Nedeljković o izborima u SAD: BAJDEN JE ZVANIČNO POBEDIO, TRAMP ĆE IMATI ŠANSU TEK 2024. GODINE!

Izvesna pobeda demokratskih kandidata u Džordžiji u za osvajanje dva poslednja dva mesta u Senatu SAD će zaokružiti pobedu Džozefa Bajdena i njegove stranke na izborima u toj zemlji, kaže asistent na Fakultetu političkih nauka Stevan Nedeljković.

Današnji protest Republikanaca u Vašingtonu na poziv Donalda Trampa, odlazećem američkom predsedniku poslužiće da pokaže koliku snagu ima u okviru svoje Republikanske partije.

"Izvesno je za sada je da je demokratski kandidat Rafael Varnok pobedio za jedno mesto u Senatu dok se još uvek čekaju rezultati za drugo senatsko mesto", kaže Nedeljković i dodaje da rezultati govore da je trenutno i drugi demokatski kandidat u Džordžiji Džon Osof u prednosti.

Biće to, kaže, jedna čudna situacija, neuobičajena za poslednje decenije u SAD da će broj republikanaca i demokrata u Senatu biti izjednačeno.

"U takvoj situaciji presudni glas ima potpredsednik SAD koji je i predsednik Senata", naglašava Nedeljković i dodaje da je ovim konsolidovana pobeda Demokrata na izborima koji su održani još u novembru prošle godine.

Iako rezultati još uvek nisu konačni, dodaje on, ipak na kraju ovo je ne velika i neubedljiva, ali pobeda Demokatske partije i da je tako 'teret sa pleća' Bajdenove administracije skinut" jer sada imaju kontrolu i nad Predstavničkim domom i nad Senatom"i olakšati funkcionisanje Bajdenove administracije.

Međutim, dodaje on, to ne znači da će Džozefu Bajdenu biti lako.

"Bajden će ipak morati da pravi bolne kompromise sa progresivnim krilom Demokatske partije i čini mi se da će to pogotovo biti manifestovano u okviru unutrašnje politike SAD poput zdrastvene i poreske politike", objašnjava Nedeljković.

Kao razlog tome on vidi to što su na ključnim mestima Bajdenove administracije postavljeni ljudi koji uopšte nisu progresivni.

Kada je reč o Republikanskoj partiji, Nedeljković kaže da će poraz za dva mesta u Senatu u Džordžiji ići 'na duši' Donalda Trampa.

"Glavni krivac za poraz jeste upravo Tramp", tvrdi Nedeljković i dodaje da je to posledica njegove politike, neutemeljenih optužbi za kršenje izborne volje i krađu na izborima, ali i optužbi na račun republikanskog rukovodstva u toj državi, što je, kako kaže, demotivisalo republikanske birače da izađu da glasaju.

On podseća da je republikanski kandidat Dejvid Perđu na izborima 3. novembra 2020. osvojio čak 80.000 glasova više od protivkandidata i demokrata Džona Osofa, a da će sada imati 20.000 glasova manje.

Takođe dodaje da sada republikanac Perđu ima čak 250.000 glasova manje u odnosu na rezultate iz trećeg novembra.

"Največu odgovornost za to ima Tramp. On podseća na kapetana broda koji tone, ali koji koji pre svega misli na sebe, a ne i na putnike, što mislim da nije bilo časno", kaže Nedeljković.

Dodaje da takav rezultat u Džordžiji otvara i dilemu unutar Republikanske partije o tome da li da se 'drže' Trampa i dozvole da on i dalje vuče tu partiju napred ili će se ovo negativno iskustvo odraziti negativno na njegovu reputaciju.

"SAD očekuju vrlo burni dani. Danas se održava miting Trampa u Vašingtonu na kome se očekuju preko milion ljudi, a takođe i zajednička sesija Predstavničkog doma i Senata gde bi trebalo da se potvrdi Bajdenova pobeda na predsedničkim izborima", kaže Nedeljković.

On tvrdi da ovaj protest neće dovesti u pitanje Bajdenovu pobedu, već da će poslužiti Trampu da pokaže da ima ogromnu težinu unutar svoje partije i da oni jesu večinski Trampovi Republikanci.

"Ni jedan deo Republikanaca neće želeti da deluje van institucija, jer je to faktički državni udar i udar na Ustav SAD koji je itekako važan Republikancima", kaže on i dodaje da će Tramp protestom pokazati da ostaje u politici, u Republikanskoj partiji, ali i da je vrlo moguće da bude ponovo kandidat na predsedničkim izborima 2024.

Ako uspe da zadrži sadašnju reputaciju, ocenjuje Nedeljković, nemam nikakve sumnje da će Tramp biti kandidat Republikanaca i u 2024.

Kada je reč o spoljnoj politici SAD sa takvim odnosom snaga u Senatu, Nedeljković kaže da ovakav izbor neće imati uticaj na spoljnu politiku SAD, a pogotovo ne na spoljnu politiku prema Zapadnom Balkanu.

"Tradicionalno, još od devedesetih godina, Kongres SAD nije imao veliku ulogu u kreiranju i oblikovanju spoljne politike SAD. To je ipak na izvršnoj vlasti i na Stejt departmentu i u tom pogledu treba pratiti imenovanja u toj američkoj instituciji, pogotovo ko će biti zadužen za Evropu i Evroaziju", zaključuje Nedeljković.

(Espreso.co.rs/Tanjug)