IDIOTI KOJI NEGIRAJU KLIMATSKE PROMENE SU NAJVEĆA OPASNOST ZA PLANETU: A na toj planeti nalazi se i SRBIJA!

Konsenzus u naučnoj zajednici da je u toku proces globalnog zagrevanja čiji uzročnik je čovek, odnosno njegovo preterano trošenje prirodnih resursa, je 100 odsto.

Dakle, ne 97, ne 98, ne 99, nego 100 odsto.

U prevodu, svaki ozbiljan naučnik na ovoj planeti, koji se bavi klimatskim promenama, došao je do istog, gorepomenutog zaključka.

I to nije nikakva tajna. Evropska unija ima ambiciozan plan da pređe na potpuno "zelenu" energetiku do 2050. godine, a potpisani su i biće potpisivani međunarodni sporazumi prema kojima će države morati da postupaju ukoliko žele da ne postanu parije globalnog društva.

Tajmova osoba godine bila je Greta Tunberg, švedska devojčica koja je pokrenula ovo pitanje na najvišim mestima.

Pa ipak, i pored više nego dovoljnih i uverljivih dokaza o onome što nam se dešava (KAD STE POSLEDNJI PUT VIDELI SNEŠKA BELIĆA, DECU KOJA SE GRUDVAJU ILI SANKAJU?), postoje ljudi koji odbacuju koncept o globalnom zagrevanju i ljudskoj ulozi u njemu.

Nažalost, na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, ne samo u Srbiji, nego i globalno, prostor se daje budalama koji negiraju globalno zagrevanje i tvrde da se to (uprkos nauci, zdravom razumu, očima i ušima svih nas) - ne dešava.

Pa, dakle, o čemu je reč ovde, sa ovim ljudima?

Prenosimo zanimljiv članak sa "The Conversation", koji se bavi upravo ovim pitanjima, i koji je još uvek veoma aktuelan:

"Industrija fosilnih goriva, politički lobisti, medijski moguli i pojedinci su proveli poslednjih 30 godina sejući sumnju o realnosti klimatskih promena, iako tu sumnje nema. Prema poslednjim procenama, pet najvećih svetskih naftnih i gasnih kompanija troše oko 200 miliona dolara godišnje na lobiranje kako bi se kontrolisale, odložile ili blokirale promene zakona o klimatskim promenama, odnosno "zelenoj" energetici.

Ipak, njihov uticaj na javnost je sve slabiji. Prema istraživanjima javnog mnenja, više od 75 odsto Amerikanaca smatra da ljudi izazivaju globalno zagrevanje. Klimatski štrajkovi u školama (via Greta Tunberg), protesti onih koji se protive istrebljenju živog sveta, vlade država koje uvode klimatsko vanredno stanje, poboljšano medijsko izveštavanje o klimatskim promenama i sve veći broj ekstremnih vremenskih događaja, sve ovo doprinelo je ovoj promeni. Takođe, postoji i novi optimizam o tome kako možemo da se izborimo sa ovom krizom.

Međutim, ovo znači i da se samo lobiranje prilagodilo i promenilo, i da je sada prešlo na suptilnije i pokvarenije načine "ubeđivanja" - ono što je označeno kao "klimatski sadizam". Na ovaj način se ismevaju mladi ljudi koji idu na klimatske proteste, i ismeva se Greta Tunberg, mlada žena sa Aspergerovim sindromom, koja jednostavno govori naučne istine.

Na ovakvoj globalnoj prekretnici, važno je biti u stanju identifikovati različite tipove negiranja. Taksonomija ispod pomoći će svima da vide različinte načine koji se koriste da bi vas ubedili da odložimo akciju koja se tiče klimatskih promena.

1. Naučno negiranje

Ovo je tip negiranja s kojim smo svi upoznati: da u nauci ne postoji konsenzus o pitanju klimatskih promena. Negatori kažu da su klimatske promene samo deo prirodnog ciklusa. Ili da su klimatski modeli nepouzdani ili preosetljivi na ugljen dioksid.

Neki čak tvrde da ugljen dioksid čini toliko mali deo atmosfere da ne može imati veći uticaj na zagrevanje. Ili da klimatolozi "šteluju" podatke kako bi pokazali da se klima zaista menja (globalna zavera za koju bi bilo potrebno učešće hiljada naučnika u više od 100 zemalja).

Svi ovi argumenti su lažni, i postoji jasan konsenzus među naučnicima o uzrocima klimatskih promena. Klimatski modeli koji predviđaju porast globalne temperature su ostali veoma slični u poslednjih 30 godina, uprkos velikom povećanju kompleksnosti, što pokazuje da je reč o naučnoj teoriji koja je potvrđena.

Promena javnog mnenja pokazuje da će potkopavanje javnog mnenja imati sve manje efekta, ili nimalo efekta. Zbog toga negatori klimatskih promena prelaze na novu taktiku. Jedan od vodećih negatora klimatskih promena u Britaniji, Najdžel Louson, bivši ministar u Vladi, sada se slaže sa tvrdnjom da ljudi izazivaju globalno zagrevanje, uprkos tome što je osnovao skeptičku Fondaciju za politiku globalnog zagrevanja, 2009. godine.

Ovde se sada tvrdi da je "otvorenog uma za nauku iza teorije globalnog zagrevanja, ali je duboko zabrinuta za cenu i druge implikacije politike koja se trenutno zagovara". Drugim rečima, pitanje klimatskih promena se ovde prebacuje sa nauke na "cenu".

2. Economsko negiranje

Ideja da su klimatske promene "preskupe da se poprave" je suptilnija forma negiranja klimatskih promena. Ekonomisti, međutim, tvrde da bi klimatske promene mogle da se reše trošenjem samo 1 odsto svetskog BDP. Možda čak i manje ako se uračunaju uštede zbog poboljšanja ljudskog zdravlja i širenja zelene ekonomije. Ali ako sada nešto ne učinimo, do 2050. će ovaj procenat biti 20 odsto svetskog BDP.

Treba da se prisetimo i da je, recimo, 2018. godine svet stvorio 86 biliona dolara, i da svake godine svetski BDP raste za 3,5 odsto. Tako da odvajanje samo 1 odsto toga kako bi se izborili sa klimatskim promenama ne bi napravilo veliku razliku, a istovremeno bi svetu uštedelo mnogo novca. Ono što klimatski negatori takođe ne govore je da štite industiju fosilnih goriva, koja svake godine dobija subvencije od oko 5 biliona dolara, uključujući i smanjene troškove nabavki, poreske olakšice i druge olakšice. Ovo je oko 6 odsto svetskog BDP.

Međunarodni monetarni fond (MMF) procenjuje da bi promena u cenama fosilnih goriva smanjila globalne emisije ugljen dioksida za 28 odsto, smrti povezane sa zagađenjem za 46 odsto, i povećale prihode budžeta za oko 3,8 odsto.

3. Humanitarno negiranje

Negatori klimatskih promena takođe tvrde da su klimatske promene dobre za nas. Oni pominju duža, toplija leta koja će učiniti poljoprivredu produktivnijom. Ovo je istina, ali sve bi to bilo poništeno sušnijim letima i povećanom učestalošću toplotnih talasa u nekim oblastima. Na primer, toplotni udar u Moskvi 2010. godine ubio je 11.000 ljudi, uništivši rusku žetvu pšenice i povećao cene hrane na globalnom nivou.

Više od 40 odsto svetske populacije živi u tropskom pojacu, gde bi svako povećanje temperature i dezertifikacija bile pogubne.

Negatori takođe ukazuju na to da je biljkama potreban atmosferski ugljen dioksid kako bi rasle, i tvrde da bi njegov višak imao efekat đubriva. Ovo je istina, i zemaljska biosfera apsorbuje više od četvrtine ugljen dioksida koji mi stvorimo, svake godine. Još jednu četvrtinu apsorbuje okean. Ali gubljenje ogromnih područja pod prirodnom vegetacijom usled deforestacije i promena u upotrebi zemljišta u potpunosti poništava ovaj efekat.

Negatori klimatskih promena će vam reći da više ljudi umire od hladnoće nego od vrućine, pa su zato toplije zime dobra stvar. Ovo je duboko pogrešno: ranjivi ljudi umiru od hladnoće zbog loših uslova stanovanja, i zbog toga što nemaju novca za ogrev. Ubija ih društvo, a ne klima.

Ovaj argument je, uz sve, činjenično netačan. U SAD, na primer, četiri puta više ljudi umre od vrućine nego od hladnoće. Ovo je možda čak i preoptimistična procena, pošto se mnoge smrti koje je u stvari izazvala vrelina vode kao infarkt, moždani udar ili smrt usled respiratornih problema, koje sve uzrokuje preterana vrućina.

4. Političko negiranje

Negatori klimatskih promena tvrde da ne može da se reaguje i zbog toga što druge zemlje ne preduzimaju ništa po tom pitanju. Ali nisu sve zemlje podjednako krive za izazivanje klimatskih promena. Na primer, 25 odsto ugljen dioksida koji čovek emituje u atmosferu nastalo je u SAD, 22 odsto Evropska unija, dok Afrika proizvodi manje od 5 odsto.

Kad se ima u vidu istorija globalnog zagrevanjam, razvijene države imaju etičku odgovornost da budu lideri u smanjivanju emisija. Ali na kraju, sve države treba da reaguju jer, ako želimo da minimizujemo efekte klimatskih promena, svet mora da dođe do nula emisija do 2050. godine.

Oni koji negiraju klimatske promene će vam takođe reći da postoje bitniji problemi koji treba da se reše, koji su lokalne prirode. Ali mnoga rešenja za problem klimatskih promena su pobeda u svakom slučaju, i poboljšaće živote normalnih ljudi. Prelaz na obnovljivu energiju i električna vozila, na primer, smanjuje zagađenje vazduha, što poboljšava opšte zdravlje ljudi.

Razvoj zelene ekonomije pruža ekonomske benefite i stvara nova radna mesta. Poboljšanje prirodnog okruženja i ponovno pošumljavanje stvaraju zaštitu od ekstremnih vremenskih događaja, i mogu poboljšati sigurnost hrane i vode.

5. Krizno negiranje

Poslednji deo negiranja klimatskih promena je argument da ne bi trebalo da žurimo sa promenom stvari, pogotovo kad se imaju u vidu nesigurnosti pomenute u četiri gornje take. Negatori trvde da promena klime nije toliko strašna kako naučnici tvrde, i da ćemo u budućnosti biti bogatiji i tehnološki napredniji, te da ćemo tada moći da rešimo sve probleme. Oni takođe "udaraju na emocije" i na kartu da mnogi od nas ne vole promene, i osećaju da živimo u najboljem vremenu u istoriji, pogotovo oni koji su bogati i imaju moć.

Ali argumenti slični ovima su korišćeni u prošlosti kad je počela debata o ukidanju robovlasništva, davanju prava glasa ženama, kraju kolonijalizma, ukidanju rasne segregacije, dekriminalizaciji homoseksualizma, jačanju radničkih prava i uvođenju regulativa za zaštitu prirodne sredine, te ozakonjivanju istopolnih zajednica i zabrani pušenja.

Osnovno pitanje je sledeće: zašto dozvoljavamo ljudima sa najviše privilegija i moći da nas ubede da spasimo svoju planetu od klimatskih promena?"

Bonus video:

(Espreso.co.rs/TheConversation)