BAJDENA ČEKA PROBLEM KADA 20. JANUARA STUPI NA DUŽNOST: Tramp mu dobro zakuvao sa Iranom!

Novoizabrani predsednik SAD Džozef Bajden suočava se sa sve neizvesnijom situacijom po pitanju Irana, višedecenijskog američkog protivnika kog Vašington u najvećoj meri okrivljuje za nestabilnost na Bliskom istoku.

Bajdena, koji 20. januara treba da stupi na dužnost, čeka problem s Iranom koji svakim danom postaje sve složeniji, a tome su doprineli i provokativni potezi Teherana i nekoherentne akcije odlazećeg predsednika SAD Donalda Trampa.

Trampov tim je prošle sedmice poslao u Persijski zaliv bombardere B-52, kao odgovor na navodno iransko planiranje napada, a zatim je preinačio odluku o vraćanju u SAD jedinog američkog nosača aviona na Bliskom istoku.

Iran je juče objavio da je obnovio proces obogaćivanja uranijuma do 20 odsto, čime krši medjunarodni nuklearni sporazum sa velikim silama iz 2015. godine, a zatim je zaplenio tanker koji je u Persijskom zalivu plovio pod južnokorejskom zastavom i uhapsio članove posade.

Ta dva poteza Teherana, svega dve nedelje uoči inauguracije Bajdena, ugrožavaju njegove planove da SAD ponovo postanu deo nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, koji je Tramp napustio 2018. godine i ponovo uveo oštre sankcije Iranu.

Tenzije su izrazito povišene nekoliko nedelja unazad, pre svega zbog očekivanja Vašingtona da će Iran izvesti osvetnički napad na prvu godišnjicu ubistva generala Kasema Solejmanija, 3. januara, koje je naredio Tramp.

Iako ni obogaćivanje uranijuma ni zaplena broda ne deluju kao potezi povezani s ubistvom Solejmanija, oni jesu dodatno podigli tenzije u dugo vremena nestabilnom regionu.

Zabrinutosti doprinosi činjenica da jedan jedini pogrešan potez ili svesna provokacija imaju potencijal da dovedu do rata.

Znakova da SAD planiraju napad na Iran nema, iako je Tramp rekao da bi odgovorio na svaki napad Teherana ili njemu bliskih paravojnih formacija u Iraku koje su raketirale baze u kojima su američki vojnici.

Scenario koji brine američke vojne zvaničnike je napad Irana, u Iraku ili drugde u regionu Persijskog zaliva, na koji bi Tramp odgovorio, što bi moglo da izazove širi ratni sukob.

To je deo razloga zbog kojeg je Vašington ipak odlučio da zadrži jedini nosač aviona u regionu, gde je poslat u maju 2019. godine, kada je Bela kuća prvi put objavila da Iran planira napade na američko osoblje.

Ta krajnje neobična odluka vršioca dužnosti ministra odbrane Kristofera Milera, da naredi povratak nosača aviona, a potom da ga zadrži u regionu, deluje kao protivteža nastojanju Centralne komande SAD da ubedi Iran da neće platiti cenu za eventualni napad na američke snage.

Nosač aviona "Ju-Es-Es Nimic" bukvalno je krenuo put SAD kada je dobio naredbu da se okrene i vrati nazad.

Otkazivanje naredbe da nosač aviona bude vraćen u SAD iznenadio je neke funkcionere Ministarstva odbrane, što nagoveštava da je odluka možda doneta u Beloj kući, a ne kao rezultat novih argumenata vojnih zvaničnika.

SAD su u poslednja dva meseca tri puta slale bombardere B-52 u Persijski zaliv, poslednji put 30. decembra.

Ti direktni letovi iz SAD služili su da pokažu vojnu snagu, odnosno, koliko brzo bombarderi mogu da stignu do Bliskog istoka.

Bajdenov tim je odbio da komentariše najnoviji razvoj dogadjaja oko Irana i šta bi on mogao da znači za planove buduće administracije.

Medjutim, Bajden i njegovi glavni savetnici su objavili kakav će pristup zauzeti prema Iranu, a na vrhu liste je da se Teheran privoli da ponovo počne da poštuje odredbe sporazuma iz 2015. godine kojim je ograničen razvoj iranskog nuklearnog programa.

Takodje, Bajdenov tim namerava da proširi taj sporazum kako bi njegov deo postali i potezi Irana koji nisu vezani za nuklearni program.

S druge strane, Iran navodi da će ponovo početi da poštuje odredbe jedino ako se SAD ponovo pridruže sporazumu i ukinu sankcije koje je Tramp uvodio Teheranu u prethodne dve godine.

Bajdenovi savetnici istovremeno navode da Iran ne može da računa na ukidanje sankcija dok ne počne ponovo da poštuje sporazum.

Najnoviji potezi Irana, zajedno s Trampovim pokazivanjem vojne moći, komplikuju diplomatske akcije i povećavaju rizik od pogrešne procene, naročito u vreme visokih tenzija izmedju Irana i njegovih suseda.

Povećane tenzije na Bliskom istoku mogle bi da otežaju nastojanja Bajdenove administracije da agresivnije usmeri vojsku prema Rusiji i Kini.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Beta)