URAZUMITE SE, VIRUS NE SKAČE SA TROTOARA! Naučnici dokazali KAKO SE PRENOVI KORONA, dobro obratite pažnju!

Malo je verovatno da će se osoba zaraziti koronavirusom SARS-CoV-2 ako dođe u dodir sa površinom na koju su prethodno doletele čestice virusa, piše NPR. Zaključak je to studije autora Emanuela Goldmana, mikrobiologa sa Uviverziteta Rutgers u SAD-u koja je objavljena u naučnom časopisu The Lancet.

- U bolnicama su testirane površine u blizini pacijenata koji su oboleli od covida-19 i na njima nije pronađena zarazna varijanta virusa, rekao je Goldman. Na površinama je, međutim, pronađena virusna ribonukleinska kiselina (RNK), za koju Goldman kaže da je "truplo" virusa. To je jedino što ostane kada virus umre. - Kada se nađe u okolini, virus je jako slab i jako brzo odumre, pojasnio je Goldman.

Naučnici i stručnjaci za javno zdravstvo početkom godine govorili su da je zaraza preko kontaminiranih površina problem, a neke studije objavljene u aprilu tvrdile su da koronavirus na površinama može preživeti i nekoliko dana.

- Smatralo se da je do prenosa virusa dolazilo kada bi zaražena osoba kinula ili kašljala u blizini neke površine te da bi se osoba zarazila tako što bi dotakla tu površinu te potom te čestice dlanovima i šakama prenela na svoje oči, nos ili usta, rekla je profesorica inženjerstva na Sveučilištu Virginia Tech Linsay Marr, stručnjakinja za zarazne bolesti koje se prenose vazduhom.

Ljudima se tada savetovalo da redovno dezinfikuju sve frekventnije površine, brišu namirnice koje kupe u prodavnicama te čak i da nose rukavice. Marr sada tvrdi da je to bilo preterivanje te da svi dokazi upućuju da je udisanje čestica virusa dominantan način zaraze.

Naučnici sada znaju da su se eksperimenti s početka godine radili u kristalno čistim laboratorijima s puno većim dozama virusa od onih koje se mogu susresti u stvarnom životu. Specijalista za infekcije disajnih puteva dr. Kevin Fennelly s Nacionalnog instituta za zdravlje SAD-a kaže da nema naučnih podataka koji bi opravdali revno dezinfikovanje kvaka na vratima, paketa i živežnih namirnica. Takođe, nema naučnog opravdanja za višesatno dezinfikovanje frekventnih površina u zračnim lukama, višenamjenskim zgradama i javnog prevoza.

- Nisam se susreo s podacima koji bi poduprli tezu da se virusom zaražavamo tako da on na nas skače s trotoara, rekao je Fennelly.

Marr kaže da čišćenje površina nije najbolji način za usporavanje širenja virusa. - S obzirom na to da baratamo ograničenim resursima i vremenom, bilo bi nam bolje da bavimo čišćenjem vazduha, a ne površinama, dodala je.

Fennelly se slaže te dodaje da je verovatnije da će osoba zaraziti u zatvorenom prostoru poput restorana jer u njima boravi velik broj ljudi. - Bilo bi bolje da koristimo germicidne svetiljke jer znamo da one ubijaju viruse koji se nalaze u vazduhu, pojašnjava Fennelly.

Delphine Farmer, hemičarka atmosfere sa Univerziteta Kolorado State kaže da špricanje prostora s dezinfekcijskim sredstvima potencijalno može biti i opasno. - Obilato korištenje izbjeljivača i vodikovog peroksida može dovesti do stvaranja otrovnih čestica koje se potom udišu, upozorava. - Mogu uzrokovati oksidativni stres, a neke su čisti otrov.

Stručnjaci koji su razgovarali s NPR-om ponovili su da osobe od koronavirusa najbolje mogu zaštititi tako što će nositi masku i izbegavati velike gužve. - Vrijeme koje provodite u zatvorenom prostoru s osobama koje nisu članovi vašeg domaćinstva svedite na minimum. Kada se nađete u takvim prostorima, obavezno nosite masku. Kada se nalazite na javnim površinama ili u javnom prijevozu, nemojte dodirivati sve i svašta. Umesto da dezinficirate te površine, bolje češće perite ruke, kažu stručnjaci.

- Ako ste baš odlučili brisati stvari koje kupite u trgovini, ne morate to raditi skupim sredstvima. Dovoljni su obični sapun i voda, rekla je Farmer.

(Espreso.co.rs/Jutarnji.hr)

(Espreso.co.rs/Tanjug)