganja s pravom društvene mreže da isključi nekog ko krši pravila te društvene mreže.

Ne, ponajpre su to učinili zato što misle da bi tom pravu neke kompanije da uređuje svoja pravila ponašanja moralo biti nadređeno pravo višeg reda, koje proizlazi iz javnog interesa. Pogotovo kad je reč o kompaniji koja služi kao divovska platforma za razmenu informacija, za informisanost koja je važan sastojak demokratije i stoga se ne tiče samo privatnog nego i javnog interesa.

Drugim rečima, takva internetska kompanija ima pravo videti drži li se neki njen korisnik pravila koja je sama propisala, ali javnost i državni zakoni imaju pravo videti drži li se sama ta kompanija pravila koja joj je propisala šira zajednica, javnost preko parlamenata i vlada slobodnih, demokratskih država. Dosad mnoga takva pravila nisu ni bila propisana, pa se nije s pravnom sigurnošću ni moglo reći da ih neka kompanija krši ili ne krši. I to je poenta pisanja novih pravila, koja prate razvoj digitalnih usluga i proizvoda.

"Bez obzira na to koliko je Tviter mogao biti u iskušenju da isključi profil predsednika Trampa, takvo ozbiljno mešanje u slobodu izražavanja ne bi trebalo biti utemeljeno isključivo na pravilima kompanije. Mora postojati zakonski okvir za takve dalekosežne odluke" poručila je Ursula fon der Lajen u virtuelnom Davosu.

"Mi se s time slažemo" kaže Nik Kleg, Fejsbukov potpredsednik za globalna pitanja i komunikaciju, u razgovoru za američki javni radio NPR. Kleg je, inače, u Fejsbuk došao iz politike: bio je britanski vicepremijer i predsednik stranke Liberalnih demokrata. I nastavlja: "Mislimo da bi bilo puno bolje kad bi postojali demokratski dogovoreni standardi po kojima bismo mogli doneti takve odluke (kao što je suspenzija naloga predsednika Trampa nakon invazije njegovih pristalica na zgradu Kongresa u Vašingtonu). Ali u ovom trenu takvo šta ne postoji. I stoga smo imenovali nezavisan nadzorni odbor, sastavljen od osoba iz sveta novinarstva i akademije te od bivših političara, koji će nadzirati naše postupke i promišljeno odlučivati, na neki način poput suda, jesmo li postupili dobro ili loše – dodaje Fejsbukov potpredsednik. No, pitanje je stiže li takva kooperativnost prekasno i preslabo. Fejsbuk je izgubio dosta na ugledu nakon što je 2018. izbila afera s kompanijom Kembridž Analitika, u kojoj se pokazalo ono što se u pravilu uvek iznova pokazuje u ponašanju takvih internetskih platformi: nije ih zapravo briga ni za šta osim za pažnju i vreme što većeg broja svojih korisnika, koje će oni već nekako unovičiti. Odnosno, na kojima će zaraditi.

"Mi njima vredimo onoliko koliko im naša aktivnost osigurava novca. Oni nas mere kroz ono njihovo ARPU, Average Revenue Per User (prosečni prihod po korisniku). Postali smo strojevi za konzumaciju sadržaja oglasa koje oni nekome naplaćuju. Ti si njima doslovno ekvivalent krave muzare, samo što se osećaš sjajno jer, na primer, tu i tamo neki prijatelj nešto lepo napiše, pa se tu malo iživciraš jer je spomenuo partizane i ustaše, pa vidiš neki dobar članak, i tako dalje. Ali njihova poenta u svemu tome je da serviraju tebe na tacni nekom oglašivaču, odnosno da stvore vrednost za sebe" kaže Marko Rakar, komunikacijski savetnik koji je u Hrvatskoj jedan od najupućenijih u razvoj svega digitalnog, a nedavno je bio i autor SDP-ova predizbornog programa za digitalnu transformaciju Hrvatske. Rakar u svom komentaru dodaje: "Ljudi su se s pravom počeli pitati je li to jedini pravi način da koristimo naše računare. Odnosno, treba li društvena mreža zaista tako izgledati" dodaje Rakar.

Dokumentarni film “Social Dilemma”, dostupan i prilično popularan na Netfliksu, dočarava dubinu te dileme o tome kako društvene mreže treba, odnosno kako ne treba da izgledaju (a to kako ne treba je manje-više: kao sada). Netfliks i slične videoplatforme takođe su važan detalj široke slike o preseljenju svega mogućeg iz oflajna u onlajn, u digitalne usluge. Evropska unija je proteklih godina i na tom području pokazala da može kao regulator poboljšati stvari: od decembra 2018., na primer, zabranila je neopravdani geobloking, tj. blokiranje pristupa sadržaju na temelju geografske lokacije s koje korisnik pristupa. Koje onda bitne novosti predlaže novi Komisijin paket dvaju digitalnih evropskih zakona?

Jedan je zakon o digitalnim uslugama, koji se bavi pitanjima poput slobode govora i uklanjanja nezakonitog sadržaja, te uvodi i obavezu internetskih platformi da budu transparentne oko toga kako njihov algoritam radi u svakom konkretnom slučaju. Kako je, na primer, algoritam odlučio da vam odjednom prikazuje onlajn oglase za pseću hranu baš slučajno nakon što ste dan pre u jednom razgovoru s porodicom spomenuli da biste hteli nabaviti psa? Kad je reč o uklanjanju nezakonitog sadržaja, u što spadaju, naravno, i terorističke pretnje i pedofilija, ali i govor mržnje i širenje lažnih vesti, platforme će morati biti puno učinkovitije. I dalje će vredeti princip ograničene odgovornosti, koji vredi i sada, i koji znači da se pružalac sadržaja na internetu ne može automatski smatrati odgovornim. Sve dok nije bio svestan toga da su neki njegovi korisnici objavili ilegalni sadržaj i sve dok taj pružalac čini realno sve da uklanja nezakonitosti čim ih uoči i proveri – sve dok je pokriven u tim dvema stvarima, pravno nije odgovoran.

No, uvešće se nove obveze redovnih kontrola, procena rizika, i veće učinkovitosti u uklanjanju ilegalnog sadržaja. Vlasnici malih veb-stranica imaće manje takvih obveza, srednje platforme imaće srednju količinu novih obaveza, a najveći internetski giganti imaće najviše. Što veća internetska platforma, to veća obveza samokontrole i konstantnog proveravanja poštuje li zakon u svim segmentima.

Drugi zakon u paketu koji EU institucije tek treba da usvoje zove se zakon o digitalnom tržištu. HDZ-ov zastupnik u Evropskom parlamentu, Tomislav Sokol, upućen je u taj predlog kao član Odbora za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača: "Imamo oko 10 hiljada digitalnih platformi koje deluju na jedinstvenom evropskom tržištu, ali njih sedam drži čak 69 posto tog tržišta i nijedna od tih sedam nema sedište u Evropi. To su ti takozvani “gatekeeperi” (svojevrsni čuvari vaših ulaznih vrata na internet) koji imaju dominantan položaj, a često ga koriste tako da otežavaju ili čak potpuno onemogućuju, ulazak i uspeh novih igrača na tržištu. A postojeća pravila o tržišnom nadmetanju jednostavno nisu adekvatna za dovoljno dobro rešavanje problema.

Novi Komisijin predlog ide za time da jasno odredi ko su “gatekeeperi” i da propiše svojevrsnu crnu listu zabranjenog ponašanja koje će se a priori sankcionisati. Biće puno lakše i brže utvrditi ponaša li se neko od njih nedozvoljeno ili ne. K tome, ići će se i na pooštrenje sankcija. Ja se zalažem i za veću ulogu strukturnih mera, a ne samo novčanih kazni. Strukturne mere poput toga da se nekome ko zloupotrebljava dominantan položaj na tržištu može naložiti da proda deo svog portfelja i da se više ne bavi tim delom" kaže Sokol. To je izvor jednog potencijalnog nezakonitog monopola, a Gugl se od optužbi po tom konkretnom pitanju u pravilu brani tvrdnjom da svaki korisnik može sam odabrati želi li pretraživati pomoću ugrađenog Gugla ili želi ugraditi koji god drugi pretraživač. Takva Guglova odbrana, međutim, ima jednu rupu u obliku neodgovorenog pitanja: ako korisnici masovno koriste Guglov “search” na telefonima samo zato što to žele, a ne zato što im je zadato, zbog čega onda Gugl plaća Eplu čak do 12 milijardi dolara godišnje za privilegiju da bude u fabričkim postavkama ajfona?

Naravno, drugi niz pitanja otvara se iz činjenice da se Alfabet kao Guglova kompanija ne bavi samo “search” biznisom nego dominira i segmentima imejla, mapa, videosadržaja, internetskih pretraživača, kao i samih operativnih sistema na pametnim telefonima.

"Gugl je više godina zaredom kažnjavan zbog kršenja pravila tržišnog takmičenja u EU, pa mu je od 2017. do danas Evropska komisija izrekla novčane kazne u ukupnom iznosu od 8,25 milijardi evra. Očito je dakle da se nekim subjektima više isplati plaćati novčane kazne nego se uskladiti s evropskim regulatornim pravilima" rekao je Sokol u ovonedeljnoj raspravi u svom parlamentarnom odboru u Bruxellesu i dodao da EU mora biti u poziciji promeniti strukturu neke takve kompanije koja uredno krši (i uredno plaća) antimonopolska pravila Unije. I u Americi je nedavno, krajem oktobra, Ministarstvo pravosuđa pokrenulo antimonopolsku tužbu protiv Gugla. Taj bi se slučaj mogao pokazati jednako ili još i važnijim nego najpoznatije antimonopolske istrage u Americi, od slučaja Standard Oil, kompanije koja je 1911. postala toliko ekonomski moćna da je presudom razbijena na 33 kompanije, do slučaja Majkrosoft iz 1998., kad je problem bio u ugrađivanju Internet Eksplorera u Vindovse. Neki su republikanski senatori, koji su ostali bliski Trampu i u vreme i nakon sramotne invazije njihovih pristalica na Kongres 6. januara 2021., nekada opisivali Gugl kao “najmoćniju kompaniju na licu Zemlje”, koja je “veća i moćnija nego što je Standard Oil bio kad je razbijen na temelju antimonopolskih zakona” (senator Ted Cruz, Fox News, 16. jula 2019.).

U Vašintonu sada duvaju drugi vetrovi, Demokratska stranka ima većinu i u Senatu, ne samo u Predstavničkom domu Kongresa, a u Beloj kući nakon Trampa sedi predsednik Džo Bajden. No, to ne bi trebalo značiti da će američki Big Teh dobiti tretman gledanja kroz prste.

Delom svijeta, ne samo u Americi i u Evropi, menja se stav i propitkuje jesu li veliki internetski divovi, koji su smislili dosta zgodna i komotna rešenja, ipak postali velika čudovišta koja treba regulatorno prikovati. Privezati ih, ne za zatvorske rešetke, nego za preciznije i bolje zakonske propise. U Australiji se ove nedelje zahuktala javna rasprava o Guglu nakon što je kompanija zapretila da će povući svoj pretraživač s australijskog digitalnog tržišta jer je nezadovoljna novouvedenom zakonskom obavezom da Gugl Njuz kao agregator vesti plaća te vesti izdavačima, odnosno nosiocima autorskog prava koji su ih proizveli.

Čak 94 posto Australijanaca koristi Gugl kad pretražuje internet tako da pretnja nije bezazlena, ali premijer Australije Skot Morison poručio je da se neće impresionirati pretnjama. Parlament je taj koji piše zakone i tako će biti i u ovom slučaju, poručio je.

Gugl je sa sličnim regulatornim potezom suočen i drugde, odnedavno i u Evropskoj uniji, koja je na nadnacionalnom nivou uvela princip srodnog prava za izdavače kako bi Gugl Njuz, Fejsbuk i slične internetske platforme privolela na plaćanje poštene naknade novinskim izdavačima i autorima. Reakcija Gugla na takvu novost u Francuskoj bila je, na primer, ukidanje Gugl Njuza na francuskom jeziku (Gugl Njuz nikad nije imao svoj digitalni “dućan” u Hrvatskoj, na hrvatskom jeziku).

Australijski primer pokazuje da još traje navlačenje “povuci-potegni” i da još nema konsenzusa između regulatora i internetskih divova o tome kako će ta novost funkcionisati u praksi. Niko nije zapretio povlačenjem Guglovih pretraživača iz Evrope, ali činjenica da je takva pretnja izrečena u Australiji može značiti da Gugl, tj. Alfabet, signalizira i evropskim regulatorima na kakve je sve poteze spreman u tom navlačenju oko naknade za prenošenje vesti.

Mariet Šake, bivša nizozemska evroparlamentarka, sada voditeljka Centra za kibernetičku politiku na Univerzitetu Stanford u Kaliforniji, u aktuelnoj kolumni za Fajnenšnl Tajms piše kako problem nije samo s društvenim mrežama, pretraživačima i aplikacijama na telefonu, koji svi formiraju našu svakodnevicu bez valjane kontrole i odgovornosti za takvu ulogu. "Biznis danas na razne druge načine određuje pravila o tome kako tehnologija utiče na živote ljudi. Standardi šifrovanja, na primer, određuju stepen nacionalne sigurnosti. Sistemi za prepoznavanje lica uskraćuju pravo na privatnost. Celo društvo ima dodira s takvom digitalizacijom, što stavlja kompanije u poziciju kreatora politike, ali bez mandata za upravljanje, bez nezavisnog nadzora ili mehanizama provere i ravnoteže koji su od vitalne važnosti u demokratskom sistemu. Zapravo, moć vlasti koju imaju tehnološki divovi zadire sve brže u ulogu države. Štampanje digitalnih valuta, verifikacija digitalnih identiteta, čak i razvijanje kibernetičkog oružja, sve se to događa pod vođstvom upravnih odbora, a ne parlamenata" piše Marijet Šake u kolumni za Fajnenšnl Tajms.

Njen je zaključak da je dobro što je neuspeli pokušaj državnog udara 6. januara u SAD-u osvestio u široj javnosti moć internetskih kompanija koje su u stanju pružati platformu i za takve stvari kao što je invazija rulje na Kongres, sedište američke demokratije. Ali, prema njenom mišljenju, ljudi treba da postanu svesniji da se događa još jedan udar na demokratski poredak: privatizacija upravljanja, privatizacija uloge vlasti, koja se događa delom digitalnog sveta. Svest o toj tezi, to pitanje, i traženje odgovora na to pitanje, biće zasigurno nešto čime će se i Evropska unija i SAD intenzivno baviti i ove i sledećih godina.

(Espreso/Vecernji)