ZNATE LI ČIJU BISTU JE DŽO BAJDEN PRVOG DANA UBACIO U KANCELARIJU PREDSEDNIKA SAD? To je ovaj lik PORED PROZORA!

Džo Bajden se već bacio na uređenje Ovalnog kabineta. Predsednik je u sredu otkrio svoj novi dekor, pozvavši novinare da prisustvuju potpisivanju serije izvršnih naredbi nekoliko sati nakon inauguracije.

Bista Cezara Čaveza, vođe radničkih snaga i aktiviste za građanska prava, smeštena je među nizom porodičnih fotografija uokvirenih na stolu iza novog predsednika. Takođe su predstavljena biste Martina Lutera Kinga mlađeg, Rose Parks, Eleonor Ruzvelt i Roberta F. Kenedija.

Cezar Estrada Čavez (1927-1993) bio je američki socijalista, vođa sindikata i aktivista za prava latino populacije u SAD. Zajedno sa Dolored Uertom, osnovao je Nacionalnu asocijaciju radnika na farmama (NFWA), koja se kasnije spojila sa Organizacionim komitetom radnika u poljoprivredi (AWOC), čime je stvoren sindikat Unija radnika na farmi (UFW). Ideološki, Čavez je bio između levičarske politike i katoličkih učenja.

Ali, to nije sve.

Tamno plavi tepih iznesen je iz skladišta da bi zamenio svetliji, koji je instalirao bivši predsednik Donald Tramp. Nestale su i Trampove zlatne zavese, zamenjene tamnijom nijansom koje su visile dok je Bil Klinton bio predsednik. Skinut je i portret koji je okačio Tramp, na kom je kontroverzni bivši populistički predsednik Endru Džekson. Za Džeksona je bilo poznato da je lično bogatstvo stvorio ropskim radom, dok je njegovo vreme na funkciji dovelo do smrti hiljada Indijanaca. Bista Vinstona Čerčila koju je Tramp vratio nakon uklanjanja Baraka Obame više nije izložena.

Portparol Bajdena rekao je za "The Vashington Post", da se jasno vide "razlike u mišljenjima, izražene unutar zaštitnih ograda Republike, kao i da su od suštinske važnosti za demokratiju". Dekorativne promene izvršene su u sredu, dodali su.

Bilo je važno da predsednik Bajden uđe u Ovalnu kancelariju koja liči na Ameriku i da je i na takav način počeo da pokazuje deo onoga ko će biti kao predsednik

Pored toga, Bedžamin Frenklin "gleda" na Bajdena sa portreta na obližnjem zidu. Visi i portret Frenklina D. Ruzvelta. Slike suparničkog predsednika Tomasa Džefersona i bivšeg ministra finansija Aleksandra Hamiltona postavljene su jedna blizu druge, kao i Džordž Vašington i Abraham Linkoln.

Ešli Villijams, zamenica direktora za rad Ovalne kancelarije, rekla je: "Bilo je važno da predsednik Bajden uđe u Ovalnu kancelariju koja liči na Ameriku i da je i na takav način počeo da pokazuje deo onoga ko će biti kao predsednik."

Jedno je ipak zadržao

Uokvirene slike predsednikovog pokojnog sina, njegove majke Ketrin Eugenije Finegan i pape, nalaze se iza njega, kao i slike sa suprugom i prvom damom dr Džil Bajden i njegovom širom porodicom. Jedna kancelarijska karakteristika ostaje: Bajden koristi i ono što je poznato kao "Resolute Desk", jer je izgrađen od hrasta koji se koristi u brodu za istraživanje britanskog Arktika HMS Resolute. Tramp je koristio i taj sto.

Pogledajte kako sada izgleda Ovalni kabinet:

U januaru prošle godine Tramp je pokazao zavese u zlatnoj boji u pozadini, zastave Sjedinjenih Država, predsednički pečat i neke lične stvari. Na krajnjoj levoj strani kredenca imao je kolekciju vojnih novčića. Na desnoj strani kredenca nalazile su se tri porodične fotografije. Na toj fotografiji bili su Trampovi u njihovom stanu u Trampovoj kuli. Donald Tramp sedi na sofi dok njegov sin leži, naslonjen na oca dok on stavlja ruku preko tatine noge. Melanija Tramp se vidi kako sedi na podu dok je naslonjena leđima na sofu, a glava joj je uspravna dok Baron sedi direktno iza nje. Značajno je da je Tramp tu sliku stavio na kredenac pored portreta svojih roditelja. Na prošlim fotografijama Ovalnog kabineta, fotografije sa Melanijom Tramp i Baronom nije bilo. Tu je portret njegovog oca, programera nekretnina Freda Trampa, njegova majka, Mari En Tramp, kao i porodična fotografija koja prikazuje predsednika sa sadašnjom suprugom Melanijom i njihovim malim sinom Baronom. Poslednja fotografija snimljena je u januaru 2016. godine - deset meseci pre nego što je pobedio Hilari Klinton na predsedničkim izborima.

Stambeni prostor unutar zgrade sa 132 sobe je područje unutar Bele kuće u kojem Prva porodica ima najviše ovlašćenja za uvođenje promena. Dozvoljeno je da se sobe u tom određenom delu prefarbaju po svom ukusu, kao i da se za prvu porodicu često unose novi ukrasi, posteljina i komadi nameštaja.

Kada se Tramp prvi put preselio u Belu kuću, brzo je započeo dekorativne promene u svom novom domu. Ovalna kancelarija je preuređena za Trampa, pošto su iza stola Resolute, postavljene zlatne zavese, zamenjujući grimizne zavese koje su postavljene za vreme Baraka Obame. Pored promene zavesa, mogul za prodaju nekretnina se takođe rešio ogromne kružne prostirke iz Obaminog predsedništva na kojoj su se nalazili citati američkih lidera. Činilo se da je to zamena za zlatnu i žutu prostirku sa vencima na ivicama, koju je dizajnirala Laura Buš tokom predsednikovanja njenog supruga, jer je rečeno da je Buš zatražio jednu koja izražava njegov duh optimizma, izveštavao je tada ABC News. Kaučevi u istorijskoj kancelariji takođe su zamenjeni brokatom i više nisu sa sivim antilopom, rekao je CNN tada. Tramp je takođe ispunio jedno od svojih ranih obećanja - vratio je bistu Vinstona Čerčila koju je Obama uklonio da bi je zamenio bistom dr Martina Lutera Kinga. Uobičajeno je da novoizabrani predsednik preuređuje Ovalni kabinet kao i druge delove Bele kuće, koja vredi 397,9 miliona dolara.

Ovako je Ovalna soba izgledala tokom Trampog mandata:

Stambeni prostor unutar zgrade sa 132 sobe je područje unutar Bele kuće u kojem Prva porodica ima najviše ovlašćenja za uvođenje promena. Dozvoljeno je da se sobe u tom određenom delu prefarbaju po svom ukusu, kao i da se za prvu porodicu često unose novi ukrasi, posteljina i komadi nameštaja. Iako je Prvoj porodici dozvoljeno da vrši promene unutar Bele kuće, unutar istorijske zgrade postoje sobe koje su nedodirljive, poput Lincoln spavaće sobe i javnih prostora poput državne trpezarije i Green Room-a. Izmene za koje se želi izvršiti bilo koja od tih soba mora da odobri Komitet za očuvanje Bele kuće, jer je Bela kuća živi muzej koji sadrži stotine godina američke istorije. Bila je rezidencija svakog predsednika SAD počev od Džona Adamsa 1800. godine.

(Espreso.co.rs/Daily Mail.co.uk)