ON JE PUTINOV NASLEDNIK Niko za njega nije znao, vlada iz senke a sada preuzima Rusiju!

Kada je ruski predsednik Vladimir Putin pre godinu dana imenovao malo poznatog direktora poreske uprave Mihaila Mišustina za premijera, svi su bili zapanjeni. Umesto Dmitrija Medvedeva – političke veličine i bivšeg predsednika, čiji su ugled, međutim, narušile optužbe za umešanost u korupciju – Putin je izabrao čoveka za koga je malo ko čuo – ne samo u inostranstvu, nego i u Rusiji.

“Fajnenšel tajms” je svojevremeno objavio članak u poreskoj upravi, koju je vodio deset godina, pohvalivši Mišustinovo zalaganje za tehnološku modernizaciju poreske uprave, ali je njegovo ime uglavnom bilo nepoznato. Stručnjaku za informacione tehnologije sa darom za uspostavljanje veza u pravom trenutku, koga su u prvo vreme svi doživljavali kao nekog ko je samo privremeno uskočio na mesto premijera, međutim, raste popularnost, toliko da čak može da se meri s popularnošću njegovog šefa.

Neki stručnjaci predviđaju mu dugogodišnju karijeru u samom vrhu ruske politike.

Prvobitno je imenovan kao osoba sa darom za upravljanje kako bi razvio infrastrukturu i podigao životni standard u Rusiji, za šta je izdvojeno 360 milijardi dolara, ali je primat preuzela borba protiv pandemije korona virusa.

Na neki način to je bio blagoslov za novog premijera. Nakon što je Putin zamenio javni nastup TV obraćanjem i povukao se u strogi karantin, odgovornost za borbu protiv virusa preneta je na zvaničnike ispod njega u centralnoj i regionalnim vladama.

Tako je pandemija bila šansa za ljude poput Mišustina i gradonačelnika Moskve Sergeja Sobjanina, koji je navodno Mišustinov dobar prijatelj, da izađu iz anonimnosti. Mišustin, Sobjanin i mnogi regionalni guverneri beleže značajan rast popularnosti tokom krize izazvane pandemijom.

U novembru je Mišustinov uticaj dođao do izražaja prilikom “mini” rekonstrukcije vlade: premijer je članove kabineta srednjeg ranga zamenio tehnokratama sa smislom za biznis, jednom rečju, ljudima kao što je on.

Neki stručnjaci smatraju da će njegovu ugled trajati duže od pandemije. Tatjana Stanovaja, politička analitičarka, opisala je Putina u tekstu za Karnegi centar kao predsednika koji se sve više distancira od unutrašnjih pitanja, dok se umesto toga usredsredio na krupna spoljnopolitička pitanja i vlastitu zaostavštinu.

Umesto njega, navela je ona, “kolektivni Putin” – masa birokrata i mlađih zvaničnika odgovornih za svakodnevno upravljanje zemljom – preuzela je mnoge predsednikove poslove, i rade ono za šta smatraju da bi on želeo da se uradi. Sa Mišustinom na čelu.

Moguće posledice po budućnost Rusije i Mišustina su ogromne, ocenjuje “Moskva tajms”.

Ankete Centra Levada pokazuju da je Putinova popularnost od septembra do novembra opala sa 69 odsto na 65 odsto, dok je Mišustinova porasla za jedan procentni poen na 58 odsto, čime je postao najomiljeniji političar posle Putina.

Prema rečima Abasa Gljamova, političkog savetnika u Kremlju i bivšeg autora zvaničnih govora, Mišustinova popularnost pokazuje da je uspeo u nastojanju da stvori nezavisan politički imidž među ruskim glasačima.

- Aktuelne oscilacije rezultata anketa o Putinu i Mišustinu možda nagoveštavaju da ljudi poslednjeg ne vide samo kao dopunu nacionalnom vođi, već sve više i kao njegovog naslednika – napisao je Galjamov u uvodniku za “Moskau tajms”.

Možda je prerano govoriti o nasledniku, ali nema garancije da će 68-godišnji Putin ostati na vlasti onoliko dugo koliko mu omogućavaju ustavne promene – naime, do 2036, piše list.

Bilo kako bilo, nema sumnje da će Mišustin i dalje izražavati apsolutnu lojalnost predsedniku koja mu je do sada samo koristila.

- Ne moj kolega, već naš lider – ispravio je istraživača sa nuklearnog naučnog instituta koji je Putina nazvao njegovim kolegom.

(Espreso.co.rs/Alo.rs)