REZULTATI OBEĆAVAJU, ALI... Ovo su razlozi zašto trka za vakcinom protiv korone ni približno NIJE BLIZU KRAJA

Svet raduje zbog vesti da su se u dugoročnim studijama čak dve eksperimentalne vakcine protiv kovida-19 pokazale kao najmanje 90 odsto efikasne u sprečavanju bolesti, ima još mnogo nerešenih pitanja u vezi sa vakcinama.

U kojoj meri štite starije osobe i koliko dugo? Koji aspekti imunog odgovora koji izazivaju imaju zaštitni efekat, a koji ne? Da li je moguće ostvariti bolje rezultate sa vakcinama koje deluju na različite delove imunološkog sistema?

Verovatno će nam biti potrebno više vakcina protiv kovida-19 kako bi svi bili zaštićeni, ali i u slučaju da virus mutira i da jedna vakcina više ne može da ga neutrališe, što je realna mogućnost kada se ima u vidu da je kod nerčeva otkrivena mutirana varijanta SARS-CoV-2. Osim toga, neophodne su uspešnije metode za dijagnostikovanje i lečenje bolesti. Nedavno prekinute dve velike studije vakcina zbog jakih neželjenih dejstava opominju nas da još mnogo toga ne znamo, piše "Gardijan".

Kao i većina drugih vakcina u konkurenciji, Fajzerova/BajoNTekova , Modernina i Oksfordova vakcina ubrizgavaju se u mišić, odakle dospevaju u krvotok i stimulišu proizvodnju antitela na SARS-CoV-2. Antitela su, međutim, samo jedna komponenta prilagodljivog imunološkog sistema organizma, koji se razvija tokom vremena dok reaguje na invaziju virusa ili bilo kojeg drugog patogena. Postoji i tzv. urođeni imunitet, koji se aktivira odmah nakon infekcije, ali on nije skrojen za neki određen patogen. Prema rečima Stivena Holgejta sa Univerziteta u Sauthemptonu, „postoji niz pokretnih delova“ imunološkog sistema i njega čudi da su se naučnici usredsredili na samo nekoliko.

Interferon-beta

Holgejt je jedan od osnivača kompanije Synairgen, koja testira inhalaciju interferona-beta, važnog urođenog odbrambenog oružja organizma koje kao lek protiv kovida-19 deluje tako što sprečava razmnožavanje virusa. „Solidarnost“, Međunarodna studija koju finansira SZO, pokazala je da je interferon-beta efikasan u lečenju hospitalizovanih pacijenta, a Sinerdžen je nedavno objavio rezultate manje pilot studije, koja pokazuje da poboljšava oporavak i u blažim oblicima bolesti, kada se udahne, umesto da se ubrizga pod kožu.

- Razlog što slepi miševi mogu da imaju toliko veliki broj virusa jeste u tome što imaju tako snažan interferonski odgovor. Zbog toga ne razvijaju bolest. Zbog toga Sinerdžen ispituje da li interferon-beta može da spreči hospitalizaciju pacijenata koji ga inhaliraju neposrednog nakon što se utvrdi da su pozitivni, još dok su kod kuće. Ako takav pristup stvarno deluje, on će delovati čak i ako virus mutira, jer interferonska efikasnost ne zavisi od strukture virusa - kaže Holgejt.

T-ćelije

Druga imunološka reakcija koja privlači veliku pažnju u kontekstu kovida-19 jesu T-ćelije, koje zajedno s B-ćelijama, koje stvaraju antitela, formiraju prilagodljiv imunološki sistem, te obavljaju dve glavne funkcije: pomažu B ćelijama da završe posao i ubijaju zaražene ćelije. I B i T-ćelije pamte ranije infekcije, što znači da se brže aktiviraju kada se patogen pojavi drugi ili bilo koji sledeći put, prenosi "Gardijan".

U maju, američki naučnici su objavili vest da su T–ćelije uzete iz uzoraka ljudske krvi izvađene pre 2019. i izložene virusu Sars-Cov-2 zapamtile infekciju korona virusom, što navodi na zaključak da je ranije izlaganje različitim korona virusima, poput onog koji izaziva prehladu, možda dovoljno da pobudi nadu da će štititi i od kovida-19. Te nade je potkrepila vest o ljudima koji su se izborili sa infekcijom iako je broj pacijenata u studiji bio mali.

- T- ćelije ne mogu da spreče infekciju, one samo mogu da reaguju ako postoji infekcija - objašnjava Akiko Ivasaki sa Univerziteta Jejl. Prema tome, mada postoji mogućnost da smanje intenzitet bolesti, ne mogu da spreče prenošenje s čoveka na čoveka. Osim toga, još nije dokazano da odgovor T- ćelija pomaže.

- Verovatno i antitela i T-ćelije pružaju važnu zaštitu, ali za sada nemamo nikakve dokaze da uopšte štite – kaže imunolog Zanija Stamataki sa Univerziteta u Birmingemu.

Prikupljanje dokaza

Da bi se prikupili dokazi biće neophodno da se vidi kako ljudi koji su prirodno bili izloženi virusu ili su vakcinisani protiv njega reaguju na ponovnu infekciju. Tim naučnika okupljen oko Ivasaki poredi imunološku reakciju "neizloženih", bolesnih i ozdravelih pojedinaca, dok virusolog Florijan Kramer sa Medicinskog fakulteta "Ajkan" Univerziteta "Mont Sinaj" u Njujorku prati reakcije kod hiljada pacijenata koji su tokom vremena prirodno bili izloženi virusu. Najzad, postoje tv. studije izazova, koje će u januaru pokrenuti Kris Čiju sa Kraljevskog koledža u Londonu.

U prvoj fazi studija, oko 30 mladih zdravih pojedinaca biće izmeren imunološki status pre i posle namernog izlaganja virusu SARS-Cov-2. Tako će se prikupiti podaci o imunološkim reakcijama u krvi, ali, budući da će virus biti ubačen kroz nos, i lokalno. I antitela i T-ćelije proizvode se u mukoznim membranama, uključujući i one koje oblažu disajne puteve, kao i u krvi, pri čemu mukozni imunitet izaziva uzbuđenje među pojedini naučnicima, mada su mu proizvođači vakcina do sada pridavali skromnu pažnju.

- Virus ulazi preko mukoznih površina. Ako se tu neutrališe, igra je završena - objašnjava Kramer.

Dobre vesti

Antitela postoje u različitim oblicima, koji se razlikuju po biološkim osobinama i tkivima u kojima dolaze do izražaja. Poput Fajzerove i Modernine vakcine, većina vakcina protiv kovida-19 koje su u fazi razvoja aktiviraju IgG (imunoglobulin G)antitela u krvi, ali glavno antitelo koje se luči u gornjem respiratornom traktu, pre svega u nosu i grlu je IgA (imunoglobulin A).

Za sada je većina eksperimentalnih vakcina usmerena na stvaranje antitela, pre svega igG. Dobra vest je što je nekoliko studija, uključujući i Kramerovu, pokazalo da nivo IgG ostaje visok i do osam meseci nakon infekcije, a najbolja vest je što najmanje dve vakcine koja sada postoje verovatno štite od kovida-19 i što postoje veliki izgledi da će deo najosetljivijih ljudi na svetu za samo nekoliko meseci imati koristi od njih.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Blic)