TRAMP SMESTIO BAJDENU JEZIVIM UBISTVOM IRANCA? Ceo svet je ostao šokiran posle ovoga!

Ubistvo iranskog naučnika Mohsena Fahrizadeha možda neće imati velikog uticaja na iranski nuklearni program u čijoj je izgadnji žrtva učestvovala, ali će zasigurno otežati spašavanje dogovora namenjenog ograničavanju tog programa, a to je, do sada, najverovatniji motiv likvidacije.

Gotovo svi su se saglasili da je Izrael najverovatniji počinilac zločina. Izveštava se da je Mosad bio iza niza ubistava drugih iranskih nuklearnih naučnika.

Sudeći prema izjavama bivših zvaničnika, Obamina administracija oslonila se na Izrael u nameri da prekine te likvidacije 2013. godine. Naime, započeli su razgovore sa Teheranom koji su dve godine kasnije rezultirali potpisivanjem Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana, kojim je Iran prihvatio ograničenja na svoje nuklearne aktivnosti u zamenu za ublažavanje sankcija, piše Gardijan.

Nije isključeno da bi i novoizabrani predsednik SAD Džo Bajden mogao da se usprotivi takvim atentatima kada zvanično bude preuzeo funkciju 20. januara 2021. godine i da pokuša da rekonstruiše Zajednički sveobuhvatni akcioni plan o iranskom nuklearnom programu koji je ostao "jedva živ" nakon povlačenja Donalda Trampa 2018.

Ako Mosad (izraleska tajna služba) zaista stoji iza atentata na iranskog naučnika, Izrael je imao priliku da se izvuče uz zeleno svetlo američkog predsednika. Čini se da nema sumnje da bi Tramp dao odobrenje, ako ne i aktivnu pomoć. Izvešteno je da je tražio vojne operacije u Iranu i to nakon izbornog debakla.

- Mislim da bi morali da dobiju zeleno svetlo iz Vašingtona. Ne mislim da bi to učinili bez njih. Što se tiče motiva, mislim da je samo guranje Irana da uradi nešto glupo kako bi se osiguralo da ruke Bajdenove administracije budu vezane kada dođu da nastave pregovore i deeskalaciju - rekla je Dina Esfandajri iz "Century Foundation".

Ubistvo Fahrizadeha moglo bi da bude korisno i za ostvarenje drugih ciljeva, mada bi to moglo da ima manje efekta. Kada je nuklearni čuvar Međunarodna agencija za atomsku energiju napisala svoju konačnu ocenu vojnog dela iranskog programa, on je bio jedini naučnik koji se poimence pominje kao mozak operacije odnosno neko ko stoji iza plana Amad da razvije barem jednu sposobnost gradeći bombu.

Međunarodna agencija za atomsku energiju otkrila je da je nuklearni program Amad okončan 2003. godine, ali Fahrizadeh je ostao u centru mreže naučnika koji imaj znanje i iskustvo u radu na nuklearnom naoružanju.

Ariane Tabatabai, sagovornica sa Bliskog istoka iz nemačkog Maršalovog fonda i autorka knjige o iranskoj strategiji nacionalne bezbednosti, uporedila je ubistvo Fahrizadeha sa američkim atentatom na generala Revolucionarne garde Kasemom Sulejmanijem početkom godine.

- Fahrizadeh je za iranski nuklearni program bio ono što je Sulejmani bio za njegovu posredničku mrežu. Bio je ključan za njegov razvoj i stvaranje infrastrukture koja će ga podržati, osiguravajući da njegova smrt neće suštinski da promeni tok iranskog nuklearnog programa - zaključila je Tabatabai.

Eli Geranmajer, viša politička savetnica u Evropskom savetu za spoljne poslove saglasna je sa poređenjem. Dodala je da cela situacija verovatno neće imati duboki uticaj na iransku sposobnost za razvoj nuklearnog oružja, ako Teheran donese odluku da to učini.

- Iako se veruje da je Fahrizadeh odigrao presudnu ulogu u unapređivanju iranskih nuklearnih aktivnosti, program se ne zasniva na samo jednoj osobi, baš kao što Revolucionarna garda nije bila u slučaju Sulejmanijevog ubistva. Cilj likvidacije nije bilo ometanje nuklearnog programa, već podrivanje diplomatije - rekala je Geranmajer.

Ako je to zaista cilj, da li će uspeti? Do sada je Iran odmeravao svaki svoj odgovor, bilo da je u pitanju Sulejmanijevo ubistvo ili talasi sankcija koje je Trampova administracija uvela nakoon povlačenja iz pomenutog akcionog plana.

Ali, može li Teheran i dalje da ima strpljenja? Sve ovo moglo bi da oteža Bajdenovoj administraciji da pregovara o složenim koracima koje bi SAD i Iran morali da preuzmu da bi se vratili u skladu sa Zajedničkim sveobuhvatnim akcionim planom i otvorili razgovore o drugim pitanjima. Ubistvo Fahrizadeha možda nije poslednji udarac koji je zadat poslednjih dana trajanja Trampove ere.

- Ne znam da li je ovo bila prilika, ali sigurno će se pozivi za odgovarajućom akcijom u Teheranu povećati u celom političkom spektru. Tako da je Irancima sve teže da deluju uzdržano - rekao je Esfandajri.

Zarif optužuje Jerusalim

Iranski ministar spoljnih poslova Mohamad Džavad Zarif tvrdi da postoje naznake da je Izrael verovatno umešan u ubistvo iranskog nuklearnog naučnika Mohsena Fahrizada, dok iranski ministar odbrane Amir Hatami smatra da je ubistvo pokazalo "dubinu mržnje neprijatelja" prema Iranu.

- Teoristi su danas ubili istaknutog iranskog naučnika. Ovakav kukavičluk, uz ozbiljne naznake izraelske uloge, pokazuje očajničko huškanje na rat počinilaca - naveo je Zarif na Tviteru, ali nije pružio dokaze za svoje tvrdnje.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Blic.rs)